Pet minuta za krađu Renoarovih dela: Zašto širom Evrope pljačke muzeja postaju sve smelije – BBC News na srpskom

Kad su početkom druge nedelje septembra lopovi provalili u francuski muzej i ukrali četiri slike impresionističkog slikara Pjera Ogasta Renoara vredne miliona evra, nisu svi bili iznenađeni.

Evropska policijska agencija upozorava da krađe iz muzeja širom Evrope postaju sve učestalije i smelije.

Samo nekoliko dana pre krađe Renoarovih slika, svetski poznati detektiv za umetnine Artur Brend predvideo je za BBC da su nove krađe značajnih dela vrlo verovatne, posebno posle uspešne pljačke u pariskom Luvru u oktobru prošle godine.

Zločin izvršen u jednom od najčuvenijih muzeja na svetu, izvršen za samo sedam minuta, zapanjio je Francusku, a skoro godinu dana kasnije ukradeni dragulji i nakit u vrednosti od 88 miliona evra i dalje nije pronađen.

„Biće još ovakvih krađa.

„Ako uspete da provalite u Luvr, lopovi širom sveta gledaju to i misle: ‘Opa’.

„A potom pomisle: ‘Zar mi nemamo lokalni muzej sa zlatom i srebrom?’“, kaže Brend.

OVDE pogledajte grafički prikaz velike pljačke Luvra koja je zaprepastila Francusku.

Šta znamo o provali u Renoarov muzej?

Nekoliko sati posle provale u Luvr, lopovi su ukrali novčiće iz drugog, manjeg muzeja u Francuskoj.

U međuvremenu su kriminalci ukrali dijamantsku ogrlicu u Beču, artefakte iz Bronzanog doba u Španiji i umetnine iz dva italijanska muzeja, a to je samo ono o čemu je pisao BBC.

Pljačka u Renoarovom muzeju u Kanj sur Meru, na jugu Francuske, najnovija je u čitavom nizu.

Detektivi još rade na pronalaženju dve od četiri ukradene slike vrednih više miliona evra.

Dve slike su lopovi ispustili u muzejskoj bašti.

Broj slučajeva muzejskih krađa koji im je prijavljen širom Evrope počeo je da raste pre oko dve godine, kažu iz Europola za BBC.

U nedavnom izveštaju piše da se i metodi i mete krađe menjaju, uz rast nasilnijih taktika, kao u slučaju Luvra, sa naglaskom na predmete visoke vrednosti, kao što su plemeniti metali i drago kamenje.

I Brend i Ibrahim Bulut, stručnjak za sigurnost muzeja iz belgijske konsultantske firme za bezbednost, smatraju da su mnoge krađe koje su sledile pljačku u Luvru bile puko kopiranje.

„Svaki muzej na svetu je sada pod pritiskom“, kaže Brend.

„U svakom muzeju održani su sastanci sa službenikom za bezbednost ili policijom.“

Od tijara do prstenja iz Bronzanog doba: Ukradena muzejska blaga

Udruženje za istraživanje kriminala nad umetnošću (ARCA) kaže da skorašnje krađe pokazuju „stalnu preferenciju prema malim, prenosivim, odmah pristupačnim predmetima i napadima osmišljenim da budu izvršeni za samo nekoliko minuta“.

Prijavljene muzejske krađe u Francuskoj skočile su 2024, a ponovo neznatno narasle 2025. godine, podaci su koje je BBC-ju poslala ARCA.

Međutim, ove brojke vremenom skaču i padaju, sa više krađa zabeleženih 2015. godine nego deceniju kasnije.

Ove krađe ugrožavaju ono što mnogi u javnosti smatraju neprocenjivim artefaktima od istorijske i kulturne važnosti, mada neki ljudi tvrde da oni kradu „od bogatih, tako da koga je briga?“, kaže Brend.

Drugi ističu kolonijalni istorijat iza mnogih blaga po evropskim muzejima.

Istoričari umetnosti kažu da je u draguljima ukradenim iz Luvra bilo smaragda, dijamanata, safira i bisera koji se ne mogu prirodno naći u Francuskoj.

Pogledajte neke od dragulja ukradenih iz Luvra

Zašto su se muzeji našli na udaru?

Muzeji su ranjivi i lako je provaliti u njih u poređenju sa dobro obezbeđenim juvelirnicama i bankama, kaže Brend.

Direktori odvajkada „nemaju dovoljno novca za bezbednost“ ili više vole da ga troše na sledeću izložbu, a muzeji su često smešteni u starim zgradama koje je teško zaštititi, dodaje on.

Na primer, Kuća prosvetljenja opljačkana je za nekoliko sati posle Luvra.

„Stoga mi moramo da pomirimo savremene zahteve za bezbednost sa potrebom da sačuvamo istorijske građevine i poštujemo francusku regulativu u vezi sa kulturnom baštinom“, objašnjava lokalni gradonačelnik Teo Kavizel.

Muzeji su otvoreni javni prostori koji imaju manje kontrole nad pristupom i počinioci mogu da uđu kao obični posetioci, kaže Kumar Soka, izvršni direktor Ejkr sekjuritija koji radi sa nekim muzejima u Evropi.

Čak i kada je muzej dobro obezbeđen, lopovi bi mogli da upadnu naoružani, kaže Brend.

Bilo bi nepraktično postaviti policiju u galerije, dodaje.

Mnoge od ovih provala gotove su za nekoliko minuta, a u vreme kad se pojavi policija lopovi su već odavno pobegli.

Krađa Renoarovih dela odigrala se za manje od pet minuta.

Pljačke su nekada zavisile od varke, ali provale sada postaju sve nasilnije, ističe prošlomesečni izveštaj Europola.

Za provale, prestupnici koriste alate kao što su maljevi, sekire, pajseri i, u nekim slučajevima, eksplozive.

U Luvru su lopovi koristili mehanički lift da bi stekli pristup, prosekli prozor električnim alatima i potom zapretili čuvarima, koji su otišli, pre nego što su se na silu probili u staklene vitrine i pokupili nakit.

U slučaju Renoara, počinioci su koristili električni nož da proseku ogradu pre nego što su presekli strukture koje su držali ramove slika na mestu.

Povećana agresija stvara nove bezbednosne probleme.

„Oružani incident u satima otvaranja, kao onaj što smo doživeli, stvara situaciju u kojoj je neposredni prioritet da održimo našu publiku i osoblje bezbednim“, kaže Lili Holajn, direktorka Muzeja primenjenih umetnosti (MAK) u Beču, opljačkan u avgustu 2026.

Menja se i ono što se krade.

Iako se slike i dalje odnose, teže ih je prodati, tako da su pre desetak godina lopovi počeli da se prebacuju na robu koje je lakše osloboditi se, kaže Brend.

Sada se sve više kradu plemeniti metali, drago kamenje i kulturno značajni artefakti među kojima je i kineski porculan, prema izveštaju Europola.

„Plemeniti metali mogu lako da se istope, ne ostavivši tragove za policiju, i omogućivši ilegalnu prodaju tokom procesa utapanja ukradene robe“, piše u izveštaju.

„Drago kamenje u nakitu može lako da se ukloni i preproda dalje.“

U međuvremenu, kineski je porculan je verovatno lakše prodati na tržištu umetnina zbog visoke potražnje za njim, kaže Europol.

Posle krađe, policija otprilike ima između četiri i šest dana da uhvati lopove, prema Brendu, koji sarađuje sa istražiteljima, kontaktirajući doušnike i dobijajući dojave od drugih ljudi ili čak bivših partnera počinilaca.

Ali dok bi osumnjičeni mogli biti uhapšeni, nakiti ili plemeniti metalni možda neće biti pronađeni – kao što je bilo u slučaju Luvra.

S druge strane, Brend veruje da će nedavno ukradene Renoarove slike, od kojih su lopovi ispustili dve tokom bekstva, „verovatno biti pronađene“ zato što „niko neće želeti da ih kupi“ i „lopovi verovatno neće imati ideju šta da rade sa njima“.

Samo pet do 10 odsto ukradenih umetnina se pronađe, što krađe iz malih muzeja kao što je bila ovonedeljena čine „izuzetno bolnim“, kaže Kristofer A. Marinelo, šef Međunarodnog povraćaja umetnina.

Pljačka u Renoarovom muzeju je još jedan primer da su „evropski muzeji pod opsadom“, dodaje šef organizacije za pronalaženje ukradenih umetnina.

Pogledajte i ovaj video: Falsifikati koji su zavarali i najprestižnije muzeje

Kako zaštititi muzeje?

Pošto je bio opljačkan u novembru, Maison des Lumieres pokrenuo je bezbednosnu reviziju koju su izvršili policajci naimenovani od francuskog Ministarstva kulture, kaže gradonačelnik Kavizel.

Neke preporuke se već sprovode, kao što su pojačani video nadzor, dok su ostala strukturalna poboljšanja u procesu razvoja.

MAK u Beču takođe je pojačao bezbednost da bi sprečio „prestupnike imitatore i kako bi pružio publici vidljivu sigurnost“, kaže direktor muzeja.

Ulazi se kroz metalni detektor, torbe moraju da se ostave u garderobi ili ormarićima, a ima i više čuvara.

Stručnjaci kažu da je trik stvoriti fizičke prepreke koje će zadržati lopove kako bi policija imala dovoljno vremena da stigne ili da učini da bilo koja krađa traje toliko dugo da to odbije buduće prestupnike od pokušavanja.

„Suština bezbednosti je u kupovini vremena“, kaže Bulut.

„Cilj nije učiniti krađu teoretski nemogućom, već da se odnošenje učini teškim, bučnim, primetnim i iznad svega, vremenski zahtevnim, zato što, da budem sasvim iskren, krađe uvek mogu da se dese, tempiranje vremena je ono što treba najviše da vas brine.“

Brend kaže da bi do vremenskog odlaganja moglo doći ugradnjom dodatnih, teških vrata uglavljenih u pod, podebljanjem stakla na vitrinama ili korišćenjem mašine za maglu.

Soka kaže da je od ključne važnosti imate integrisane sisteme – tako da ako se, na primer, oglasi alarm, možete odmah da zatvorite objekat ili da zaključate sve slike visoke vrednosti.

Međutim, bezbednosne mere su skupe.

Gradonačelnik Kavizel, čiji mali francuski grad ima dva muzeja i kolekcije, kaže da je pronalaženje novca „jedan od naših najvećih izazova“.

„Malom gradu mogu da budu poverene kolekcije od nacionalnog značaja, a da ne poseduje finansijska sredstva kakve imaju neke velike pariske institucije“, ukazuje.

Bulut, koji je član odbora Međunarodnog komiteta za bezbednost muzeja, kaže da nije sve u skupim uređajima.

Može da se radi i o obučavanju čuvara da primete sumnjive ljude koji bi mogli da proučavaju muzej i pitaju ih da li im je potrebna nekakva pomoć, što bi moglo da ih odvrati od kasnijeg povratka.

Muzeji ulažu novac

Soka kaže da je njegova kompanija u poslednjih 18 meseci doživela porast seizmičke ponude, koja može da otkrije vibracije kao što je bušenje u zidovima.

Provale u muzeje nisu u porastu svuda po Evropi.

U Švedskoj su velike krađe iz muzeja počele da opadaju pre oko decenije i nisu se značajnije promenile poslednjih godina, kaže Peg Magnuson, švedska predstavnica u Uneskovoj konvenciji za borbu protiv ilegalne trgovine kulturnim dobrom.

Međutim, pojavili su se drugi kulturni artefakti kao mete.

Izazov za muzeje je sada pojačati bezbednost a istovremeno ostati otvoren za javnost.

„Muzej ne sme da bude tvrđava“, kaže Holajn.

„Želimo da budemo otvorene ustanove, ali se istovremeno suočavamo sa novim izazovima i napadima protiv muzeja koji će zahtevati neke nove standarde“, zaključuje.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]