Hvalospevima do bankrotstva i gubitka vlasti – Lični stavovi

Dobiće penzioneri, pored pisma od predsednika, i novčanu čestitku već u septembru. Kad je, izgleda, najefektnije za „darodavca“. Neko 30.000 neko 27.500 a neko 20.000 dinara, ako sam dobro razumeo, zavisno kolika mu je redovna penzija. Kamo sreće da imamo ekonomiju da nam ne trebaju ovakve čestitke. Ili bar da imamo predsednika kome ne pada na pamet da on to saopštava penzionerima, pored premijera i ministra finansija.

Što bliže izbori, rast ekonomije je sve brži. Doskora smo bili među prvima u Evropi po rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) a od juče, prema najnovijim informacijama o rastu, sad smo prvi. A tek iduće godine, u godini Ekspa, MMF nam predviđa rast od 4,5 odsto, što je blizu potrebnog da se za koju deceniju približimo najrazvijenim evropskim zemljama, čijih jedan odsto rasta više vredi nego naših 3,5 odsto, koliko smo rasli u prvih šest meseci.

Dakle, mogli bi biti zadovoljni ekonomskih kretanjima. Boljim od planiranih na početku godine, a naročito od prošlogodišnjih svega dva odsto rasta. Doduše, taj rast je pogurala potrošnja i građevinarstvo (javne investicije) što baš nije ohrabrujuće u pogledu održivosti visokog rasta, kao u slučaju kad rast guraju domaće investicije i izvoz.

Ne daje se to penzionerima i mnogo šta i drugim građanima što im to nedostaje, nego što se, kažu, može. Našlo se na državnom računu, kažu, milijardu evra prihoda iznad planiranih. I onda dođe rebalans budžeta, koji pokaže da nam budžet nije tako moćan kakvim ga vlast prikazuje. Nelogično. Veći budžetski prihodi od planiranih ali i veći budžetski deficit, koji se rebalansom pope na 3,5 odsto očekivanog ovogodišnjeg BDP-a, odnosno na oko 3,3 milijarde evra. Prilično zabrinjavajuće ako se ima u vidu da je javni dug u prvih sedam meseci ove godine povećan za 2,8 milijardi evra, a u prethodnih 13 godina 21,6 milijardi evra ili 1,66 milijardi evra godišnje. Koliki će dug biti do kraja godine nezahvalno je prognozirati.

Nažalost, visok rast javnog duga je najizvesniji ishod aktuelne politike javnih finansija Srbije. Poželjno bi bilo, ako smo na to već primorani, da se više zadužujemo u dinarima. Međutim, to ne možemo u potrebnoj meri kod domaćih poverilaca. Trebaju nam strani kupci dugoročnih dinarskih obveznica. A oni mogu biti spremni na to samo pod uslovom da kurs dinara u odnosu na evro ostane isti, na što smo suštinski a skoro i formalno primorani. To je monetarna vlast shvatila pa velikim iznosima deviza iz deviznih rezervi izravnava ponudu i tražnju za devizama na međubankarskom deviznom tržištu i tako obezbeđuje stabilan kurs dinara.

Nasuprot stvarnosti u vezi javnog duga od koje se upućenom diže kosa na glavi, za vlast je stanje javnog duga najbolji dokaz valjanosti javnih finansija Srbije, upoređujući iznos javnog duga u odnosu na inflacijom nabildovani BDP, preračunat u evre po skoro fiksnom kursu deceniju unazad. Tako računato naš stepen zaduženosti je neuporedivo manji nego kod većine EU zemalja koje „grcaju“ u dugu skoro ravnom ostvarenom BDP-u.

Ponosni smo i zvaničnim iznosom inflacije. I ako u padu, monetarna vlast ne obara referentnu kamatnu stopu. S razlogom, i u pravu je. Ima sasvim dovoljno osnova da sumnja u održivost ovog nivoa zvanične inflacije. Evo jednog od njih. Plate u prvom polugodištu veće su od prošlogodišnjih u istom periodu nominalno za 11,5 a realno za 8,4 odsto, a junska plata, i ako manja od prošlogodišnje decembarske, veća je od prošlogodišnje u istom mesecu, nominalno za 12,4 a realno 9,4 odsto. To je neuporedivo više od rasta proizvodnje. Kad se platama i penzijama dodaju i druga primanja koja povećavaju raspoloživi dohodak za potrošnju, tražnja je, bez sumnje, mogući uzrok rasta cena hrane i drugih dobara osnovnog standarda. O cenama energenata da i ne govorimo. Isplativ visok uvoz će delimično zakočiti rast prodajnih cena, ali će zbog gušenja domaće proizvodnje i ponude uzrokovati troškovnu inflacija (rast troškova po jedinici proizvoda).

Poruka i vlasti i pretendentima na vlast. Manimo se hvalospeva i ispravljajmo što se ispraviti može. A ima mnogo šta za ispravku. Ono što je stvarno bolje vidi svako, ko je dobronameran.

Autor asje ekonomista

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.