Studenti pred ispitom – Milan St. Protić

Nije isto ako se kandiduju studenti i ako se kandiduju matori koje nam studenti preporučuju. Ili matori koji su se studentima sami preporučili.

Nije isto bar iz dva razloga.

Prvo, nedostaje autentičnost. Verodostojnost. Nedostaje upravo onaj faktor na osnovu kog su studenti stekli ovoliku popularnost i narodnu podršku. A to je studentska mladost, čistota i bezazlenost.

I drugo, upitna je studentska kontrola, to jest uticaj, na buduće narodne poslanike. Oni, u načelu, nemaju nikakvih obaveza prema studentskom pokretu, niti pred njim moraju podnositi račun. Ne moraju se ni konsultovati sa svojim predlagačem i pokroviteljem.

Da smo hteli odrasle, odrasle bismo i odabrali. Uostalom, sve izborne liste i sve političke stranke sačinjavaju odrasli. Tek se pojavi poneki omladinac. Već prepariran, nažalost.

Dakle, velika će greška biti ukoliko na studentskoj listi ne bude studenata. I to u znatnom broju. U većini. Moje skromno mišljenje, poštovani čitaoče, jeste da na toj listi treba da se nađu isključivo studenti. Niko stariji od 25 godina. Takva lista bi uistinu bila studentska. S profesorima na njoj, to više nije studentska, nego univerzitetska. Lista s nestudentima je obična građanska lista.

Priznajem, ne razumem logiku po kojoj se divimo akademcima za masovnost, organizovanost i upornost, a onda ne verujemo da nas mogu uspešno zastupati u Narodnoj skupštini.

U slučaju osvajanja vlasti, ova stvar postaje još eklatantnija. Studenti u parlamentarnoj većini imali bi potpun uvid i vršili bi efikasan nadzor nad novom vladom, njenim predsednikom i ministrima. Ovako, tu ulogu će imati stariji, ma kako se zvali i ma kakve im biografije bile.

Kako god se izbori završili, studenti će se naći u nezavidnoj i pasivnoj poziciji. Biće odgovorni za rad svojih izabranika, ali na njih nikakav upliv neće imati.

Nije isključeno ni da dođe do raskola unutar liste i da se u nekom momentu u Narodnoj skupštini pojave dve ili tri grupacije proistekle iz nekad jedinstvene studentske liste. Šta će u takvoj situaciji studenti činiti? Kako će se postaviti?

Na čiju će stranu stati?

Da im se ne dogodi da budu opozicija sopstvenoj listi.

Iskustvo uči. I podseća.

U času proglašenja, studentska lista bez studenata prerasta u posve autonoman politički činilac.

Pišem ovo ne da bih kritikovao, već da bih upozorio. Da bih ukazao na moguće scenarije. Mogućan razvoj događaja.

Moguće nesporazume.

Naravoučenije jednog sedamdesetogodišnjaka:

Nikad ne prepuštaj drugom ono što tebi pripada. LJudi su varljiva roba.

Shvatimo jednom za svagda. Vlast u Srbiji ne izvire iz slobodno izražene volje naroda. Vlast u Srbiji izvire iz monopola nad fizičkom silom.

Ovde sud ne poštuje sopstvenu odluku o kućnom pritvoru prvooptuženih za pad novosadske nadstrešnice. Ovde se direktor gimnazije oglušuje o odluke suda. Ovde režim radi što mu se prohte.

Tako će biti i sa izborima. Ako im se rezultati ne budu dopali, poništiće ih, porazbijaće sve, primeniće nasilje, obesmisliće glasanje. U krajnjoj nuždi, proglasiće vanredno stanje u zemlji.

I?

I ostaće na vlasti. Ovako ili onako. Milom ili prinudom. Zloupotrebom ili terorom. Odmazdom ili pritiskom. NJima je svejedno.

Ovi iz REM-a kao da su pali s Marsa. Oni bi da sarađuju s režimlijama, oni bi da traže kompromis, oni bi da se s ovom vlašću dogovaraju.

S kojim ciljem?

Ništa od članova saveta REM-a ne zavisi, niti će zavisiti. Oni su tu ne bi li se pred Evropljanima ovdašnji predsednik i njegova klika prikazali u ulepšanom svetlu. Ne bi li se stekao pogrešan utisak o ispunjenju evropskih zahteva. Ne bi li se potvrdila legitimnost vladajućeg poretka. Podneli ostavke, pa ih povukli. Sve nas, na naše oči, vuku za nos. Otvoreno govoreći, prave nas budalama.

Uzgred, iz čiste radoznalosti, koliko iznose ukupne mesečne prinadležnosti članova saveta REM-a? Da li oni činodejstvuju pro bono ili su plaćeni za svoj neviđen trud?

Otkad postoji, savet REM-a nije uspeo da uredi i civilizuje medijsku sferu u Srbiji. Naprotiv. Često je bio saučesnik u najružnijim rabotama u elektronskim medijima i oko njih. Savet REM-a je bio i ostao produžena ruka režima, mašice u njegovim rukama, jedan od mehanizama za ispiranje mozgova naciji. Ko god bili članovi saveta REM-a. Nebitno.

Tako je bilo, tako je sad, tako će biti.

Svi znaju sve. Svima je sve jasno. Sve su maske dosad pale ili su postale potpuno prozirne. I providne.

Upravo se toga najviše bojim. Od iskušenja pojedinaca da ne izdrže. Da pokleknu. Da svoj interes pretpostave opštem. I to pod izgovorom kako su, eto, sve pokušali, ali nije se moglo. Kriva je opozicija jer ne razume svu političku i moralnu tananost kolaboracije u režimskim institucijama. Krivi su zato što sumnjaju. Što na reč ne veruju. Što im sadašnji sastav saveta REM-a ne uliva poverenje.

E, pa, gospodo, dame i gospodo, koga su zmije ujedale i guštera se plaši. Niste nas uverili u svoju nepokolebljivost. I svoj integritet. Ni u svoju doslednost. Žao mi je.

I s REM-om i bez REM-a Srbija srlja u nedemokratiju. U autoritarnost i neslobodu. U ljutokratiju i samovolju.

Šta kaže Evropska komisija? Gospođa fon der Lajen? Iskreno, fućka mi se.

Draga Ursula, pošto vam se baš toliko sviđa predsednik Srbije, vi ga uzmite za kućnog ljubimca. Do us a favor.

Srpski unikum za kraj:

Kad predsednik Ustavnog suda pravda kršenje Ustava.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.