Ako vaš pas trepće dok vas gleda, možda vam šalje ovaj suptilan signal – Život

Novo istraživanje pokazuje da psi pomno prate ljude, čak i kada je reč o tako suptilnom pokretu kao što je treptanje, prenosi N1.hr.

Nova studija, objavljena u časopisu Royal Society Open Science, zasniva se na zapažanju da se učestalost treptanja pasa menja u zavisnosti od toga da li osoba u koju gledaju trepće – i, što je ključno, da li je ta osoba njihov vlasnik.

To ne znači da su psi savladali veštinu smislenog kontakta očima, niti da vi i vaš ljubimac tajno komunicirate putem treptanja, poput Morzeove azbuke. Ipak, rezultati ukazuju na to da su psi osetljivi čak i na pokret tako kratkotrajan kao što je treptaj, naročito kada dolazi od osobe koja im je društveno važna.

Istraživači sa Univerziteta u Parmi u Italiji testirali su 38 pasa, mada je njih 35 na kraju ispunilo kriterijume za uključivanje u analizu. Tri psa su bila previše ometena nepoznatim okruženjem da bi završila zadatak – što će mnogim vlasnicima pasa zvučati poznato.

Istraživači su odlučili da proučavaju treptanje jer je reč o „drevnom, automatskom fiziološkom ponašanju koje prvobitno nije evoluiralo kao društveni signal”, rekla je za ScienceAlert Eleonora Bifi, jedna od autorki studije.

„Treptanje bi moglo da pruži suptilne informacije o pažnji, uključenosti ili povezanosti.”

S obzirom na osetljivost pasa, istraživači su „smatrali mogućim da bi oni mogli da reaguju na pokret tako suptilan kao što je treptanje, te da na tu reakciju može uticati njihov odnos sa tom osobom”.

Psi su posmatrali kratke video-snimke tri osobe: svog vlasnika, nepoznate žene i nepoznatog muškarca. Za svaku osobu postojale su dve verzije snimka. U jednoj, osoba je treptala na svake tri sekunde. U drugoj, jednostavno su gledali u kameru neutralnog izraza lica.

Izuzetno poslušni psi posmatrali su svaku verziju tokom 40 sekundi, dok su istraživači beležili njihovo ponašanje. I zaista, psi su pratili treptanje tih osoba.

Istraživači su do ovog zaključka došli jer su psi, u celini gledano, treptali znatno češće dok su posmatrali osobe koje su treptale, nego dok su posmatrali osobe čiji je pogled bio potpuno nepomičan. Međutim, zanimljiviji deo usledio je kada se na ekranu pojavilo lice osobe koju je pas poznavao.

Učestalost treptanja kod pasa se povećavala kada su posmatrali svoje vlasnike kako trepću, dok isti efekat nije uočen prilikom posmatranja stranaca. Drugim rečima, nije samo pokret ljudskih kapaka podsticao pse da češće trepću – ulogu je igrao i identitet osobe.

Takođe je uočena zanimljiva razlika u zavisnosti od pola. Psi su češće treptali kada su posmatrali svoje vlasnice nego kada su posmatrali strance ili vlasnike muškog pola.

Istraživači naglašavaju da ovaj rezultat treba tumačiti s oprezom, jer studija nije bila osmišljena tako da razdvoji pol vlasnika od faktora kao što su istorija brige o psu ili priroda odnosa između čoveka i psa.

Da li nam psi namiguju ili trepću kao suptilan znak naklonosti?

Možda. Ali istraživači još uvek nisu spremni da to tvrde.

„Stoga, [studija] sugeriše da komunikacija između pasa i ljudi možda ne uključuje samo očigledne signale poput oglašavanja, držanja tela ili usmerenosti pogleda, već i veoma suptilne pokrete lica koje inače ne bismo primetili”, kaže Bifi.

Treptanje ima očiglednu fiziološku svrhu – održavanje površine oka vlažnom i zaštićenom – ali naučnici sve više istražuju da li ono takođe može prenositi informacije o pažnji, uzbuđenosti ili društvenim odnosima.

Postoje neki zanimljivi primeri. Prethodna istraživanja su pokazala da psi češće trepću kada posmatraju druge pse kako trepću, dok su druge studije sugerisale da psi mogu da sinhronizuju svoje treptanje sa ljudima tokom direktne interakcije.

Sugerisano je da bi takva bihevioralna sinhronizacija kod pasa mogla delovati kao svojevrsno „društveno vezivo”, pomažući u jačanju veza između pojedinaca koji se poznaju. Takođe je pokazano da mačke i drugi primati pridaju psihološko značenje treptanju.

Međutim, ovaj eksperiment je donekle umanjio verovatnoću ideje da psi bukvalno sinhronizuju svoje treptanje sa našim.

Istraživači su pratili treptaje pasa koji su se desili u roku od 1,5 sekundi nakon čovekovog treptaja. Od ukupno 96 zabeleženih treptaja kod pasa, 57,3 odsto se dogodilo u tom vremenskom intervalu. Ipak, taj rezultat se statistički nije razlikovao od onoga što bi se očekivalo slučajnošću.

Drugim rečima, psi su češće treptali kada su njihovi vlasnici treptali, ali nisu pouzdano treptali u isto vreme kada i oni.

Istraživači navode da povećana učestalost treptanja ukazuje na to da psi jasno obraćaju pažnju na pokrete očiju osobe koju poznaju. Međutim, još uvek nije poznato da li njihovo sopstveno treptanje predstavlja oblik automatske imitacije ili je deo šireg društvenog procesa.