10 sjajnih naučnofantastičnih filmova koji dokazuju da za dobar SF nisu potrebni milioni – Kultura

Međutim, naučna fantastika je istovremeno jedan od žanrova koji se izuzetno dobro snalazi sa malim budžetima. Kada novca nema dovoljno, autori su prinuđeni da budu kreativniji i da se oslone na ideju, atmosferu i domišljata praktična rešenja.

Upravo zato neke od najzanimljivijih naučnofantastičnih priča nisu nastale uz stotine miliona dolara, već uz minimalna sredstva. U žanru koji počiva na novim naučnim konceptima, alternativnim stvarnostima i pomeranju granica poznatog, dobra ideja ponekad može da bude mnogo važnija od spektakularnih efekata.

Ovo je deset najboljih niskobudžetnih naučnofantastičnih filmova.

10. Cube

Još devedesetih godina, koscenarista i reditelj Vinčenco Natali odlučio je da spoji egzistencijalni užas, klaustrofobiju i – geometriju. Tako je nastao „Cube“, naučnofantastični psihološki horor o sedmoro neznanaca koji se bude zarobljeni u ogromnom, naizgled beskrajnom lavirintu prostorija u obliku kocke.

Ne sećajući se kako su tamo dospeli, moraju da se oslone na sopstvene sposobnosti kako bi izbegli smrtonosne zamke skrivene u prostorijama i pronašli izlaz.

Film počiva na jednostavnom, ali veoma efektnom konceptu – različiti ljudi zatvoreni su u istom prostoru i prinuđeni da sarađuju kako bi preživeli. Pored opipljive i zagušljive tenzije, „Cube“ se dotiče i širih tema, među kojima je hladna birokratija društva, a pamti se i po impresivnim i prilično krvavim praktičnim efektima.

Još je impresivnije to što je napravljen praktično bez novca. Konačni budžet iznosio je oko 350.000 kanadskih dolara, odnosno približno 250.000 američkih dolara 1997. godine.

Produkcija je uštedela tako što je koristila samo jedan fizički set – prostoriju široku oko 4,3 metra – koja je različitim osvetljenjem menjala izgled. Gledaoci, dakle, zapravo iznova posmatraju glumce u istoj prostoriji, što samo pojačava klaustrofobiju i osećaj bezizlaznosti.

9. Dark Star

Pre nego što je postao jedan od velikana horora zahvaljujući filmovima poput „Halloween“, Džon Karpenter režirao je naučnofantastičnu komediju „Dark Star“. Film je doživeo neuspeh, ali je skrenuo pažnju filmske industrije i na Karpentera i na budućeg scenaristu „Aliena“ Dena O’Benona.

„Dark Star“ je danas uglavnom zaboravljen, ali se u njemu već mogu prepoznati začeci onoga po čemu će dvojica autora kasnije postati poznata.

Slično kao „Alien“, film govori o svemirskim radnicima koji rade za bezosećajnog korporativnog poslodavca, samo što je sve predstavljeno u daleko komičnijem tonu. U središtu priče je dosadna i disfunkcionalna posada oronulog svemirskog broda, koja je već 20 godina na monotonoj misiji uništavanja nestabilnih planeta.

Praktično je reč o kancelarijskoj komediji preseljenoj u svemir. Stvari postaju još bizarnije kada vanzemaljac na brodu, koji neodoljivo podseća na loptu za plažu, počne da pravi haos.

Film je počeo kao studentski projekat, a kasnije je dobijen dodatni novac kako bi bile snimljene nove scene i napravljena dugometražna verzija. Konačni budžet procenjuje se na svega 60.000 dolara.

8. Monsters

Pre nego što je dobio priliku da režira visokobudžetne filmove kao što su „Godzilla“, „Rogue One: A Star Wars Story“ i „Jurassic World: Rebirth“, Garet Edvards privukao je pažnju naučnofantastičnom dramom „Monsters“.

Film prati američkog fotoreportera koji mora da sprovede ćerku svog šefa kroz karantinsku zonu u Meksiku preplavljenu vanzemaljskim stvorenjima, nakon što se srušila NASA svemirska sonda.

„Monsters“ je napravljen sa procenjenim budžetom od svega 500.000 dolara. Edvards je koristio gerilski način snimanja, vizuelne efekte koje je sam naučio da pravi i minimalnu ekipu koja je radila iz jednog kombija.

Uprkos tako skromnim sredstvima, film uspeva da stvori epsku i atmosferičnu naučnofantastičnu priču. Edvards se ne oslanja na velike akcione scene, već bira strpljivu, naturalističku priču usredsređenu na likove, dok vanzemaljce uglavnom ostavlja na njenim obodima.

Upravo taj pristup „manje je više“ učinio je „Monsters“ jednim od njegovih najzanimljivijih filmova.

7. Moon

Pre nego što je režirao „Source Code“ i adaptaciju „Warcrafta“, Dankan Džouns debitovao je tihim i melanholičnim filmom „Moon“, pričom o izolaciji i identitetu.

Sem Rokvel igra Sema Bela, jedinog čoveka zaposlenog u rudarskoj bazi na Mesecu, koji se približava kraju iscrpljujućeg trogodišnjeg ugovora provedenog u samoći. Jedino društvo pravi mu robotski pomoćnik GERTY, kome glas pozajmljuje Kevin Spejsi.

Kada Sem doživi nesreću i naiđe na nešto što ne bi trebalo da postoji, film se pretvara u uznemirujuću priču o kloniranju, korporativnoj eksploataciji i pitanju šta zapravo znači biti čovek.

„Moon“ je snimljen za oko pet miliona dolara, što je i dalje veoma malo prema standardima studijske naučne fantastike. Njegov hladni lunarni svet velikim delom je napravljen pomoću minijatura.

Džouns je angažovao Bila Pirsona, veterana specijalnih efekata koji je radio na filmovima „Alien“, „Aliens“ i „Outland“, kako bi napravio fizičke modele lunarne baze i vozila umesto oslanjanja isključivo na CGI.

Čitava produkcija snimljena je u jednom studiju u Šepertonu, a Rokvel praktično sam nosi film. Uprkos svim ograničenjima, „Moon“ deluje mnogo veće nego što njegov budžet sugeriše i podseća na humanističku naučnu fantastiku sedamdesetih, poput „Silent Running“ i „2001“.

6. THX 1138

Mnogo pre nego što je „Star Wars“ promenio filmsku industriju, Džordž Lukas debitovao je hladnom distopijom „THX 1138“, nastalom proširivanjem njegovog studentskog kratkog filma.

Film je produciran pod okriljem kompanije American Zoetrope Frensisa Forda Kopole, a prikazuje podzemnu budućnost u kojoj su seks i emocije hemijski potisnuti, građani umesto imena imaju alfanumeričke šifre, dok androidska policija sprovodi potpunu poslušnost.

Robert Duval igra naslovnog junaka, čoveka koji čini najveći mogući zločin – zaljubljuje se i prestaje da uzima lekove.

Budžet je iznosio približno 777.000 dolara, a Lukas je troškove smanjio snimanjem na stvarnim lokacijama i korišćenjem minimalističkog dizajna.

Veliki deo filma snimljen je u tada nedovršenim tunelima sistema BART u San Francisku, kao i u brutalističkom kompleksu Marin County Civic Center. Jednostavni beli setovi i kostimi omogućili su Lukasu da futuristički svet napravi bez ogromnih troškova.

Warner Bros je kasnije preradio film protiv njegove volje, a to iskustvo verovatno je uticalo i na Lukasovu kasniju odlučnost da zadrži što veću kontrolu nad svojim projektima.

5. The Vast of Night

„The Vast of Night“ bio je prvi dugometražni film Endrua Patersona, a upravo mu debitantska energija daje poseban šarm.

Nalikujući epizodi antologijske serije u stilu „The Twilight Zone“, film prati radijskog di-džeja i tinejdžerku koja radi na telefonskoj centrali u jednom gradiću u Novom Meksiku pedesetih godina. Dok je većina njihovih sugrađana na košarkaškoj utakmici, njih dvoje nailaze na neobičnu frekvenciju koja nagoveštava da se iznad grada događa nešto vanzemaljsko.

Film je snimljen za samo 19 dana, uz budžet od oko 700.000 dolara.

Paterson se oslanja na zvuk, preklapanje dijaloga i nekoliko smelih dugih kadrova kako bi stvorio osećaj velike priče, a da pritom ne mora ni da pokaže vanzemaljca ili svemirski brod.

„The Vast of Night“ bliži je radio-drami nego spektaklu zasnovanom na specijalnim efektima. Njegova najveća snaga upravo je u razumevanju da je u priči o NLO-u ponekad najstrašnije ono što ne vidimo.

4. The Endless

Indi reditelji Džastin Benson i Aron Murhed privukli su pažnju na Tribeca Film Festivalu 2017. godine filmom „The Endless“, snimljenim za oko milion dolara.

Priča prati dvojicu braće koji dobijaju zagonetnu video-poruku i vraćaju se u nekadašnji NLO kult kojem su pripadali. Tamo otkrivaju da članove kulta drži zarobljene ogromni, nevidljivi kosmički entitet koji stvara beskonačne vremenske petlje različitog trajanja.

Benson i Murhed uspeli su da sa malo novca naprave upečatljiv kosmički horor u duhu Lavkrafta, oslanjajući se na jezivu atmosferu i snažne ideje.

Troškove su smanjili i tako što su sami obavljali veliki broj poslova. Obojica su bili reditelji, producenti i montažeri, dok je Murhed bio i direktor fotografije.

„The Endless“ pokazuje koliko se visokokonceptualna naučna fantastika može uspešno pretvoriti u tematski bogat i vizuelno zanimljiv film čak i kada su sredstva veoma ograničena.

3. Upgrade

Dugogodišnji saradnik Džejmsa Vana Li Vanel, koji je učestvovao u stvaranju filmova „Saw“ i „Insidious“, dokazao je sopstveni žanrovski talenat sajberpank filmom „Upgrade“.

Logan Maršal-Grin igra Greja Trejsa, čoveka iz bliske budućnosti čija je supruga ubijena, dok on ostaje paralizovan nakon brutalnog napada. Spas mu nudi milijarder i tehnološki investitor – ilegalni eksperimentalni AI mikročip STEM.

Čip preuzima kontrolu nad Grejevim telom i omogućava mu gotovo robotsku preciznost pokreta i nadljudske borilačke sposobnosti.

„Upgrade“ kombinuje tehnološki noar sa naučnom fantastikom osamdesetih i devedesetih u stilu Pola Verhovena, poput filmova „RoboCop“ i „Total Recall“, ali istovremeno govori o mračnijoj strani korporativnih tehnoloških inovacija.

Film je napravljen za oko tri miliona dolara. Vanel je futuristički izgled postigao namerno grubom estetikom, izbacivanjem preskupih ideja iz scenarija i fokusiranjem na ograničenu priču, dok se mnogo veći svet samo nagoveštava oko glavnih junaka.

2. Coherence

Džejms Vord Berkit, poznat po saradnji sa Gorom Verbinskim na prva tri filma „Pirates of the Caribbean“ i filmu „Rango“, 2013. godine režirao je mali naučnofantastični triler „Coherence“.

Film je vremenom stekao malu, ali veoma posvećenu publiku, a pojedini ljubitelji žanra smatraju ga jednim od najboljih naučnofantastičnih ostvarenja ovog veka.

Priča prati osmoro prijatelja okupljenih na večeri, čije druženje remeti prolazak komete. Nakon nestanka struje, stvarnost počinje da se deli na preklapajuće alternativne univerzume, a različite verzije istih ljudi počinju da se susreću.

Kako shvataju da nailaze na sopstvene dvojnike, raste paranoja – ko je original, ko je uljez i da li te razlike uopšte imaju smisla?

„Coherence“ je snimljen tokom samo pet noći u jednoj kući, sa budžetom od svega 50.000 dolara. Troškove je dodatno smanjila mala ekipa, kao i činjenica da nije postojao klasičan scenario – gotovo sav dijalog je improvizovan.

Uprkos tome, film uspeva da od jednostavne večere u jednoj kući napravi veliki egzistencijalni misaoni eksperiment o alternativnim stvarnostima i identitetu.

1. Primer

Ako ste ikada pokušavali da shvatite kako bi putovanje kroz vreme zaista funkcionisalo i kakve bi paradokse moglo da izazove, „Primer“ je film za vas.

Šejn Karut bio je scenarista, reditelj i glavni glumac, ali i producent, montažer, scenograf, kompozitor i dizajner zvuka. Klasičnoj ideji putovanja kroz vreme pristupio je gotovo kao složenoj matematičkoj jednačini.

Film prati dvojicu inženjera, Arona, kojeg igra Karut, i Ejba, kojeg tumači Dejvid Salivan. Oni u garaži slučajno naprave mašinu sposobnu da manipuliše vremenom.

Ubrzo počinju da je koriste radi lične koristi, između ostalog i za zaradu na berzi. Međutim, preklapanje vremenskih linija, pojavljivanje njihovih dvostrukih verzija i rastuća paranoja počinju da uništavaju njihov odnos.

Karut se ne trudi da publici pojednostavi stvari. Likovi govore brzo i koriste izrazito tehnički žargon bez dodatnih objašnjenja, čime putovanje kroz vreme postaje komplikovana i nemilosrdna nauka.

Najneverovatniji podatak vezan za „Primer“ jeste njegov budžet – film je snimljen za svega 7.000 dolara.

Najveći deo novca potrošen je na Super 16 mm filmsku traku, dok je Karut snimao na jeftinim lokacijama u okolini Dalasa i dozvoljavao sebi veoma mali broj ponavljanja kadrova.

Uprkos tako skromnom nastanku, komplikovana radnja „Primera“ već godinama izaziva rasprave među ljubiteljima filma. Neki su čak pravili grafikone i dijagrame kako bi pokušali da rekonstruišu njegove zamršene vremenske linije.

Izvor: Slash Film