Zašto svaki Evropljanin ima interes u izborima na kojima neće glasati? – Svet

Iako će se ove izborne trke kao i posredni savezni predsednički izbori u Nemačkoj voditi oko pitanja poput troškova života, imigracije, javnog duga, bezbednosti i socijalne zaštite, kroz sve njih provlačiće se jedno temeljnije pitanje – da li mi Evropljani želimo da i dalje sami odlučujemo o svojoj sudbini ili ćemo dozvoliti da se najvažnije odluke donose negde drugde?

Hitnost ovog izbora već je očigledna. Nedavna pobeda Alternative za Nemačku (AfD) u Saksoniji-Anhaltu predstavlja upozorenje ne samo za Nemačku već i za čitavu Evropu.

Kontrola nad sopstvenom sudbinom podrazumeva sposobnost da se branimo dok Sjedinjene Države smanjuju svoje obaveze prema saveznicima. To takođe znači da moramo nastaviti da pružamo podršku Ukrajini; da čuvamo demokratiju, vladavinu prava i pluralizam medija; da veštačku inteligenciju stavimo u službu opšteg dobra; da obezbedimo vojnu, naučnu, tehnološku, energetsku i industrijsku autonomiju; i da očuvamo svoj društveni i ekološki model.

Iako elementi evropske moći već postoje, oni još nisu objedinjeni u delotvornu celinu. Mi Evropljani često razgovaramo o odbrani, a da pritom ne definišemo suverenitet koji bi ona trebalo da štiti. Govorimo o konkurentnosti, a da pritom ne sprovodimo u dovoljnoj meri rešenja koja su već prepoznata kao odgovor na evropske strateške slabosti, niti vodimo politike neophodne da se značajno i strukturno poveća potencijal evropskog privrednog rasta.

Govorimo o reindustrijalizaciji, a da nismo odlučili kako ćemo je finansirati. I proglašavamo veštačku inteligenciju važnom, a da pritom ne nudimo društvenu viziju njenog razvoja i primene.

Takvo neodlučno pristupanje problemima više nije dovoljno. Oslanjajući se na Strazburšku deklaraciju od 27. novembra 2025. godine, kanadski premijer Mark Karni tačno je opisao raspad međunarodnog poretka kao posledicu sve šire upotrebe energije, tehnologije, finansija i lanaca snabdevanja kao instrumenata moći i prinude.

Ovo pitanje je još jasnije došlo u prvi plan u Strazburu 16. septembra, kada je Karni prisustvovao obraćanju predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen o stanju Unije kao počasni gost, a danas će se obratiti Evropskom parlamentu.

Karni je pozvao zemlje srednje moći da deluju zajednički kako se rivalstvo velikih sila zaoštrava, a njegovo prisustvo će ovaj zadatak čvrsto postaviti na politički dnevni red EU.

Ali evropska ambicija mora ići dalje. Umesto da se zadovolji statusom srednje sile, Evropa mora postati demokratska supersila – snažna, suverena i neimperijalna.

Upravo zato smo osnovali Inicijativu „Europa Power“, čiji je cilj da evropskim naporima u prilagođavanju geopolitičkim izazovima sa kojima se suočava pruži koherentnost.

Evropa mora biti oprezna i ne sme ni preceniti, ni potceniti sopstvene snage. Njena nemoć u pojedinim oblastima je stvarna, ali se u drugim oblastima ona samo pretpostavlja.

Evropljani moraju da se suoče sa pitanjem kako nadnacionalnu političku zajednicu transformisati u demokratsku, održivu i odgovornu silu, sposobnu da brani sopstvene interese, očuva slobode svojih građana i ponudi viziju zasnovanu na zajedničkim pravilima, saradnji i multilateralizmu.

Srećom, naši građani ne traže „više Evrope“ u apstraktnom smislu. Oni žele da EU bude više od običnog tržišta sa zajedničkim pravilima i procedurama. Žele da ona postane stvarna sila sposobna da štiti, ulaže, predviđa, odlučuje i deluje onda kada kreiranje politika na nacionalnom nivou više nije dovoljno.

Izbor, dakle, nije između sopstvene zemlje i „Evrope“. Izbor je između pojedinačnog slabljenja i zajedničkog ostvarivanja moći.

Transformacijom EU u demokratsku silu sposobnu da brzo deluje u kriznim situacijama ne bismo stvarali superdržavu koja briše nacije, već zajednicu koja državama omogućava da ostvaruju ovlašćenja koja nijedna od njih ne može sama da koristi.

Takav projekat poštovao bi volju evropskih naroda i raznolikost država članica. Uspostavio bi zajedničke kapacitete u ključnim oblastima – odbrane, energetike, istraživanja, poluprovodnika, računarstva u oblaku, podataka, veštačke inteligencije i investicija – dok bi donošenje odluka ostalo na lokalnom ili nacionalnom nivou kad god je to delotvornije i legitimnije (načelo supsidijarnosti).

Istinska moć zaista ima svoju cenu; ali nastavak nemoći koštao bi nas mnogo više – dublje zavisnosti, slabije demokratije i podrivanje našeg društvenog i ekološkog modela, kao i društvene kohezije.

Ključni izazov jeste izbeći nemoguće izbore, poput povećanja izdvajanja za odbranu nauštrb zdravstva, obrazovanja, istraživanja, socijalne zaštite, borbe protiv klimatskih promena ili kulture. Udruživanje investicija koje zahtevaju veliki obim, na primer, moglo bi da prevaziđe ovu dilemu povećanjem učinka svakog uloženog evra.

Tehnološki suverenitet ne podrazumeva samo ograničavanje rizika koje nosi veštačka inteligencija. On takođe zahteva korišćenje novih alata za unapređenje zdravstvene zaštite, obrazovanja, istraživanja i upravljanja.

To podrazumeva zajedničku digitalnu infrastrukturu pod evropskom kontrolom, mere za zaštitu podataka naših građana i preduzeća, kao i proširivanje prava i sloboda kako bi svima bilo omogućeno da u većoj meri odlučuju o sopstvenom životu.

Izbori 2027. godine biće nacionalni po svom obliku, ali evropski po svojim posledicama. Svaka odluka jedne države o odbrani, energetici, imigraciji, industrijalizaciji, Ukrajini ili tehnologiji utiče i na ostale.

Zato svaki Evropljanin ima interes u izborima na kojima neće glasati. Upravljanje ovom asimetrijom zahteva bolju koordinaciju među nacionalnim izbornim kampanjama – kandidatima bi trebalo postavljati slična pitanja, a posledice njihovih predloga po EU trebalo bi međusobno upoređivati.

Cilj nije da se naruši suverenitet evropskih birača, već da se osigura da ga oni ostvaruju uz puno razumevanje svoje međuzavisnosti.

Nezavisni, raznovrsni, inovativni i kvalitetni mediji — naročito javni medijski servisi — imaju ključnu ulogu u tome. Zajedničke istraživačke priče i transnacionalne debate dale bi izborima naredne godine evropsku perspektivu i time podstakle osećaj zajedničke svesti.

Inicijativa „Europa Power“ osnovana je u Strazburu upravo u tom duhu. Sa ciljem da našu međuzavisnost pretvori u demokratsku debatu i zajedničke predloge, naša konferencija od 21. do 23. oktobra okupiće političke lidere, stručnjake, predstavnike medija i građane kako bi se pripremili za izazove sa kojima Evropa mora da se suoči.

Izgradnja moći koja će nam omogućiti da ostvarujemo suverenitet i očuvamo evropski način života znači vraćanje slobode da delujemo zajedno. Ne postoji drugi način da građani preuzmu kontrolu nad svojom budućnošću.

Gijom Klosa je bivši specijalni savetnik predsednika Evropske komisije za veštačku inteligenciju i kopredsedavajući Inicijative „Europa Power“; Katrin Trautman je bivša francuska ministarka kulture i komunikacija, gradonačelnica je Strazbura, predsednica Strazburške evrometropole i jedna od osnivačica Inicijative „Europa Power“;  Slavoj Žižek je profesor filozofije na Evropskoj postdiplomskoj školi (European Graduate School) i kopredsedavajući Inicijative „Europa Power“.

Copyright: Project Syndicate, 2026.
www.project-syndicate.org