CRTA ukazala na probleme sa adresama u biračkom spisku – Izbori26

„Građani i posmatračka misija CRTA danas imaju veći uvid u Jedinstveni birački spisak nego uoči izbora 2023. godine, ali se još ne može govoriti o njegovoj potpunoj kontroli“, kaže za Danas Vladimir Erceg iz organizacije CRTA.

⚠️ Problem sa adresama u biračkom spisku

1/9 Sve veće uznemirenje u javnosti izazivaju objavljeni podaci o broju birača na adresama – građani nas pitaju kako to da u podacima iz biračkog spiska nema broja stana, da su podaci samo zbirno za celu zgradu, ili da adrese nisu tačne.

Najviše brine sumnja na organizovano prijavljivanje birača koji tu ne žive, radi sticanja nepoštene prednosti na izborima.

Evo šta znamo, gde su problemi i šta proveravamo. 🧵

— CRTA (@CRTArs) September 12, 2026

On upozorava da su za utvrđivanje mogućih manipulacija potrebni detaljni podaci o promenama prebivališta, dok neusaglašenost državnih evidencija i nepotpune adrese dodatno podstiču nepoverenje građana.

Izmenama zakona osnovana je Komisija za reviziju biračkog spiska, koja bi trebalo da omogući detaljniju proveru podataka. Erceg, međutim, objašnjava da je Komisija prvih šest meseci rada potrošila na konstituisanje i borbu za pristup podacima koji bi, prema zakonu, trebalo da joj budu dostupni.

„Tek u avgustu smo počeli da analiziramo podatke iz biračkog spiska. Sada imamo mnogo detaljniji uvid nego građani, ali o kontroli još ne možemo da govorimo. Kontrola podrazumeva da možemo da dođemo do svih informacija neophodnih da utvrdimo šta se zaista dešava u biračkom spisku. Ali da bi se razumele manipulacije biračima, potrebni su nam veoma detaljni podaci iz evidencije prebivališta i o tome na koji način su se, i po kojim osnovima, neki ljudi prijavljivali na određene adrese”, objašnjava on.

CRTA podseća da je građanima u maju, kao nova mera transparentnosti, prvi put omogućeno da provere koliko je birača upisano na njihovoj adresi. Ta mogućnost je, prema njihovoj oceni, istovremeno otkrila niz problema sa kvalitetom adresnih podataka i produbila sumnje u tačnost biračkog spiska.

Kao jedan od najrasprostranjenijih problema izdvajaju i nedostatak broja stana. Prema njihovim navodima, u Beogradu je izuzetno mali broj adresa u biračkom spisku upisan sa podatkom o broju stana – svega 2,5 odsto – čak i u centralnim gradskim opštinama, u kojima veliki deo stanovništva živi u višestambenim zgradama.

Razlog za nedostatak brojeva stanova, kako navodi CRTA, jeste način na koji MUP i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave razmenjuju podatke, iako protokol razmene zahteva da se referentima obavezno dostavi podatak o broju stana. CRTA ističe da nedostatak tog podatka ne znači da je upis nezakonit, ali da podriva svrhu uvedene mere transparentnosti i otvara sumnju da se koristi za prikrivanje manipulacija.

Izmenama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku predviđeno je da građani mogu da provere broj birača upisanih po domaćinstvu, odnosno adresi i broju stana. Međutim, Erceg ukazuje da je domet ove mere ograničen zbog nepotpunih adresnih podataka.

“Džaba sve kada u Beogradu imamo jako mali procenat birača sa upisanim brojem stana, jer to nije prepisano kako treba. U tom smislu možemo da kažemo mi kao posmatračka misija CRTA imamo bolji uvid u to šta se dešava u biračkom spisku, i daćemo sve od sebe da ispratimo te promene kako bismo alarmirali javnost ukoliko dođe do nekakvih abnormalnih upisa i promena u biračkom spisku”, kaže Erceg.

Navodi da građani koji primete da je na njihovoj adresi upisano više birača nego što ih je stvarno prijavljeno mogu slučaj da prijave CRTI ili direktno Komisiji za reviziju biračkog spiska.

“Kad imate upisano, na primer, jednog ili dvoje ljudi na adresu, to se često dešava. Da neko ko je ranije živeo na toj adresi nije odjavio svoje prebivalište. Imamo veliki problem sa time što ljudi ne odjavljuju prebivališta. Ali ima i strašno puno adresa na kojima ima mnogo veći broj prijavljenih nego što bi to smeo da bude. U tom slučaju, građani koji to prepoznaju, oni mogu to da jave ili CRTI na [email protected] ili direktno Komisiji za reviziju biračkog spiska. Ako se to javi direktno Komisiji, Komisija je onda u obavezi da ispita i da odgovori u nekom zakonskom roku”, objašnjava Erceg.

U biračkom spisku postoje i slučajevi u kojima su birači prijavljeni na adresama javnih ili nestambenih objekata. Erceg, upozorava da je potrebno pojedinačno proveriti svaku adresu, a da CRTA od avgusta radi na tome.

“Mi se trudimo da popišemo i sve adrese koje su javni objekti. I po svim tim prijavama da ispitamo celu situaciju. ima javnih objekata, ima i nestambenih objekata na kojima apsolutno ne postoji osnov da postoje prijavljeni birači. Ispitivanje svakog tog slučaja traži dosta vremena. Moramo da vršimo neku vrstu izbora oko toga šta nam deluje kao najsigurniji slučaj za ispitati”, kaže on.

Ipak, kako objašnjava, ni pojavljivanje birača na adresi javnog objekta ne mora automatski da znači da je reč o nepravilnosti. Pojedini stambeni objekti mogu biti zavedeni na istoj adresi kao škola ili druga javna ustanova, zbog čega je neophodna provera na terenu.

„Kada je reč o javnim adresama, na primer, da je adresa škola i da tu ima prijavljenih ljudi, onda mora da se dođe u tu školu fizički i vidite da je za školu prilepljen neki stambeni objekat koji je registrovan na adresi škole i može da se desi da tu ima par prijavljenih ljudi. Pošto smo neuređena zemlja po mnogo čemu, onda se dešavaju i tako neke benigne stvari”, ističe Erceg.

CRTA ipak u pojedinim slučajevima uočava nepravilnosti na adresama javnih i nestambenih objekata, o kojima će obavestiti javnost nakon što prikupi i analizira sve nalaze.

Zbog vremena potrebnog za proveru svakog pojedinačnog slučaja, u toj organizaciji procenjuju da revizija biračkog spiska neće biti završena do kraja oktobra. Umesto potpune revizije, biće predstavljen skup nalaza koji bi trebalo da pokaže približno stanje biračkog spiska, ali i koje je korake još potrebno preduzeti kako bi on bio pouzdan.