Presuda bivšim pripadnicima OVK zbog ratnih zločina: Nezadovoljstvo u Prištini, Tačijev advokat najavio žalbu – BBC News na srpskom

Suze i pognute glave na ulicama Prištine, polomljeni prozori na zgradi Vlade i neredi ispred Specijalnog suda za Kosovo u holandskom Hagu – to su slike posle izricanja prvostepene presude kosovskoj četvorki 16. septembra, kojom su osuđeni na ukupno 81 godinu zatvora zbog ratnih zločina.

Hašimu Tačiju, bivšem premijeru i predsedniku Kosova, nekadašanjem komandantu i još trojici bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) sudilo se za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti tokom sukoba na Kosovu 1998. i 1999.

„Krivično su odgovorni za ratne zločine pritvaranja 385 ljudi, okrutnog postupanja prema 49, mučenja 303 i ubistva 96″, obrazloženo je u presudi.

Među žrtvama su oni koji su se smatrali političkim protivnicima i kolaboracionistima sa srpskim vlastima među kosovskim Albancima, kao i Srbi i Romi, obrazloženo je.

Sud je odbacio optužbe za zločine protiv čovečnosti.

Presudu su kritikovali mnogi zvaničnici na Kosovu, a premijer Aljbin Kurti je na društvenoj mreži Fejsbuk napisao da je reč „o neprihvatljivoj nepravdi“.

Iz Beograda je prvi reagovao Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova u tehničkom mandatu, navodeći da nije potpuno zadovoljan presudom, ali da „jasna i zakasnela potvrda onoga što Srbija i srpski narod glasno govore već više od četvrt veka, da je takozvana OVK bila zločinačka i teroristička organizacija“.

Sva četvorica, saradnici tokom i posle sukoba, negirala su prethodno krivicu i odbrana ima pravo da uloži žalbu, što je već najavio Pjer-Rišar Prosper, Tačijev branilac.

„Tači razume da je ovo borba koja se nastavlja i spreman je da učini sve što je potrebno da je nastavi, da se bori za sebe – za Kosovo i njegov narod“, izjavio je Prosper.

U teget odelu i sa roze kravatom, Tači je mirno slušao izricanje presude, osmehnuvši se kada je predsedavajući sudija Čarls Smit izrekao jedinstvenu kaznu.

Tači i Jakup Krasnići, bivši portparol OVK i član direkcije za politička pitanja, dobili su kaznu od ukupno 25 godina zatvora.

Kadri Veselji, načelnik obaveštajne službe OVK tokom sukoba, i kasnije šef obaveštajne službe Kosova, osuđen je na 18 godina.

Redžep Seljimi, koji je u vreme koje optužnica obuhvata bio načelnik direkcije OVK za operacije, a kasnije glavni inspektor, osuđen je na ukupno 13 godina.

Tužilaštvo je za svu četvoricu prethodno tražilo po 45 godina zatvora.

Dok je trajalo izricanje presude, pristalice su u Prištini i ispred suda u Hagu na velikim ekranima pratili suđenje sa obeležjima OVK-a.

Evropska unija (EU) pozvala je sve strane na Kosovu i regionu na uzdržanost, a tradicionalni saveznik Prištine – Sjedinjene Američke Države (SAD) saopštile su da poštuju presudu, pozivajući sve da je prihvate.

Pogledajte zašto je osuđujuća presuda Tačiju u Hagu važna

Tači je bio među osnivačima OVK, militantne gerilske grupe etničkih Albanaca koja se sukobljavala sa srpskim bezbednosnim snagama krajem 1990-ih.

U sukobima 1998. i 1999. poginulo je više od 10.000 ljudi, a još se traga za 1.620 ljudi na Kosovu, prema zvaničnim podacima Međunarodnog crvenog krsta.

Devet godina posle okončanja sukoba i povlačenja srpskih bezbednosnih snaga 1999, Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost koju Srbija ne priznaje.

Dijalog Beograda i Prištine godinama tapka u mestu uprkos potpisivanju nekoliko sporazuma pod okriljem Evropske unije (EU).

Šta piše u prvostepenoj presudi?

Sud je utvrdio da su optuženi napade sprovodili hapšenjem, ubistvom, protivzakonitim pritvaranjem, fizičkim i psihičkim zlostavljanjem, zastrašivanjem i uznemiravanjem.

Žrtve su uglavnom bili nevini civili često lažno i uglavnom bez ikakvog osnova – označavani kao saradnici neprijatelja ili špijuni.

Mnoge žrtve su tokom svedočenja govorile o trajnim psihičkim i fizičkim posledicama kroz koje su prošle.

Međutim, četvorica pripadnika OVK su proglašena nevinim za zločine protiv čovečnosti, jer Specijalno tužilaštvo nije uspelo da dokaže da je bio široko rasprostranjen ili sistematski napad protiv civila.

Ovo suđenje se ne odnosi na legitimnost OVK i njenog cilja, što je nezavisnost Kosova, već na određena kriminalna dela pojedinih pripadnika grupe kako bi se postigao cilj, ukazao je sudija Smit.

Suđenje se nije bavilo zločinima srpskih snaga i paravojnih formacija nesumnjivo počinjenih nad kosovskim Albancima, dodao je u uvodu.

Razočaranje, neredi i kritike

Po izricanju presude, pristalice optuženih su organizovale protesnu šetnju ulicama Prištine.

Mnogi su plakali, a neki su napali i sedište Misije Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (Euleks) u Prištini, a potom je grupa demonstranata kamenicama gađala zgradu vlade i polomila nekoliko prozora noseći maske i uzvikujući ‘OVK, OVK’.

Ispred zgrade su bile raspoređene značajne policijske snage, ali i pripadnici specijalnih jedinica, piše agencija Beta.

Nezadovoljstvo dugogodišnjom presudom bilo je vidljivo i ispred zgrade Specijalnih veća u Hagu, gde se okupio veliki broj pristalica OVK.

Pojedini su se sukobili sa policijom koja ih je rasterivala bornim kolima opremljenim vodenim topovima.

„Očekujemo žalbeni postupak. Uvereni smo u nevinost“, poručio je Gani Tači, brat bivšeg premijera i predsednika.

„Marre“, odnosno „Sramota“, napisao je Edi Rama, premijer Albanije, na Fejsbuku uz ilustraciju bodljikave žice.

„Neverovatno da sud koji govori u ime Kosova donese ovakvu odluku“, poručio je Gljauk Konjufca, kosovski ministar spoljnih poslova i dijaspore.

Specijalizovana veća i Specijalizovano tužilaštvo Kosova, jedinstven je primer institucije – deo su kosovskog pravosudnog sistema, ali sa sedištem u Holandiji.

Presuda je doneta „u ime naroda Kosova“, rekao je sudija.

Povod za osnivanje Specijalnog suda za Kosovo bio je izveštaj tadašnjeg predstavnika Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Dika Martija o navodnoj umešanosti pripadnika OVK u otmice, ubistva i trgovinu organima.

Optužnica protiv Tačija je podignuta 2020. a suđenje je počelo tri godine kasnije.

Pogledajte kakva je bila atmosfera u Prištini pred presudu kosovskoj četvorki u Hagu

Presudu je kritikovao i Ramuš Haradinaj, lider Alijanse za budućnost Kosova, bivši komandant OVK, kao nepravednu i neprihvatljivu, pozivajući na smirivanje tenzija i da se pravna borba nastavi pred drugostepenim većem.

Pravda je delimično zadovoljena, ali je kazna mala za počinjene zločine, izjavila je Silvana Marinković iz Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih Srba.

„Prvostepene presude za Banjsku koja je koštala života četvoro ljudi: doživotne kazne za dvojicu optuženih, trećem 30 godina zatvora.

To dovoljno govori o tužilaštvu na Kosovu i tretmanu optuženih srpske nacionalnosti“, napisala je Rada Trajković, nekadašnja političarka sa Kosova na društvenoj mreži Iks.

Za oružani napad u Banjskoj, kada su u septembru 2024. ubijeni kosovski policajac Afrim Bunjaku, a potom i Stefan Nedeljković, Igor Milenković i Bojan Mijailović, osuđena su trojica, od 45 optuženih.

Kazna izrečena Tačiju i ostalima je karikatura pravde, koja služi da relativizuje zločine protiv Srba i amnestira terorizam takozvane OVK, poručio je Milorad Dodik, dugogodišnji visoki zvaničnik Republike Srpske, jednog od dva entiteta Bosne i Hercegovine.

„Odavno smo znali da u Hagu nema pravde i prava, sada definitivno znamo da nema ni poštovanja i sažaljenja nad srpskim žrtvama.

„Činjenica da je suđenje održano dvadeset pet godina nakon počinjenih zločina, govori da je namjera bila da se ti zločini prikriju“, napisao je na društvenoj mreži Iks.

Pre izricanje presude, predsedavajući sudija veća Čarls Smit osvrnuo se na period obuhvaćen optužnicom.

Više od 156 žrtava je svedočilo, ali je suđenje obeležilo i neprestano zastrašivanje svedoka zbog čega su neki iz straha za sebe i porodice, povukli izjave, ukazao je Smit.

Neki su uprkos zastrašivanju svedočili, dok su identiteti pojedinih zbog izložene opasnosti zaštićeni, kao i članova njihovih porodica, dodao je.

Sredinom septembra, okončan je i drugi postupak protiv Tačija, za odavanje zaštićenih svedoka i ometanje i nepoštovanje suda, u kojem su tužioci tražili šest godina zatvora, ali presuda još nije doneta.

Tači je bio dva puta premijer Kosova i u trenutku podizanja optužnice 2020. dao ostavku na mesto predsednika.

Osnivač je Demokratske partije Kosova (PDK) i godinama ju je vodio, a stranka je trenutno u redovima opozicije.

Osamnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 121 zemlje, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]