INTERVJU Dejan Begović: U UIKS-u ne vidimo nikakvu mogućnost za kompromis sa Sajmom knjiga – Kultura

„Nacionalnom godinom čitanja“. Gužva i interesovanje dece i roditelja u jednoj od dve beogradske knjižare ove izdavačke kuće u Tržnom Eurocentru potvrđuju koliko je knjiga važna za razvoj novih generacija što dodatno aktuelizuje najavljeno (ne)učešće većeg broja domaćih izdavača, ne samo članova UKIS na predstojećem 69. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu.

Zašto je objavljivanje „Grozon Bake“, takoreći planetarni događaj i kako je Kreativni centar postao deo kampanje, čiji je ključni događaj svetska promocija 10. septembra?

-Slikovnica „Grozon“ objavljena je u Velikoj Britaniji prvi put 1999. godine. Prema podacima iz izdavačke kuće Macmillan, ovo izdanje je do danas prevedeno na 107 jezika i dijalekata širom sveta. U Macmillan-u ponosno ističu da su na više jezika prevedene još samo dve knjige: Don Kihot i Biblija. Nakon pet godina, tačnije 2004, objavljeno je i Grozonovo dete, nastavak priče o malom hrabrom mišu i strašnom Grozonu koji živi u dubokom tamnom gaju. Dečja spisateljica DŽulija Donaldson i ilustrator Aksel Šefler objavili su od tada više od 25 izdanja, od kojih je većinu preveo i objavio Kreativni centar. Pored toga, ovaj autorski tandem objavio je i 11 naslova u okviru serijala „Priče iz Žirove šume“, od kojih je do sada kod nas prevedeno šest, a ostali su u pripremi. Ipak, poslednjih godina govorkalo se o novom, trećem nastavku priče o Grozonu. I konačno je ovih dana, istovremeno u preko pedeset zemalja, među kojima je i Srbija, stigla Grozon Baka. Ova slikovnica je u Velikoj Britaniji deo nacionalne kampanje kojom se populariše čitanje među najmlađim čitaocima, a brojni izdavači širom svetu priključili su se kampanji kako bi u svojim zemljama motivisali roditelje da više čitaju s decom od najranijih dana.

Kako objašnjavate uspeh knjiga DŽulije Donaldson?

-DŽulija Donaldson veoma pažljivo promišlja o temama kojima će se baviti u svojim slikovnicama. To su često teme koje na vrlo originalan način dodiruju najvažnija moralna i etička pitanja sa kojima i najmlađi čitaoci treba da se upoznaju.

„Grozon Baka“ nas uči tome da i situacije u kojima nas neko nadmudri mogu da se završe na opšte zadovoljstvo i imaju srećan kraj. Koliko je ovakva poruka važna u današnje vreme, kada su na ceni neke druge vrednosti?

-Kao i u prethodne dve knjige o Grozonu, i u Grozon Baki ponovo se nad malim mišem nadvija pretnja i dugo nam se čini da će on loše proći na kraju. Ipak, miš je hrabar i mudar, pa vešto uspeva da se izvuče iz opasne situacije. Ali ovoj priči sasvim novo svetlo daje neočekivan rasplet, jer na kraju Grozon Baka zapravo šalje onu najvažniju poruku zbog koje je ova knjiga i napisana – da sa podsticanjem čitanja i učenjem pisanja treba početi što ranije. Deca koja zavole knjigu sebi otvaraju puteve prema znanju i, kasnije, primeni tog znanja u životu, što jeste važan uslov za sreću i zadovoljstvo svetom oko sebe.

Da li se može reći da ste specijalista za prevođenje dela DŽulije Donaldson na srpski jezik?

– Ono što sasvim pouzdano mogu da kažem, rad na prevođenju knjiga DŽulije Donaldson je izazovan i težak, ali istovremeno i beskrajno zabavan. Ona je vešt i pronicljiv stihopisac, brzo misli, a njene rime i poruke su izrazito jasne, i to je ono što je važno preneti malim čitaocima u prevođenju njenih knjiga. NJeni stihovi obiluju igrama reči i besprekornom rimom, što izazov za prevođenje na bilo koji jezik, pa to važi i za srpski. Kada sam počeo da radim na prevodima njenih knjiga, postavio sam sebi cilj da se osnovna poruka svake slikovnice mora verno preneti u naš jezik, da se mora očuvati humor u tekstu, kao i ponavljanja koja su veoma važna za najmlađe čitaoce, da ritmičnost u tekstu mora biti lako prihvatljiva mališanima kako bi oni već tokom prvih čitanja lako usvajali tekst i kasnije mu se još lakše vraćali u ponovljenim čitanjima.

Da li je i u kojoj meri za čitaoce, ali i za izdavača, važno i potrebno da se knjige za decu predstavljaju na način kako je to učinjeno 10. septembra u knjižarama Kreativnog centra?

-Enormna popularnost koju DŽulija Donaldson uživa u Velikoj Britaniji dobrim delom se može objasniti i njenom velikom prisutnošću u bibliotekama, školama i dečjim vrtićima. DŽulija ulaže ogromnu energiju u putovanja, prezentacije i promocije, ali za dečju spisateljicu to je nešto što se podrazumeva. Mnogi autori dečjih knjiga i kod nas, uz podršku svojih izdavačkih kuća, takođe obilaze biblioteke, škole i vrtiće, i to je, sasvim sigurno, najbolji način da se promoviše ovakva literatura. Istovremena promocija Grozon Bake 10. septembra u mnogim zemljama sveta je veoma važan potez. To je snažna poruka svima da se knjiga za najmlađe čitaoce mora učiniti dostupnom deci u što ranijem uzrastu. Mi u Kreativnom centru već više od 30 godina radimo na tome u Srbiji, i prosto nismo mogli da propustimo priliku da se, uz još jednu knjigu, i našoj najmlađoj publici pošalje takva poruka.

Vi ste predsednik Skupštine UIKS, koje je početkom avgusta preporučilo svom članstvu, koje broji više od 100 izdavačkih kuća, da ne učestvuje na predstojećem 69. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu. Zbog čega se posle 20. avgusta, kad je istekao rok za prijavu za učešće na Sajmu, UIKS više nije oglašavalo, da li i dalje ostajete pri saopštenom stavu?

-Najpre da pojasnimo stav Upravnog odbora UIKS-a koji je upućen članstvu početkom avgusta. Dakle, većina izdavačkih kuća, u tom dopisu je tada bilo tačno navedeno koje su to izdavačke kuće – Laguna, Delfi, Kreativni Centar, Čarobna Knjiga, Partenon, Pčelica, Dereta, Finesa, Ipc Media i Kontrast – tada se izjasnila da pod uslovima pod kojima se pristupilo organizaciji Sajma knjiga ne namerava da se prijavi za učešće. Glavni kamen spoticanja bilo je potpuno izostavljanje predstavnika izdavača iz Upravnog odbora Sajma knjiga, ali i procena da će se pad posete, kao rezultat prošlogodišnjih problema u organizaciji Sajma, ove godine ponoviti u još drastičnijem vidu, jer ništa nije učinjeno da se negativni trendovi iz prošle godine zaustave. Konačno, mislim da je kod izdavača sazrelo uverenje i rešenost da više ne dozvole da se Sajam knjiga organizuje bez ikakve saradnje sa izdavačima, koji na manifestaciju donose svoja izdanja, dovode svoje autore, stvaraju ambijent za uvažavanje književnog stvaralaštva i privlače desetine, pa i stotine hiljada posetilaca. Svojim članovima UO UIKS je u tom dopisu ostavio mogućnost da sami, u skladu sa svojom procenom i poslovnim planovima, donesu odluku o prijavljivanju ili neprijavljivanju za učešće na Sajmu knjiga.

Da li je posle 20. avgusta bilo kontakata između UIKS-a i Odbora Sajma knjiga i da li postoje šanse za kompromis?

-Bilo je neslužbenih kontakata između UIKS-a i Beogradskog sajma, ali ti kontakti nisu rezultirali nikakvim novim predlozima ili stavovima, tako da mi u UIKS-u trenutno, nažalost, ne vidimo nikakvu mogućnost za kompromis.

Da li između UIKS-a, Udruženja profesionalnih izdavača Srbije i izdavačkih kuća koje nisu u ova dva udruženja postoji dogovor ili saglasnost šta uraditi u ovakvoj situaciji?

-Prošle godine uoči Sajma knjiga bilo je intenzivnih konsultacija između ove tri grupacije izdavača. Nažalost, pred sam početak Sajma grupa izdavača oko UPIS-a odlučila se za bojkot, a brojnija grupa izdavača oko UIKS-a i nekoliko nezavisnih izdavača odlučili su da ipak nastupe na Sajmu, ali da obeleže godišnjicu rušenja nadstrešnice u Novom Sadu zatvaranjem svojih štandova toga dana. Motiv za prošlogodišnju odluku da nastupimo na Sajmu bila je naša želja da na neki način sačuvamo ovu manifestaciju zbog dugogodišnje tradicije i značaja koji ima za čitaoce širom Srbije i regiona. Izdavači iz ove grupe bili su zbog toga izloženi velikim pritiscima i pretnjama, pa i vrlo nekorektnim izjavama organizatora. Ovogodišnje potpuno izostavljanje predstavnika izdavača iz sastava UO Sajma knjiga za nas u UIKS-u bilo je gest preko kojeg mislimo da ne treba preći. Zbog prošlogodišnjeg razilaženja među udruženjima po ovom pitanju, ove godine je bilo samo sporadičnih konsultacija, ali nije postignut nikakav dogovor između ovih grupacija izdavača po pitanju ovogodišnjeg Sajma knjiga.

Kakve mogu biti posledice „bojkota“ Sajma knjiga, i to u trenutku kada se planira izmeštanje ove manifestacije van grada, u Surčin, i to za 70-godišnjicu postojanja. Koliko će se to odraziti na budućnost izdavaštva u Srbiji, imajući u vidu i postojeći problem s državnim otkupom knjiga?

-Upravo je najavljena promena lokacije održavanja sajmova u Beogradu, pa je prelazak u Surčin jedna od najvažnijih tema za razgovor između izdavača i organizatora Sajma knjiga. Ta promena nosi mnogo nepoznanica, pa bi otvaranje jednog normalnog i redovnog kanala komunikacije između izdavača i organizatora bilo od velike važnosti za budućnost sajmova knjiga u Beogradu. Verujem da i na jednoj i na drugoj strani postoji dovoljan broj ljudi koji će razumeti da se nesporazumi i problemi mogu rešavati samo razgovorima i dogovorima koji zadovoljavaju interese obe strane. Što se tiče budućnosti izdavaštva u Srbiji, mislim da imamo veliki broj izdavača koji već tridesetak godina uspešno rade na našoj i svetskoj izdavačkoj sceni i ne sumnjam da će svako od njih uložiti mnogo energije i znanja da dalje razvijaju ono što su stvorili u prethodnim godinama. Očigledno je da je odnos države prema pitanjima kulturne politike i pravcima njenog daljeg razvoja potpuno neadekvatan i bez ikakve vizije za budućnost. Sudeći prema nivou budžetskih izdvajanja, kultura je apsolutno skrajnuta i njenu važnost za razvoj društva već duži niz godina niko od onih koji o tome odlučuju ne podržava ozbiljno. To je velika šteta i velika opasnost za dalji razvoj našeg društva.

Država bez vizije o budućnosti kulture

Da li će Kreativni centar i ove godine učestvovati na Međunarodnom sajmu knjiga u Frankfurtu početkom oktobra?

-Kreativni centar će biti prisutan u Frankfurtu preko svojih urednika i agenata za kupovinu i prodaju prava objavljivanja. Pauza u održavanju sajmova zbog COVID epidemije ostavila je traga i na intenzitet i dinamiku Frankfurtskog sajma. Mi smo se opredelili da i dalje budemo maksimalno aktivni na Sajmu dečje knjige u Bolonji, jer je to naše prirodno okruženje, u kome možemo i da postignemo najviše. Frankfurtski sajam jeste i dalje važan, i dalje se smatra najvećom smotrom izdavaštva u svetu, pa ćemo ga u tom smislu i dalje pratiti, a nije isključeno ni da ćemo se u nekom trenutku tamo ponovo pojaviti i kao izdavači na štandu. UIKS ima ideju da u Frankfurtu uspostavi profesionalno osmišljen štand izdavača iz Srbije, gde bi se više nego do sada radilo na promovisanju naših autora i njihovih dela i na stvaranju uslova da se ta dela brže i lakše prevode na druge jezike. Žalosno je što u poslednjih nekoliko godina u Frankfurtu nije bilo nacionalnog izdavačkog štanda Srbije, jer mislim da to nanosi veliku štetu ugledu Srbije u svetu.

Zbog čega Srbija sve ređe ima osmišljen državni nastup i prezentaciju na međunarodnim sajmovima knjiga i da li izdavači pokušavaju da taj problem reše institucionalno i preko svojih udruženja?

Kao što sam već rekao očigledno je da je odnos države prema pitanjima kulturne politike i pravcima njenog daljeg razvoja potpuno neadekvatan i bez ikakve vizije za budućnost. Kultura je prema nivou budžetskih izdvajanja apsolutno skrajnuta i njenu važnost za razvoj društva već duži niz godina niko od onih koji o tome odlučuju ozbiljno ne podržava. To je velika šteta i velika opasnost za dalji razvoj našeg društva.