“Ne krade se samo na biračkom mestu”: Šta je rešenje za izborni dan, ako su uslovi lošiji nego 2023. godine? – Politika

Mandić je navela stanje medija, funkcionisanje Regulatornog tela za elektronske medije (REM), izborne zakone koji omogućavaju formiranje „fantomskih lista“ i bez dupliranja ili falsifikovanja potpisa, kao i ono što je nazvala „aktuelnu funkcionersku kampanju“ kao ključne probleme koji se ponavljaju iz ciklusa u ciklus i na koje ukazuje i misija ODIHR u svojim izveštajima, a za koje vlast nije ponudila rešenje.

Od izbora 2023. aktuelna vlast je usvojila je izmene i dopune zakona koji se tiču izbornog sistema – izmene Zakona o Jedinstvenom biračkom spisku, izmene Dopuna Zakona o izboru narodnih poslanika i Izmene Zakona o lokalnim izborima kao i izmene Zakona o sprečavanju korupcije i Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.

Suština spora između opozicije i vlasti oko usvojienih zakona svodi se na duboko neslaganje o tome da li donete izmene zaista obezbeđuju poštene izborne uslove ili služe samo kao privid reformi.

Prva i najoštrija tačka razmimoilaženja odnosi se na sporno pitanje biračkog spiska i ažurnosti podataka. Opozicija i nevladin sektor zastupaju stav da je baza podataka kompromitovana i da je problem fiktivnih prebivališta, odnosno organizovanog preseljavanja birača iz jedne opštine u drugu, ključni mehanizam izbornog inženjeringa.

Kako su isticali, zakonska zabrana glasanja na novoj adresi tokom određenog perioda je samo parcijalna mera koja ne rešava suštinu problema, jer opoziciji i dalje nije omogućena nezavisna i celovita revizija celokupnog biračkog spiska.

Dok, sa druge strane, vlast naglašava da je birački spisak danas transparentniji i precizniji nego ikada ranije i da su zakonodavne izmene donešene upravo u duhu kompromisa i dobre volje. Predstavnici vlasti tvrde da su usvojeni mehanizmi u potpunosti onemogućili bilo kakve manipulacije prebivalištem, ističući da se biračko pravo kao ustavna kategorija mora garantovati svakom građaninu uz strogo poštovanje privatnosti podataka.

Druga linija sukoba tiče se načina na koji se implementiraju preporuke misije ODIHR.

Opozicija kritikuje vlast da primenjuje selektivan pristup, usvajajući isključivo tehničke i proceduralne preporuke, poput obuka za članove biračkih odbora ili rokova za ispravku izbornih lista, dok svesno ignorišu suštinske zahteve.

Po njihovom mišljenju, ključna pitanja koja direktno utiču na izborni rezultat, poput oslobađanja medijskog prostora i pritisaka na zaposlene u javnom sektoru, ostaju zanemarena ili se njihova primena odlaže za daleku budućnost.

Nasuprot tome, vladajuća koalicija tvrdi da se preporukama ODIHR-a pristupa sistemski, ozbiljno i u skladu sa ustavnim okvirom zemlje. Vlast je, u prvi plan stavljajući rad Radne grupe Skupštine Srbije za unapređenje izbornog procesa, odbacila ove optužbe o ignorisanju kao politički motivisane napade, napominjući da nijedna država ne usvaja sve preporuke odjednom.

Treća tema spora jeste pojava funkcionerske kampanje i uopšte ravnopravnost političkih aktera. Opoziciona javnost smatra da je nemoguće imati fer izbore dokle god državni funkcioneri kroz redovne aktivnosti, otvaranje infrastrukture i deljenje državne pomoći vode prikrivenu i intenzivnu stranačku kampanju.

Oni ukazuju na to da zakonodavni okvir ostavlja previše rupa, a da nadležna tela poput Agencije za sprečavanje korupcije i REM-a ne reaguju delotvorno na zloupotrebe javnih resursa i medijsku neravnopravnost.

Sa druge strane, vlast ističe da je zakon jasno razgraničio državne od stranačkih dužnosti i da je u potpunosti usklađen sa standardima Saveta Evrope. Njihov glavni argument jeste da javni funkcioneri ne mogu i ne smeju da zaustave rad državnih organa i obavljanje svojih ustavnih dužnosti samo zato što je u toku izborna kampanja, uz napomenu da je direktna zloupotreba budžetskog novca u stranačke svrhe strogo zabranjena i kažnjiva, a da se oni strogo pridržavaju zakona.

Danijela Nestorović, poslanica Ekološkog ustanka i članica radne grupe za unapređenje izbornog procesa, kaže za Danas da se slaže sa ocenom da su izborni uslovi danas gori nego 2023. godine.

“Izbori se ne kradu samo na biračkom mestu. Oni se obesmišljavaju mnogo ranije, kroz medijsku dominaciju vlasti, pritiske na birače, zloupotrebu javnih resursa i institucija i nesređen birački spisak”, poručuje Nestorović.

Danas, kako objašnjava, nemamo funkcionalan REM, a imamo gotovo potpunu medijsku dominaciju predsednika Aleksandra Vučića, dodajući da je posebno ozbiljno pitanje slanja oko 1,9 miliona njegovih pisama penzionerima i korisnicima socijalnih davanja.

“Država mora da odgovori odakle su pribavljena imena i adrese tih ljudi, da li su za političku promociju korišćene evidencije Fonda PIO i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ko je odobrio korišćenje tih podataka i ko je platio štampanje i distribuciju pisama”, kaže naša sagovornica.

Ona ističe da ukoliko su podaci iz državnih evidencija korišćeni da bi predsednik Republike slao političke poruke penzionerima i socijalno ugroženim građanima, onda govorimo o veoma ozbiljnoj zloupotrebi institucija i ličnih podataka u političke svrhe.

“Penzioneri i korisnici socijalnih davanja nisu baza podataka vladajuće stranke, niti su njihove penzije i socijalna davanja poklon bilo kog političara.Uz to, predsednik Ustavnog suda, institucije koja treba da bude poslednja zaštita izbornog prava, ne bi smeo unapred da šalje politički obojene poruke o tome kako će se Sud odnositi prema izbornim sporovima. Građani moraju da imaju poverenje da će o njihovom izbornom pravu odlučivati nezavisna institucija, a ne da unapred slušaju poruke o ‘neoborivoj tvrđavi’”, kaže Nestorović, dodajući da iz tog razloga rešenje nije samo kontrola biračkih mesta.

“Potrebni su obučeni kontrolori, mobilni pravni timovi i paralelna kontrola rezultata, ali pre svega funkcionalan REM, kontrola biračkog spiska, sprečavanje pritisaka i kupovine glasova i institucije koje će reagovati na zloupotrebu javnih resursa. Jer ako se mesecima pre glasanja državne institucije, mediji i baze podataka koriste za predizbornu prednost jedne strane, izborni dan je samo poslednji čin već duboko neravnopravnog procesa”, zaključuje naša sagovornica.

Programski direktor organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić se takođe slaže sa ocenom da su izborni uslovi su trenutno znatno lošiji nego što su bili 2023 i pored toga što je izmenjeno nekoliko zakona od značaja za izbore.

U vezi sa nekim od ključnih preporuka ODIHR, on ističe da nije ni bilo pokušaja da se bilo šta promeni, ni u propisima, ni u praksi postupanja državnih organa ili vladajuće stranke i javnih funkcionera.

“Tu pre svega mislim na preporuku koja se odnosi na pritiske na birače. Takođe, druga stvar gde je bilo samo promena na gore, a nije bilo ni pokušaja da se tema načne kroz izmene zakona, tiče se predizborne potrošnje, na popularne rashode – novčana pomoće pojedinim kategorijama građana, predizborno oglašavanje državnih organa i slično. Umesto jasnog razdvajanja partijskog od državnog u praksi vidimo nikad veće prožimanje, i na lokalnim izborima koji su održani 2024-2026, i u ovoj kampanji pre nego što su izbori uopšte raspisani”, objašnjava Nenadić.

On dodaje da nedavne izmene Zakona o sprečavanju korupcije će tu biti od male pomoći, budući da se nova ograničenja odnose samo na neke funkcionere, samo na završni deo kampanje pri čemu je ostavljen prostor za izuzetke koji omogućava da se one lako izvrdaju. U vezi sa finansiranjem kampanje, Nenadić navodi da ima nekih promena, ali da su one nedovoljne, npr. limit za potrošnju je konačno postavljen, ali na apsurdno visokom nivou.

“Prvi put je uređena i „kampanja trećih lica“, pa ostaje da vidimo da li će od toga biti neke koristi. S druge strane, nije ništa učinjeno da se sankcije za kršenje oba ova zakona preciziraju i pooštre. Bitno je, međutim napomenuti jednu stvari – sve i da su zakoni savršeni, to vrlo malo vredi u situaciji kada ključni organi – Agencija za sprečavanje korupcije i javna tužilaštva ne ispituju proaktivno njihovo kršenje, ne utvrde sve činjenice čak ni po prijavama, ili izriču „opomene“, umesto da pokrenu kazneni postupak. Najzad, ima i nekih zakonskih izmena koje će imati štetne posledice po izborni ambijent i olakšati stvaranje „gužve“ na izbornim listima i na biračkim mestima, poput onih koje se odnose na prikupljanje potpisa i ukidanja dužnosti polaganja izbornog jemstva”, zaključuje Nenadić.