„Noćne ptice“ su sklonije anksioznosti i depresiji: Naučnici objašnjavaju zašto – Život

Nova studija objavljena u časopisu Sleep Health detaljnije istražuje ovu vezu i zaključuje da raspored rada igra ključnu ulogu, budući da se pojedinci sa večernjim hronotipom češće suočavaju sa poteškoćama u usklađivanju poslovnih i privatnih obaveza, prenosi Prevention.

„Naši rezultati pokazuju da, bez obzira na životne navike, osobe sa večernjim tipom hronotipa pokazuju više simptoma problema sa mentalnim zdravljem i dijagnostikovanih poremećaja koji zahtevaju lečenje. Takođe, njima je teže da se oporave od posla i češće osećaju negativan uticaj posla na svoje slobodno vreme”, kaže dr Ilona Merikanto, vodeća istraživačica na ovoj studiji i naučnica na Odseku za javno zdravlje Univerziteta u Helsinkiju, prenosi Index.hr.

Detalji studije

Koristeći podatke iz studije „Zdrava Finska” (Healthy Finland), istraživači su analizirali odgovore 2.266 zaposlenih odraslih osoba starosti od 20 do 65 godina. Učesnici su podeljeni u četiri grupe na osnovu hronotipa: izraziti jutarnji tip, umereni jutarnji tip, umereni večernji tip i izraziti večernji tip.

Analiza je pokazala da su osobe sa izrazitim večernjim tipom znatno češće prijavljivale probleme sa mentalnim zdravljem i poteškoće u usklađivanju poslovnog i privatnog života. Štaviše, ti problemi sa usklađivanjem obaveza doprinosili su pojavi simptoma mentalnih poteškoća. Na primer, otežan oporavak od posla objašnjavao je 12,7% veze između hronotipa i potrebe za lečenjem anksioznosti.

Pored toga, kod osoba izrazito „večernjeg tipa” verovatnoća da će prijaviti da retko ili nikada ne spavaju dovoljno bila je veća za 19,6%, a rizična konzumacija alkohola bila je kod njih češća za 5%. Zanimljivo je da ova povezanost opstaje čak i kada se uzmu u obzir faktori kao što su pol, uzrast, nedostatak sna i fizička aktivnost, što ukazuje na to da sam hronotip može imati direktan uticaj.

Merikanto naglašava važnost razumevanja uloge oporavka od posla, umesto da se lošiji ishodi pripisuju isključivo ličnim navikama.

Zašto se osobe večernjeg tipa suočavaju sa više problema?

Prema rečima dr Džejmija M. Zajcera sa Univerziteta Stanford, verovatno postoji više faktora koji na to utiču. „Mnoge osobe večernjeg tipa ne spavaju dovoljno jer moraju rano da ustanu zbog posla ili porodičnih obaveza, a ipak ostaju budne do kasno. Takav nedostatak sna može negativno uticati na mentalno zdravlje”, objašnjava Zajcer.

„Osobe večernjeg tipa takođe češće posvećuju vreme porodici odmah po povratku kući, a zatim kasnije uveče nastavljaju da rade od kuće, što narušava ravnotežu između poslovnog i privatnog života. Osobe jutarnjeg tipa to čine ređe jer nisu toliko produktivne uveče i više vole da počnu sa radom ranije ujutru.”

Šta je „socijalni džet-leg”?

Studija je takođe pokazala da su osobe večernjeg tipa znatno sklonije pojavi „socijalnog džet-lega”, koji sa sobom nosi posebne probleme. „Socijalni džet-leg predstavlja sklonost ka pomeranju rasporeda spavanja za nekoliko sati tokom vikenda ili slobodnih dana. Na primer, neko može spavati od ponoći do 6 sati ujutru radnim danima, a vikendom od 3 sata ujutru do 11 pre podne. To je kao da svakog petka letite iz Njujorka u Kaliforniju, a vraćate se u nedelju”, objašnjava Zajcer.

„To stvara nesklad između vašeg biološkog sata – koji predviđa šta bi trebalo da radite – i vašeg stvarnog ponašanja. Takav nesklad može imati dugoročne negativne posledice po zdravlje. Osobe ’večernjeg tipa’ češće moraju da skrate svoj željeni raspored spavanja tokom radne nedelje, dok su rasporedi osoba ’jutarnjeg tipa’ bolje usklađeni sa uobičajenim radnim vremenom ili školskim obavezama.”

Čuvajte svoj san

Zajcer ima dve preporuke za „noćne ptice” koje brinu zbog potencijalnih problema. „Kao prvo, neka vam san bude prioritet. Ako ste nenaspavani, izloženi ste većem riziku od mentalnih, ali i brojnih fizičkih poremećaja”, kaže on.

„Kao drugo, vodite računa o odlukama koje donosite kasno noću. Tada ne samo da su društvene kočnice slabije, već ste i na kraju dugog, stresnog dana i verovatno nenaspavani. To je kombinacija koja vodi ka lošim odlukama i pogoršanju mentalnog stanja.”