Sabotaže, planovi za atentate, upadi dronova… : Zašto Kremlj cilja Nemačku? – Svet

Sabotaže infrastrukture, planovi za atentate, upadi dronova i ugrožavanje podmorskih kablova postali su gotovo uobičajeni. Postoje nagoveštaji da bi ova kampanja mogla biti podjednako ozbiljna kao ona prošle jeseni. Ili čak i ozbiljnija, piše u analiz i za CEPA.org Ester Ljungren, studentkinja završne godine osnovnih studija na Gustavus Adolphus koledžu, gde studira političke nauke, ekonomiju i ruski jezik.

Nije teško razumeti zašto Kremlj cilja Nemačku, navodi, ukazujući na to da ova zemlja sve više postaje ključna tačka nove, još uvek nedovoljno učvršćene severnoevropske alijanse, odlučne da se suprotstavi ruskoj agresiji.

Na meti su i druge zemlje iz ove grupacije – osam nordijskih i baltičkih zemalja, zajedno sa Poljskom – kao i Rumunija, dok su većina članica NATO-a u južnoj Evropi manje pogođene.

Nemačka se poslednjih meseci suočila sa nekoliko hibridnih napada. Ključni događaj dogodio se 4. avgusta, kada su na aerodromu Lajpcig/Hale u istočnoj Nemačkoj pronađeni dronovi sa eksplozivom, zbog čega su sve piste bile zatvorene. Na aerodromu Lajpcig/Hale svoje sedište ima i kompanija Antonov Airlines, ukrajinski avio-prevoznik za transport tereta, koji na tom aerodromu ima četiri aviona.

Napad nije bio tek jednostavno upozorenje, već je osmišljen tako da nanese ozbiljnu štetu. Od najmanje tri drona koja su učestvovala u napadu, dva su bila naoružana eksplozivom vojne namene, a dva aviona su pogođena, iako eksploziv nije detonirao. Kancelar Fridrih Merc rekao je da je „čista sreća“ što niko nije povređen.

Nemačka vlada i američke obaveštajne službe saopštile su da iza napada stoji Rusija. Rusija je to negirala, tvrdeći da su dokaze o njenoj umešanosti podmetnule vodeće nemačke stranke kako bi skrenule pažnju sa predstojećih izbora. Istovremeno je, pomalo kontradiktorno, poručila da Nemačka zaslužuje da bude napadnuta i odluku Mercove vlade da javno saopšti ko je odgovoran za napad opisala kao objavu rata.

Osim toga, 3. septembra eksploziv je bačen u blizini sedišta kompanije Rohde & Schwarz, proizvođača elektronske opreme čiji se proizvodi koriste u vojnoj industriji. Nakon napada dve osobe bugarskog državljanstva privedene su u policiju, a sumnja se i na umešanost ruskih obaveštajnih službi.

Iza ovih upadljivih incidenata odvija se kontinuirana aktivnost ruskih obaveštajnih službi u sajber prostoru, kao i učestali upadi dronova iznad nemačkih vojnih baza i objekata energetske infrastrukture.

U susednoj Poljskoj, ruski umetnik i politički disident Robert Kuzovkov, poznat i kao Semjon Skrepetski, ubijen je 16. juna u blizini svog doma. Politički azil dobio je 2021. godine.

Osim toga, poljski premijer Donald Tusk saopštio je 7. avgusta da je zajedničkom akcijom Poljske i SAD sprečen atentat na državljanina SAD i Ukrajine u Varšavi. Identitet mete nije objavljen, iako je Tusk naveo da je reč o osobi koja je bila protiv interesa Rusije.

A 1. septembra i napad na najvećeg poljskog proizvođača dronova, koji se nalazi u gradu Skaržisko-Kamjena, pripisan je Rusiji.

I baltičke zemlje suočavaju se sa metodama destabilizacije svog istočnog suseda. U noći 15. avgusta izbio je požar u objektu koji u Talinu koristi estonska odbrambena kompanija Milrem Robotics.

Incident se istražuje kao čin sabotaže, a u susednoj Letoniji identifikovane su tri osumnjičene osobe. Ruske oružane snage su 2022. godine ponudile novčanu nagradu za nabavku i isporuku bespilotnog kopnenog vozila THeMIS kompanije Milrem Robotiks, koje koristi Oružane snage Ukrajine.

Osim toga, letonske obaveštajne službe upozorile su krajem juna na sve intenzivnije rusko hibridno ratovanje, a te zabrinutosti ponovio je u julu i litvanski predsednik Gitanas Nauseda, koji je izneo podatke o oštećenju infrastrukture za koje je odgovorna Rusija.

I nordijske zemlje su na meti. Švedska bezbednosna služba (Säpo) saopštila je u avgustu da je otkrila dugotrajnu operaciju ruskih obaveštajnih službi. Dvojica zaposlenih u ruskoj Spoljnoj obaveštajnoj službi (SVR) regrutovala su agenta koji je radio za jednu drugu stranu ambasadu i prikupljala važne informacije. Navodni ruski špijun izbegao je krivično gonjenje zbog diplomatskog imuniteta.

Osim toga, danska Služba za bezbednost i obaveštajne poslove (PET) saopštila je 3. septembra da Rusija priprema sabotaže i da njeni obaveštajci regrutuju Dance kako bi izvodili aktivnosti koje bi nanele štetu sektoru odbrane.

Četiri dana kasnije, Finska je pustila u upotrebu 200 kilometara dugu ogradu za nadzor duž svoje jugoistočne granice sa Rusijom. Zvaničnici su kao jedan od ključnih razloga za postavljanje ograde naveli pretnju od hibridnog rata koju predstavlja Rusija, objašnjavajući da kontrola granice otežava Rusiji da koristi migrante u svoju korist u okviru taktika ratovanja u „sivoj zoni“.

Šta učiniti?

Jan Kalberg, saradnik Centra za analizu evropske politike (CEPA) i istraživač bezbednosne strategije, rekao je da je odgovor od ključne važnosti jer Rusija ostvaruje koristi, a da za to ne plaća cenu.

On je ukazao na to da su troškovi povezani sa ovom kampanjom ogromni i da rastu. Umesto da samo odgovaraju na napade, evropski lideri bi, prema Kalbergovom mišljenju, trebalo da se dogovore o merama, uključujući pomoć Ukrajini, koje bi bile usmerene na urbanu srednju i višu klasu u Moskvi i Sankt Peterburgu, za koje smatra da predstavljaju ključnu bazu podrške Vladimiru Putinu.

„Moramo da udarimo tamo gde boli“, rekao je. „Sve dok Putinova baza moći ostane stabilna, rat u Ukrajini i provokacije protiv Evrope neće prestati. Ali ako uzdrmamo tu bazu moći, postoji razlog da verujemo da bi moglo doći do promena“.

Evropski saveznici moraju nastojati da „ostave duboke ožiljke pripadnicima ruske više klase. Njihov osećaj superiornosti je slaba tačka ruskog mentaliteta“, rekao je.