Od taloga kafe do ljuski od jaja: Osam popularnih trikova koji mogu da oštete biljke – Život

Ipak, ono što zvuči kao jednostavan i jeftin trik ne mora uvek da bude dobro za biljke.

Stručnjaci za baštovanstvo izdvojili su nekoliko popularnih saveta koje bi ipak trebalo preskočiti. Neki su jednostavno neefikasni, dok drugi mogu da oštete biljke, privuku štetočine ili poremete kvalitet zemljišta, piše realsimple.com.

Kora od banane kao đubrivo

Kora od banane često se preporučuje kao prirodno đubrivo, ali sama po sebi ne obezbeđuje biljkama sve potrebne hranljive materije. Sadrži kalijum, ali nema dovoljno azota, pa biljke ne dobijaju izbalansiranu ishranu.

Osim toga, razgradnja organskog materijala može da privuče glodare i insekte, a u zatvorenom prostoru može da stvori i neprijatan miris.

Umesto toga, stručnjaci preporučuju kompost ili odgovarajuća organska đubriva koja postepeno oslobađaju hranljive materije.

Talog od kafe direktno u zemlju

Talog od kafe jeste bogat azotom i može da doprinese strukturi zemljišta, ali njegovo preterano korišćenje može da napravi problem.

Ako se nanese u debelom sloju, može da formira svojevrsnu barijeru koja otežava prolazak vode i vazduha. Osim toga, može da utiče na pH zemljišta, što nekim biljkama neće odgovarati.

Ako želite da obogatite zemlju, stručnjaci kao sigurnije opcije navode kompost i druga odgovarajuća organska đubriva.

Ljuske od jaja protiv puževa

Drobljene ljuske od jaja često se posipaju oko biljaka kako bi se puževi i golaći držali podalje. Međutim, stručnjaci upozoravaju da ovaj trik nije naročito efikasan.

Ovi mekušci mogu da pređu preko oštrih površina, pa im usitnjene ljuske uglavnom neće predstavljati ozbiljnu prepreku.

Ljuske od jaja mogu imati određenu vrednost kao izvor minerala u zemljištu, ali ih ne treba posmatrati kao pouzdanu zaštitu od puževa.

So protiv puževa

Za razliku od ljuski od jaja, so zaista može da ubije puževe, ali je upravo zato ne treba koristiti u bašti.

So može da ošteti biljke i poveća koncentraciju natrijuma u zemljištu, što može biti veoma štetno za koren i biljku u celini.

Ako želite da sprečite puževe da dolaze do biljaka, stručnjaci preporučuju druge metode, poput fizičkih barijera.

Zalivanje biljaka u najtoplijem delu dana

Ni zalivanje nije nešto što treba raditi nasumično. Zalivanje odozgo tokom najtoplijeg dela dana može dovesti do brzog isparavanja vode, a kapljice na listovima u određenim uslovima mogu doprineti njihovom oštećenju.

Bolji izbor je zalivanje u hladnijem delu dana, rano ujutru ili kasnije popodne. Sistem za navodnjavanje koji vodu dovodi direktno do zemljišta može dodatno pomoći da se voda ravnomernije rasporedi.

Sadnja biljaka preduboko

Kada sadimo novu biljku, može delovati logično da je postavimo malo dublje kako bi bila stabilnija. Međutim, to može da napravi ozbiljan problem.

Većina biljaka trebalo bi da bude posađena približno na istoj dubini na kojoj je rasla u saksiji. Ako se stabljika zatrpa zemljom, može doći do truljenja i problema sa prenosom hranljivih materija.

Paradajz je jedan od izuzetaka, jer može da formira koren duž dela stabljike koji se nalazi ispod zemlje. Za većinu drugih biljaka, međutim, preduboka sadnja nije dobra ideja.

Eterična ulja i deterdžent za sudove kao pesticid

Još jedan popularan kućni trik jeste pravljenje sprejeva protiv štetočina od eteričnih ulja ili deterdženta za sudove.

Problem je u tome što takve mešavine mogu da oštete samu biljku. Eterična ulja u većim koncentracijama mogu izazvati oštećenja listova, dok deterdžent može da ukloni prirodni zaštitni sloj sa biljke i dovede do oštećenja ili usporenog rasta.

To ne znači da svaki domaći preparat mora biti štetan, ali izbor sredstva treba prilagoditi konkretnoj štetočini i biljci. Kao jedna od mogućih alternativa navodi se neemovo ulje, dok fizičke barijere poput zaštitnih mreža mogu biti još jednostavnije rešenje.

Plastične viljuške protiv mačaka i glodara

Na internetu se može videti i savet da se plastične viljuške zabodu u zemlju tako da njihovi vrhovi sprečavaju mačke i druge životinje da kopaju po bašti.

Osim što nije naročito praktično, ovakav pristup zahteva veliki broj viljušaka i otežava održavanje bašte. Mnogo jednostavnije rešenje može biti zaštitna mreža ili konstrukcija od žice koja se po potrebi može ukloniti.

Prskanje povrća insekticidima čim se pojave insekti

Prisustvo nekoliko insekata na povrću ne znači automatski da biljke treba odmah tretirati insekticidima. Stručnjaci preporučuju da se, kada je moguće, prvo koriste fizičke barijere poput zaštitnih mreža koje sprečavaju insekte da dođu do biljaka.

Takve mreže mogu istovremeno zaštititi povrće od ptica i drugih neželjenih posetilaca, a mogu se koristiti tokom više sezona.

Nije svaki „prirodni trik“ dobar za biljke

Ideja da sve što je prirodno mora biti bezbedno za biljke jedna je od čestih zabluda u baštovanstvu. I so i određena eterična ulja su prirodnog porekla, ali to ne znači da ih treba nekontrolisano nanositi na biljke.

Pre nego što isprobate savet sa društvenih mreža, važno je proveriti da li odgovara konkretnoj biljci, zemljištu i problemu koji pokušavate da rešite. U suprotnom, pokušaj da biljci pomognete može završiti upravo suprotno – oštećenim listovima, poremećenim zemljištem ili biljkom koja počinje da propada.