Šta se desilo i koliko je ljudi poginulo u napadu na Ameriku 11. septembra 2001. – BBC News na srpskom

Amerika obeležava 25. godina od terorističkog napada 11. septembra.

Bio je utorak, 11. septembra 2001. godine kada su napadači samoubice oteli američke putničke avione i zakucali se u dve kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku.

Treći oteti avion udario je u sedište američke vojske nadomak Vašingtona.

Četvrti oteti avion se srušio u Pensilvaniji pre nego što je udario u neki od ciljanih objekata.

Poginulo je i povređeno hiljade ljudi, a napad je ostavio posledice širom planete.

Koje zgrade su napadnute?

Četiri aviona koja su letela iznad istočne obale Amerike bila su oteta istovremeno.

Učinila je to mala grupa otmičara.

Zatim su iskorišćeni kao džinovski navođeni projektili za udaranje u legendarne zgrade u Njujorku i Vašingtonu.

Dva aviona su udarila u Kule bliznakinje Svetskog trgovinskog centra u Njujorku.

Drugi udar je usledio 17 minuta posle prvog.

Zgrade su se zapalile, zatočivši ljude na gornjim spratovima i obavivši grad dimom.

Za manje od dva sata, obe zgrade od 110 spratova su se srušile u ogromnom oblaku dima.

Treći avion je uništio zapadno krilo Pentagona – džinovskog sedišta američke vojske nadomak prestonice zemlje, Vašingtona.

Četvrti avion se srušio na poljanu u Pensilvaniji pošto su putnici pružili otpor.

Veruje se da su otmičari planirali da napadnu zgradu Kapitola u Vašingtonu.

Koliko ljudi je poginulo?

Živote je izgubilo ukupno 2.977 ljudi, ne računajući 19 otmičara/napadača, većina njih u Njujorku.

Stradalo je svih 246 putnika i članova posade u sva četiri aviona.

U Kulama bliznakinjama u Njujorku poginulo je 2.606 ljudi – u to vreme ili kasnije od povreda zadobijenih tokom napada.

U udaru aviona u Pentagon poginulo je 125 ljudi.

Najmlađa žrtva bila je dvogodišnja Kristina Li Henson, a najstarija 82-godišnji Robert Norton, oboje putnici u avionima.

Kad je prvi avion udario, procenjuje se da je u dve kule bilo 17.400 ljudi.

Niko nije preživeo iznad zone udara u Severnoj kuli, ali je 18 njih uspelo da pobegne sa spratova iznad zone udara u Južnoj kuli.

Među žrtvama su bili građani 77 različitih zemalja.

Njujork je izgubio 441 pripadnika spasilačkih službi.

Hiljade ljudi je bilo povređeno, ili je kasnije steklo bolesti povezano sa napadima, među njima vatrogasci koji su radili u toksičnim ruševinama.

Ko su bili napadači?

Islamistička ekstremistička mreža Al Kaida isplanirala je napade iz Avganistana.

Predvođena Osamom Bin Ladenom, Al Kaida je krivila SAD i njene saveznike za sukobe u muslimanskom svetu.

Veruje se da je plan osmislio istaknuti član grupe Halid Šeik Muhamed i da je pomogao u regrutovanju pilota, od kojih su neki bili obučeni u SAD.

Otmice je izvršilo 19 ljudi.

Organizovali su se u tri tima od po pet i jednom od po četiri člana (u avionu koji se srušio u Pensilvaniji).

Petnaestoro otmičara bili su Saudijci poput Bin Ladena.

Dvojica su bili iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, jedan je bio iz Egipta, a jedan iz Libana.

Pogledajte video o terorističkom napadu na Ameriku: 102 minuta koji su promenili svet

Kako je Amerika reagovala?

Manje od mesec dana od napada, tadašnji američki predsednik Džordž Buš poveo je invaziju na Avganistan, uz podršku međunarodne koalicije da bi iskorenio Al Kaidu i ulovio Bin Ladena.

Međutim, američke snage su tek 2011. godine locirali i ubili Bin Ladena u susednom Pakistanu.

Halid Šeik Muhamed je uhapšen osam godina ranije u Pakistanu, 2003. godine.

Al Kaida još postoji.

Najjača je u podsaharskoj Africi, ali čak i sada ima članove unutar Avganistana.

Američke trupe su napustile Avganistan 2022. godine posle skoro 20 godina, to je probudilo strahove mnogih da bi islamistička mreža mogla da se vrati.

Ko je Halid Šeik Muhamed i šta se dogodilo sa njim?

Rođen u Kuvajtu, Halih Šeik Muhamed je studirao inženjerstvo u SAD pre borbi u Avganistanu 1980-ih.

Već ga je tražio FBI pre napada 11. septembra zbog učešća u drugim bombaškim akcijama i sprečenim napadima.

Posle hapšenja 2003. godine, Muhamed je proveo tri godine u tajnim zatvorima CIA gde je bio izložen brutalnim tehnikama saslušavanja, nakon čega je poslat u američku pomorsku bazu u Zalivu Gvantanamo na Kubi, gde je ostao do danas.

Vojni sud u bazi razmatra da li i kako može da mu se sudi za ulogu u ovom napadu već više od decenije, zbog zabrinutosti da bi njegov tretman dok je bio u američkom pritvoru mogao da podrije dokaze protiv njega.

U januaru 2025. godine, od njega i druge dvojice optuženih – Valid Muhamed Salih Mubarak Bin Ataš i Mustafa Ahmed Adam Al Havsavi, očekivalo se da se izjasne krivima za učešće u napadima.

U zamenu bi izbegli smrtnu kaznu, umesto toga služivši doživotnu kaznu bez mogućnosti uslovnog otpusta.

Ali dan pre ročišta, američki federalni žalbeni sud zaustavio je čitav proces da bi razmotrio zahtev američke vlade da se odustane od te nagodbe, za koju je tvrdila da bi izazvala „nepopravljivu“ štetu.

U julu 2025. godine, sud je formalno odbacio nagodbu.

Nije jasno šta će se dalje dešavati u slučaju.

Koje su posledice napada?

U godinama posle napada, bezbednost letenja je značajno pooštrena širom sveta.

U Americi je osnovana Administracija za bezbednost prevoza (TSA) da bi pojačala sigurnost na aerodromima i u avionima.

Bilo je potrebno više od osam meseci da se raščisti „Nulta tačka“ – lokacija srušenih Kula bliznakinja.

Na tom mestu sada su memorijalni centar i muzej, a ponovo su nikle zgrade, samo drugačijeg dizajna.

Pogledajte i ovaj video o napadu na Ameriku:

Sa 541 metara, završeni centralni deo postavke, Svetski trgovinski centar Jedan ili Kula slobode, čak je i viši od originalne Severne kule, koju je zamenila, a koja je bila visoka 417 metara.

Na rekonstrukciju Pentagona otišlo je malo manje od godinu dana, a zaposleni su se vratili u kancelarije u avgustu 2002. godine.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]