Zašto Rusija tvrdi da Zapad planira da se “meša” u izbore za Državnu dumu? – Svet

Predstojeće izbore za Državnu dumu, donji dom ruskog parlamenta, koji će biti održani od 18. do 20. septembra, organizacije koje prate stanje demokratije smatraju tek nekom vrstom formalnog potvrđivanja režimske kontrole nad vlašću.

Ipak, poslednjih meseci ruski zvaničnici i mediji sve intenzivnije iznose tvrdnje da Evropa planira da se umeša u izborni proces.

Ruska spoljna obaveštajna služba je 31. avgusta saopštila da EU planira „provokacije“ na biračkim mestima u Rusiji i u inostranstvu i da, zajedno sa Ukrajinom, priprema sajber-napade na rusku izbornu infrastrukturu.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, prema navodima objavljenim 8. septembra, tvrdio je da EU obučava „tajne“ posmatrače koji će pratiti glasanje za Državnu dumu.

A Vasilij Piskarjov, predsednik komisije Državne dume za „istragu stranog mešanja“, optužio je „ekstremističke“ grupe da planiraju sprovođenje „lažnih izlaznih anketa“ u ruskim ambasadama.

Piskarjov je takođe optužio „evropske nevladine organizacije“, koje su proglašene „nepoželjnim organizacijama“, da regrutuju građane koji govore ruski kako bi se predstavljali kao lažni izborni stručnjaci i širili dezinformacije tokom izborne kampanje.

Ruski zvaničnici nisu pružili dokaze za svoje tvrdnje — koje su opširno prenosili ruski državni i provladini mediji — a EU je te optužbe odbacila u izjavi za Kijev independent.

„Nije prvi put da ruske vlasti optužuju zapadne države za mešanje u ruske izbore, a da za to ne pruže nikakve uverljive dokaze“, rekla je Julija Smirnova, istraživačica dezinformacija u Centru za monitoring, analizu i strategiju (CeMAS), nemačkoj organizaciji koja se bavi praćenjem dezinformacija, za Kijev independent.

Smirnova je navela tri glavna cilja ove naracije – diskreditovanje svake kritike koju upućuje ruska opozicija u egzilu, predstavljanje Rusije kao zemlje koju su strane sile opkolile i odvraćanje pažnje od sopstvenog mešanja Rusije u događaje u inostranstvu.

„Mentalitet opsade“

Organizacije koje prate stanje demokratije smatraju da ruski izbori nisu ni slobodni ni pošteni, ukazujući na kupovinu glasova, prinudu i obračun sa opozicijom, navodi američka nevladina organizacija Fridom haus.

Iako je gotovo izvesno da će vladajuća stranka Jedinstvena Rusija pobediti, pojedinim strankama bliskim Kremlju dopušteno je da učestvuju kao „sistemska opozicija“, kako bi se stvorio privid demokratskog nadmetanja.

Strankama koje odstupaju od linije Kremlja — poput „mirovno orijentisane“ stranke Jabloko — nije dozvoljeno da učestvuju na izborima. Političari „nesistemske“ opozicije su zatvarani, proglašavani ekstremistima, primoravani na egzil ili ubijani.

Ruske vlasti takođe sistematski razgrađuju svu nezavisnu infrastrukturu za praćenje izbora.

Golos, jedina nezavisna organizacija u Rusiji koja prati izbore, proglašen je „stranim agentom“ 2013. godine, a kasnije je raspušten.

Samo akterima koje je država odobrila dopušteno je da nadgledaju ruske izbore dok su nezavisne nevladine organizacije i međunarodne organizacije, poput Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava, isključene iz procesa.

Kršeći međunarodno pravo, Rusija takođe planira da održi parlamentarne izbore na okupiranim ukrajinskim teritorijama, koje smatra svojim „novim“ regionima.

Očekujući široke kritike legitimnosti izbora, Kremlj unapred odbacuje takve kritike kao mešanje sa strane.

„Nedavne optužbe imaju pre svega za cilj da svaku kritiku ruskog režima koju iznose mediji ili političari u egzilu predstave kao strano mešanje“, rekla je Smirnova za Kijev independent.

One takođe imaju za cilj da učvrste sliku „Rusije koja je pod napadom stranih sila“.

Kako stručnjakinja primećuje, Kremlj je na sličan način osuđivao zapadnu podršku ruskom civilnom društvu tokom ruskih izbora 2011. i 2012. godine, kao i izveštavanje zapadnih medija o tim izborima, nazivajući ih „mešanjem“.

Kremlj je pokrenuo i sličnu kampanju uoči prethodnih izbora za Državnu dumu 2021. godine, optužujući tada Zapad da pokušava da diskredituje izborni proces, a zapadne medije da „šire lažne vesti“ o izborima.

„Skretanje pažnje“

Još jedan cilj ruskih neutemeljenih optužbi, kaže Smirnova, jeste pokušaj Kremlja da skrene pažnju sa sopstvenog mešanja u izbore.

Kada je Lavrov optužio Evropu da planira da pošalje „tajne posmatrače“ na izbore za Državnu dumu, istovremeno je napao EU zbog navodnog mešanja u predsedničke izbore u Rumuniji.

Ustavni sud Rumunije je u decembru 2024. poništio rezultate predsedničkih izbora i naložio njihovo ponavljanje, nakon što je rumunska obaveštajna služba utvrdila postojanje kampanje na društvenim mrežama koju je podržavala Rusija, a čiji je cilj bio da se pruži podrška marginalnom krajnje desničarskom predsedničkom kandidatu Kalinu Đorđeskuu.

Nemačke vlasti prijavile su dezinformacionu kampanju povezanu s Rusijom uoči pokrajinskih izbora u Saksoniji-Anhaltu — na kojima je pobedila krajnje desničarska, Kremlju naklonjena stranka AfD — dok Francuska istražuje moguće rusko mešanje uoči sopstvenih predsedničkih izbora 2027. godine.

„Optužujući EU za ono što Rusija trenutno i sama radi u evropskim zemljama, ruske obaveštajne službe koriste taktiku ‘whataboutism-a’ i obesmišljavaju sam pojam mešanja u izbore“, prokomentarisala je Smirnova.