“Nema ničeg lepog u vezi sa stvarnošću u istočnoj Evropi”: Analiza CNN nakon obnovljenih napora SAD za postizanje mira u Ukrajini – Svet

Predsednik Donald Tramp rekao je novinarima u sredu da ruski predsednik Vladimir Putin „želi da postigne dogovor“. Dodao je da bi, ukoliko predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski „želi da postigne dogovor, to bilo veoma lepo“.

Nema ničeg lepog u vezi sa stvarnošću u istočnoj Evropi, piše Stiven Kolinson za CNN.

U sredu je ruska bespilotna letelica na raketni pogon narušila vazdušni prostor Moldavije i odložila poletanje aviona kojim je Zelenski putovao u Norvešku.

A nakon što su Trampovi izaslanici Džared Kušner i Stiv Vitkof napustili Kijev posle mirovne diplomatske misije, koja je usledila nakon njihove posete Moskvi, Putinove rakete i dronovi u utorak su prekinuli trodnevnu obustavu napada novom ofanzivom u kojoj je poginulo petoro ljudi.

Incident u Moldaviji nije delovao kao direktna pretnja Zelenskom iako je ambasador te zemlje u SAD Vladislav Kulminski rekao za CNN da upad ruskog izviđačkog drona verovatno „nije bio slučajan“. A napadi na Kijev bili su samo najnoviji čin neprekidnog užasa koji se nanosi civilima.

Promašene poruke

Ovi incidenti naglašavaju surovu brutalnost rata za koji je CNN u utorak izvestio da Rusiju košta oko 40.000 vojnika mesečno, pozivajući se na zapadne obaveštajne službe.

Sukob takođe pokazuje zabrinjavajuću novu tendenciju širenja izvan granica Ukrajine dok raste strah od direktnog sukoba NATO-a i Rusije u Evropi.

Zato bi svaki ozbiljan i iskren napor Trampove administracije da se ponovo posveti diplomatiji, nakon što joj je pažnju odvukao rat sa Iranom, bio dobrodošao.

Kritičari predsednika ismevaju njegove preuveličane tvrdnje da je okončao više ratova. Ali pravedan mir u Ukrajini bio bi ogroman uspeh.

Ipak, javno dostupne informacije nakon sastanaka američkog diplomatskog dvojca sa Putinom i Zelenskim pružaju malo nade da su se ukorenjeni faktori koji su produžili rat duže od četiri godine ublažili.

Uz to, niz nespretnih izjava i poteza izaziva sumnju u njihovo razumevanje prirode rata, ruskih motiva i pristupa koji podseća na neuspešnu trgovinu nekretninama koja se iznova pokušava zaključiti.

U Moskvi su Vitkofove podaničke i izrazito pohvalne reči upućene Putinu — da će njihovi sastanci biti nešto čega će se sećati kao jednog od vrhunaca svoje karijere kada odu u penziju — bile zapanjujuće, imajući u vidu nemilosrdni napad ruskog lidera na Ukrajince, kao i upozorenja američkih saveznika o prikrivenim sabotažama Kremlja koje ugrožavaju njihovu teritoriju.

Kušner je kasnije govorio o potrebi da se pronađe situacija u kojoj će i Putin i Zelenski ostvariti „dobitak“, kako bi obojica bili uvereni da treba da prekinu borbe.

To bi se moglo posmatrati kao pragmatičan pristup pregovarača koji mora da natera obe strane da prihvate neprijatne izbore u službi mira.

Ali omogućavanje „pobede“ Rusiji predstavljalo bi potvrdu njenog izbora da vodi nezakonit i ničim izazvan rat sa ciljem uništenja teritorije, istorije i kulture susedne zemlje.

Putin je ponovo naglasio da je potrebno rešiti „osnovne uzroke“ sukoba. To je ruska šifra za ukidanje ukrajinskog suvereniteta i demilitarizaciju zemlje dok Moskva zahteva teritorije u istočnim oblastima koje njene snage još nisu ni osvojile — a sve je to nemoguće da Zelenski prihvati.

Trampove izjave, u međuvremenu, odražavaju gotovo dve godine bezbrižnih i očigledno opovrgnutih procena rata koji postaje sve gori.

„Zastoj nastaje zato što se dve osobe mrze“, rekao je novinarima u vazduhoplovnoj bazi Endrjuz — misleći na Putina i Zelenskog, pri čemu je zanemario složene političke i istorijske faktore na koje je ruski lider ukazao kada je pokrenuo rat. „Ja znam kako se sklapaju dogovori, a ovo su dvojica ljudi kojima je dosta borbe. Moglo bi da se desi.“

Uprkos svom optimizmu, mogućnost nove i delotvorne američke diplomatije deluje jednako nedostižno kao i da SAD ispune Trampovu, naizgled ponuđenu, raniju letnju ideju da Ukrajini dozvole licenciranu proizvodnju protivraketnih presretača Patriot.

Postoje i nove sumnje u motive SAD usled nejasnoća oko toga šta se tačno dogodilo na sastancima sa Putinom, koji su održani u vreme već prisutnih brojnih nagađanja o nedavnoj poseti direktora CIA-e Džona Retklifa Rusiji.

Različita curenja informacija sugerisala su da je šef američke obaveštajne službe upozorio Moskvu da rat u Ukrajini ide loše po Rusiju i da joj ne pada na pamet da pokuša da zauzme bilo koju teritoriju NATO-a. Ali nemoguće je sa sigurnošću znati šta se događa između Moskve i Vašingtona — ili između Putina i Trampa, koji su ove nedelje razgovarali telefonom.

Istorija Trampovog ulagivanja ruskom lideru već dugo dovodi u pitanje motive administracije kada je reč o Ukrajini.

U međuvremenu, Rusija je nakon sastanka poslala signale o budućim ekonomskim mogućnostima između dve zemlje, što je ponovo probudilo strahovanja u Evropi da je Tramp više zainteresovan za dogovore — možda one povezane sa ruskim mineralnim i prirodnim resursima — nego za pravedan mir u Ukrajini.

A svaki utisak da su SAD nepristrasan posrednik dodatno je nedavno narušen kada je ministar finansija Skot Besent delimično okrivio ukrajinske napade na rusku infrastrukturu, zajedno sa ratom u Iranu, za visoke cene nafte. Time je dodatno pojačan utisak da SAD ukrajinsku samoodbranu vide kao smetnju, a ne kao legitimno pravo.

„Zaključak prihvatljiv za obe strane“

U sredu je državni sekretar Marco Rubio rekao novinarima u Kolumbiji da postoji mogućnost da se tokom narednih nekoliko nedelja „možda dođe do zaključka koji bi bio prihvatljiv za obe strane“. Međutim, priznao je da je potrebno još mnogo toga uraditi.

Većina ratova se na kraju završi. A stravične posledice ovog rata po obe strane mogle bi vremenom da utiču na pregovore. Ukrajina ne samo da je opstala već pokazuje sve veću sposobnost da izvede napade duboko unutar Rusije. Ali i Rusija je u poslednje vreme ostvarila napredak na bojnom polju, izvestio je CNN u sredu — iako su njeni gubici toliko veliki da bi čak i Putin mogao da počne da obraća pažnju na njih.

Da li bi promenljiva dinamika rata mogla da otvori prostor za fleksibilnost koja je do sada nedostajala?

Ili je verovatnije da su ukrajinski civili osuđeni na još jednu hladnu i krvavu zimu, dok Rusija nastavlja da zasipa njihove stambene zgrade i elektrane raketama i dronovima?

Istinski mirovni napor očajnički je potreban, a činjenica da su Kushner i Witkoff prošle nedelje prvi put tokom rata posetili Kijev dovela je do nekoliko pozitivnih izjava ukrajinske vlade.

Ali u Trumpovoj diplomatiji postoji određeni obrazac. Nakon konsultacija sa Putinom, Vašington obično iznese predlog koji u velikoj meri odražava ruske ciljeve. Kada Zelenski na to ne pristane, administracija pokazuje frustraciju, a kasnije, ublažene verzije plana postaju neprihvatljive za Kremlj.

Dok se to ne promeni, nade u novu američku mirovnu inicijativu moraju ostati oprezne.

„Zaključak prihvatljiv za obe strane“

U sredu je državni sekretar Marko Rubio rekao novinarima u Kolumbiji da postoji mogućnost da se tokom narednih nekoliko nedelja „možda dođe do zaključka koji bi bio prihvatljiv za obe strane“. Međutim, priznao je da je potrebno još mnogo toga uraditi.

Većina ratova se na kraju završi. A stravične posledice ovog rata po obe strane mogle bi vremenom da utiču na pregovore. Ukrajina ne samo da je opstala već pokazuje sve veću sposobnost da izvede napade duboko unutar Rusije.

Ali i Rusija je u poslednje vreme ostvarila napredak na bojnom polju, izvestio je CNN u sredu — iako su njeni gubici toliko veliki da bi čak i Putin mogao da počne da obraća pažnju na njih.

Da li bi promenljiva dinamika rata mogla da otvori prostor za fleksibilnost koja je do sada nedostajala?

Ili je verovatnije da su ukrajinski civili osuđeni na još jednu hladnu i krvavu zimu dok Rusija nastavlja da zasipa njihove stambene zgrade i elektrane raketama i dronovima?

Istinski mirovni napor očajnički je potreban, a činjenica da su Kušner i Vitkof prošle nedelje prvi put tokom rata posetili Kijev dovela je do nekoliko pozitivnih izjava ukrajinske vlade.

Ali u Trampovoj diplomatiji postoji određeni obrazac. Nakon konsultacija sa Putinom, Vašington obično iznese predlog koji u velikoj meri odražava ruske ciljeve. Kada Zelenski na to ne pristane, administracija pokazuje frustraciju, a kasnije, ublažene verzije plana postaju neprihvatljive za Kremlj.

Dok se to ne promeni, nade u novu američku mirovnu inicijativu moraju ostati oprezne.