Studentska lista broj 27, profesor Šoškić – Ekonomija

Moji profesori

Upisao sam Ekonomski fakultet 1978. godine. Predavali su nam Zoran Pjanić, tada već rektor Univerziteta i predsednik Saveznog ekonomskog saveta, čovek koji je uredio ceo Ekonomski leksikon. Predavao nam je legendarni Ljubiša Adamović, šef Katedre za međunarodne ekonomske odnose pune dve decenije, koga je nasledio ni za mrvu manje uvažen profesor Mlađen Kovačević. Političku ekonomiju smo učili iz udžbenika Vlaškalić-Korać. Pravo smo učili od Mladena Draškića, čiji je udžbenik međunarodnog privrednog prava godinama bio jedina literatura za generacije i posle nas.

Asistent, dok sam ja bio brucoš, bio je mladić po imenu Pavle Petrović. Docent postaje tek 1979, godinu dana pošto sam se upisao, a trideset i nešto godina kasnije postaje prvi predsednik Fiskalnog saveta gde ostaje do 2024, i vodi jedinu instituciju koja se u tih trinaest godina nije savila pred izvršnom vlašću.

To je bio nivo. Kad neko danas drži lekcije o ekonomskoj struci, dobro je podsetiti se od kakvog je materijala ta struka nekad bila napravljena i ko je formirao generacije kojima je pripadao i profesor Dejan Šoškić.

Ko je Šoškić?

Dejan Šoškić je na tako renomiranom fakultetu diplomirao 1989. kao student generacije Beogradskog univerziteta, magistrirao 1993. na smeru Monetarna ekonomija i bankarstvo, doktorirao 1999. Između mnogih pozicija CV-a samo da navedemo da je kao Fulbrajtov stipendista držao gostujuća predavanja na Berkliju, Nju Hejvenu i na Roud Ajlendu, predavao je i na Univerzitetu Nebraska u Omahi, a bio je i član komisija za odbranu doktorata na Univerzitetu Pompeu Fabra u Barseloni, na Stokholmskom univerzitetu i na Sorboni. Danas je redovni profesor na Ekonomskom fakutetu, član Srpske akademije ekonomskih nauka, a sad je i na dvadeset sedmom mestu Studentske liste za izbore 25. oktobra, koju vodi kardiolog Ilija Srdanović.

Kada je 2. avgusta 2012. podneo ostavku na mesto guvernera Narodne banke Srbije, obrazložio ju je predloženim izmenama Zakona o NBS koje su narušavale nezavisnost centralne banke i otvarale prostor za odluke koje bi mogle podstaći finansijsku nestabilnost. Zakon je usvojen po hitnom postupku već 6. avgusta, sa 139 glasova za i 39 protiv, i njime je parlamentu dato pravo da bira i razrešava guvernera.

Evropska komisija je u svom sledećem Izveštaju ocenila da nema napretka u oblasti monetarne politike i da je nezavisnost NBS time ozbiljno dovedena u pitanje. Šoškić je otišao da ne bi svojim ostankom pokrio zakon koji je sam smatrao štetnim po zemlju.

Šta mu se danas prebacuje?

Slučaj Agrobanka mu se često, ali neosnovano i ranije adresirao. Istine radi, prinudna uprava u tu banku uvedena je 29. decembra 2011, za vreme njegovog mandata kao guvernera, a dozvola za rad oduzeta je 25. maja 2012. sa utvrđenim gubitkom od oko 300 miliona evra. Ali od dvadeset najvećih dužnika Agrobanke, četrnaest je već bilo u stečaju ili restrukturiranju, a loši krediti su se gomilali godinama pre toga. Šoškić je tada javno pitao zašto guverner Mlađan Dinkić 2002. nije oduzeo dozvolu banci koja je i tada poslovala sa gubitkom, i zašto ni država ni privatni akcionari nisu smenili rukovodstvo tokom prethodnih dvanaest godina.

NBS pod njegovim vođstvom je problem otkrila, a ne stvorila. Deset bivših rukovodilaca Agrobanke pravosnažno je osuđeno 2020/21. na ukupno 23 godine zatvora zbog zloupotreba u odobravanju kredita, ali među njima nije i tadašnji predsednik Izvršnog odbora Dušan Antonić. Iako javnost zna da je on ključni krivac, njegov postupak je godinama ranije razdvojen od ostalih zbog zdravstvene nesposobnosti da prati suđenje, i nikad nije okončan presudom.

Pored Agrobanke, iz političkog arsenala redovno se potežu još nekoliko nesuvislih optužbi koje, čim se ogoli matematika, pucaju po šavovima:

Gubitak radnih mesta. Tvrdnja o 550.000 izgubljenih radnih mesta je uvećana verzija prvobitne političke cifre od 400.000. Obe opisuju udar globalne finansijske krize i posledice fiskalne politike, za koju je zadužena Vlada, a ne centralna banka.

Pad dinara. Optužba da je dinar oslabio za trećinu vrednosti spaja mandate tri različita guvernera. Stvarni pomak kursa u Šoškićevom mandatu bio je oko deset odsto.

Prazan budžet. Prazna kasa i novac koji je nedostajao za penzije u junu 2012. bili su isključiva nadležnost Ministarstva finansija pod premijerom Cvetkovićem (sam je obavljao i funkciju ministra finansija u tom trenutku), koje je i samo u rebalansu priznalo uticaj drugog talasa svetske krize na budžet.

Rasprava o BDP-u. Tvrdnja da je BDP porastao sa 33 na 100 milijardi evra je obična novčana iluzija. To je kao da tvrdite da ste tri puta bogatiji samo zato što su cene u prodavnici tri puta veće. Kada se izbaci uticaj inflacije, realni rast BDP-a po glavi stanovnika iznosio je skromnih 50 do 54 odsto.

Kontrast postaje potpun kad se pogleda ono što je usledilo. Jorgovanku Tabaković je Skupština izabrala već narednog vikenda, a dužnost je preuzela 6. avgusta 2012, kad je kurs bio 118,6. Na dan glasanja za njen drugi mandat, šest godina kasnije, kurs je bio 118,2. Ako je 118 dokazivalo Šoškićev neuspeh, teško je objasniti kako je taj isti broj, zamrznut u mestu, postao krunski dokaz uspeha njegove naslednice. Tabaković je pritom javno priznala da njena funkcija traje onoliko koliko i vlast njene stranke.

NBS je 2020. otišla i korak dalje. Otkupila je korporativne obveznice Telekoma Srbija kroz primarnu emisiju, što je potez koji su srpski centralni bankari decenijama smatrali tabuom zbog rizika od inflacije, i da ne pominjemo urušavanje institucije za račun budućih političkih planova vlasti sa Telekomom kao trojanskim konjem svojih lukrativnih stranačkih poteza. Račun za tu popustljivost stigao je 2022. godine kroz jednu od najviših stopa inflacije u Evropi. Guvernerka (hej!) je rast cene krompira od 152% javno pravdala povećanjem broja svadbi posle pandemije. Uzdržaću se.

Kurs, onda i sada

Šoškićev pomak kursa, sa 107 na 118 dinara za evro, otprilike je pratio razliku između domaće inflacije i one u evrozoni. Nominalni kurs se prilagođavao da bi se očuvao realni, sprečavajući da precenjenost dinara tiho nagriza konkurentnost privrede. To je bila teorijski ispravna politika, a ne popuštanje. Ono što je usledilo pokazuje šta se dešava kad se ekonomija podredi politici. Od 2010. do danas, kumulativna inflacija u Srbiji preskočila je 102 odsto (GDP Deflator Eurostat Q2 2026 iznosi 202,165), dok se kurs pomerio svega oko 14 procenata i to za prvih par godina perioda. Dinar je pretvoren u politički zadatu konstantu.

Održavanje te iluzije postaje sve skuplje. Ulaskom stranih investitora u dinarske obveznice preko Euroclear mehanizma, država je sama sebi vezala ruke. Svaki pokušaj da se kurs vrati u realnost i otprati inflaciju sada preti da izazove naglo bekstvo stranog kapitala koje domaće tržište ne može da izdrži. Drugim rečima, država je saterana u ćorsokak u kom je zamrznuti kurs postao odbrana političke slike vlasti, a ne realne ekonomije. Šoškić je branio kurs koji je imao uporište u stvarnosti. Ovo što se brani danas uporište nema, a svakim danom ga je sve teže bezbolno korigovati. Jasno je da je namera što lakše (ali ne i jeftinije) zaduživanje države, pri čemu nije toliki problem sam javni dug, nego njegova zloupotreba stranke na vlasti.

Zašto mu je mesto na listi?

Izjava Aleksandra Vučića da bi Šoškića ponovo postavio za premijera samo da bi „opet uništio dinar“ nije ništa drugo do pokušaj političke diskreditacije, ali u sebi nosi i nesvesno priznanje da vlast itekako zna da preko puta sebe ima stručnjaka čiji integritet ne može da kupi.

Šoškić ne menja stavove prema potrebi dnevne politike. Još u junu, mesecima pre ulaska na izbornu listu, kao profesor je javno i precizno osporio najave o rekordnom rastu BDP-a, podsećajući da zemlja još od 2012. godine sistematski zaostaje za prosekom srednje i istočne Evrope.

Njegovo prisustvo na 27. mestu Studentske liste nije pokriće za političke namere, niti je tu da bi gradio kasnu političku karijeru. On donosi tri decenije stručnog autoriteta i lični primer da se položaj napušta onog trenutka kada se od vas traži da pogazite profesiju. Šoškić je ostao veran ekonomskoj struci, veran sebi i studentima, stara škola, reklo bi se najkraće. Ostalo je dnevna politika.

Autor je diplomirani ekonomista u penziji i odbornik Zeleno-levog fronta u Skupštini gradske opštine Čukarica

Stavovi autora ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa