Jasmina Vujić: Izgradnja nuklearne elektrane u Srbiji mora biti predmet detaljne analize – Ekonomija

Vujić je na svom predavanju „Pravci u razvoju savremenih nuklearnih energetskih tehnologija“ na Građevinskom fakultetu izjavila da:

„Srbija mora dobro da analizira šta se trenutno dešava u svetu u pogledu nuklearne energetike, koji tipovi komercijalnih reaktora se grade i gde, koje su proverene, a koje su eksperimentalne tehnologije, koje zemlje trenutno imaju najviše iskustava u izgradnji komercijalnih reaktora i koje zemlje nude najbolje pakete“.

Između ostalog, Vujić je naglasila da Srbija ne treba da se ograničava na to da „mi ne možemo da platimo velike reaktore i da zbog toga hoćemo da gradimo reaktor male snage“, dodajući da su mali modularni reaktori još uvek na eksperimentalnom nivou i da u Evropi još uvek nije izgrađen nijedan.

„Ne možemo da gradimo reaktor male snage koji nigde još nije izgrađen. Mi svakako ne bi trebalo da budemo prvi koji će graditi neki prototip ili neki reaktor koji nije testiran. Takođe, mali modularni reaktor, naročito prototip, naročito prvi reaktor koji se gradi, oni su najskuplji. Kada budete gradili deseti ili dvadeseti, to će biti jeftinije“, naglasila je Vujić.

Takođe, Vujić je istakla da Srbija, pri odabiru zemlje koja bi joj gradila nuklearnu elektranu, mora da ima u vidu i ko nudi „celokupan paket“.

„U slučaju da se Srbija odluči za Francusku, pitanje je ko će nabaviti gorivne elemente, jer Francuska uranijum nema, ona uvozi iz Nigerije i Kazahstana. Drugo, Francuska može da preradi tuđe nuklearno gorivo, ali to vraća u zemlju porekla. Francuska ne može, po zakonu, da skladišti tuđe istrošeno gorivo“, ukazala je Vujić.

Ona je istakla da Rusija jedina u svetu nudi sve delove nuklearnog ciklusa, celokupnu infrastrukturu, ne zavisi ni od koga, imaju nove tehnologije, kao što su legure sa niklom i čelikom koje omogućavaju mnogo duži gorivni ciklus rada elektrane i do 120 godina.

Takođe, pored Kine, jedini su koji imaju mali modularni reaktor koji je u funkciji.

Ukazuje da postoji mogućnost da Rusija izgradi nuklearnu elektranu na teritoriji druge države i da to potpuno finansira, ali da onda Rosatom postaje vlasnik te elektrane, upravlja elektranom i prodaje električnu energiju, takav ugovor je sklopila sa Turskom.

Nijedan izvor energije nije idealan

Naglasila je da ona nije protiv nijednog izvora energije, ističući da bi ona država koja ima kvalitetan ugalj i filtere mogla da nastavi da koristi termoelektrane, a da se kod solarnih elektrana mora voditi računa da ne budu postavljene na plodnom zemljištu. Navodi da hrana mora biti iznad.

Međutim, ukazala je na neke mane OIE, dodajući da se još ne zna šta će biti sa njihovim otpadom, da se solarne elektrane moraju redovno čistiti da bi bolje radile i da ih može uništiti grad ili jaka zima.

Vujić ističe da ne postoje idealni energetski izvori koji istovremeno zadovoljavaju sve neophodne kriterijume:

• da su efikasni,
• da je cena izgradnje pristupačna uz jeftiniju proizvodnju električne energije,
• da ne zagađuju okolinu i štete ljudskom zdravlju
• i da su rizici havarije minimalni.

Ukazuje da ni obnovljivi izvori nisu još ispunili obećanja o povećanoj efikasnosti i niskoj proizvodnoj ceni električne energije.

„Kompromis mora da postoji. Ali ono što je najvažnije jeste da kod odabira tehnologije zemlje u razvoju moraju da izbegavaju pritiske od razvijenih zemalja i velikih energetskih kompanija“, istakla je Vujić.

Naglasila je i da svaka država treba da odluči o kombinaciji energetskih izvora koji odgovaraju specifičnim uslovima te zemlje.

Zašto treba ulagati u nuklearnu energetiku?

Vujić navodi da su među glavnim argumentima za ulaganje u nuklearnu energetiku:

1. velika energetska gustina, tj. velika „energetska koncentracija“ sadržana u nuklearnom gorivu;
2. daleko manja količina potrebnog svežeg goriva, znatno manja količina istrošenog goriva i još manja količina pravog otpada;
3. jedini bazni energetski izvor koji ne proizvodi CO2, ne emituje gasove staklene bašte i može efikasno da zameni termoelektrane na ugalj;
4. visoki stepen iskorišćenja, koji omogućava dugoročnu stabilnost mreže, uz minimalni uticaj vremenskih prilika;
5. mogućnost prilagođavanja fluktuirajućim potrebama mreže;
6. mogućnost korišćenja za dobijanje vodonika, desalinizaciju, toplote za zagrevanje, pogon brodova, podmornica;
7. mali zemljišni zahtevi;
8. dug operativni vek do 80 godina.

Ističe da se zbog aktuelnih suša trenutno postavlja pitanje da li treba ulagati u nuklearne elektrane, međutim, Vujić ukazuje da neki reaktori četvrte generacije ne koriste vodu za hlađenje.

Šta usporava ulaganja u nuklearnu energetiku?

1. Usporeni razvoj sledeće generacije energetskih reaktora, gde nova goriva i dizajn prvo moraju da prođu testiranja;
2. zakoni i regulativa za nove dizajne;
3. potreba obnove nuklearne infrastrukture, cena i dužina trajanja izgradnje;
4. sigurnost i bezbednost nuklearnih elektrana;
5. odlaganje istrošenog goriva i radioaktivnog goriva;
6. dugoročna održivost gorivnog ciklusa, uključujući preradu istrošenog goriva i reciklažu – zatvaranje gorivnog ciklusa;
7. uglavnom negativno javno mnjenje;
8. zabrinutost u vezi potencijalnog korišćenja nuklearne tehnologije u nemirnodopske svrhe;
9. nedostatak stručnih i naučnih kadrova.

Nuklearni reaktori u svetu

Vujić navodi da trenutno u svetu postoji 417 nuklearnih reaktora u 31 zemlji. Najviše ih ima SAD (94), Francuska i Kina po 57 i Rusija 36.

Trenutno je 78 reaktora u izgradnji u 17 zemalja, a najviše u Rusiji (pet), Indiji (osam), Kini (37).

Kaže da je trenutno 80 reaktora u planu, takođe najviše u Rusiji, Indiji i Kini.

Mali modularni reaktori

Vujić ukazuje da ideja o malim modularnim reaktorima datira iz 50-ih i 60-ih godina, da nije nova. Na dizajnu je počelo da se radi 90-ih godina. Trenutno postoji više od 100 idejnih rešenja.

Do sada, kako je rekla, nisu zaživeli jer nije bilo interesa.

Najdalje u razvoju malih modularnih reaktora otišle su Rusija i Kina, u kojima je izgrađen po jedan mali modularni reaktor.

Na Zapadu ne postoji nijedan izgrađeni mali modularni reaktor.

Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić više puta je izjavio da je Srbija zainteresovana za izgradnju najmanje četiri mala modularna reaktora. Srbija je u međuvremenu razvila saradnju sa francuskom kompanijom EDF u oblasti nuklearne energetike.

Tribina „Nuklearne elektrane u Srbiji? DA ili NE?“

Nakon predavanja profesorke Vujić održana je tribina na temu pod naslovom „Nuklearne elektrane u Srbiji? DA ili NE?“.

Učesnici tribine bili su prof. dr Jasmina Vujić, prof. dr Miodrag Mesarović, prof. dr Miodrag Krmar i prof. dr emeritus Milan Petrović.

Profesor Petrović ukazao je da će se nuklearne elektrane primenjivati na onim mestima i onda kada cena proizvedenog jednog kWh iz nuklearnih elektrana bude konkurentna u odnosu na druge tehnologije.

Dodao je da će se to veoma razlikovati od države do države i zavisi od klimatskih uslova (sunce, vetar, hidro) i drugih prirodnih resursa. Međutim, smatra da za sada u najvećem delu sveta i Evrope to nije slučaj.

Na pitanje da li Srbija treba da gradi nuklearnu elektranu, Petrović je istakao da se ne može dati odgovor na ovom skupu.

„EU sa 450 miliona stanovnika i snažnom privredom gradi trenutno jednu nuklearnu elektranu. Srbija kao mala zemlja sa slabom privredom i bez iskustva u ovoj oblasti trebalo bi da bude posebno oprezna pri opredeljivanju za nuklearne elektrane“, smatra Petrović.

Naglašava da odluka treba da bude rezultat sveobuhvatnih studija, s obzirom na moguće posledice upuštanja u takav projekat, a jedna od posledica jeste da daje znatno višu cenu po 1 kWh energije u odnosu na konkurenciju.

„Srbija treba da prati dešavanja u ovoj oblasti i uključi se kada nuklearne elektrane postanu ekonomski najisplativije, a gradnja, pogotovo u EU, masovna i rutinska“, istakao je Petrović.

Profesori Krmar i Mesarović saglasili su se da pre upuštanja u izgradnju bilo kakve nuklearne elektrane trebalo bi pre toga imati dugogodišnje ulaganje u obrazovanje i razvijati sposobne kadrove.