“Upravo je nedostatak procedura uništio 16 života”: Zašto Vučiću smetaju EU procedure neophodne za izgradnju pruge Beograd-Niš? – Ekonomija

„Kao Skadar na Bojani da gradimo. Ali tu sam ja pogrešio, neću vam reći zašto, da mi ne kažu da vodim geopolitiku. Ja sam pogrešio, jer sam hteo da dobijemo više para, besplatno, za džabe da dobijemo, da ne košta građane Srbije, a na kraju nas uništiše procedurama i izgubite i pare na koje ste računali i sve drugo“, rekao je Vučić prošle nedelje u Odžacima.

Podsetimo, rekonstrukcija pruge od Beograda do Niša dogovorena je u saradnji sa EU. Duga je oko 230 kilometara, a nalazi se na Koridoru 10 i kao takva predstavlja važnu evropsku tranzitnu rutu koja se prostire od Salcburga u Austriji do Soluna u Grčkoj.

Sagovornici Danasa, međutim, ukazuju na to da je upravo nedostatak poštovanja procedura odneo 16 života u Novom Sadu i da nam ta tragedija mora biti stalni podsetnik da je poštovanje procedura najvažnije kako bismo imali, pre svega, bezbednu prugu.

Takođe ističu da se sada pokazuje, a tek će se pokazati, koliko je pruga od Beograda do Subotice, koja je rađena u saradnji sa Kinom, skupa, neodrživa i nebezbedna.

To, kako kažu naši sagovornici, pokazuje i podatak Transportne zajednice Zapadnog Balkana da prosečna cena održavanja kilometra pruge na godišnjem nivou u zemljama EU iznosi 25.000 evra, dok održavanje pruge od Beograda do Novog Sada prosečno košta čak 80.000 evra.

Sagovornici smatraju i da predsedniku smetaju evropske procedure, podsećajući da su to ujedno i srpske procedure, jer sve mora biti transparentno, za sve moraju da se sprovode javne nabavke i ništa ne sme da bude proglašeno državnom tajnom. Sve to, naglašavaju, ograničava mogućnost korupcije.

Takođe smatraju da za kašnjenje radova nisu krive procedure EU, već nedovoljna stručnost ljudi u našim institucijama zaduženim za pripremu dokumentacije, jer su posao dobijali po stranačkoj pripadnosti, a ne na osnovu znanja i stručnosti.

„Nisu problem procedure EU, već njihovo nepoštovanje“

Član Anketne komisije za utvrđivanje odgovornosti pada nadstrešnice i građevinski inženjer Danijel Dašić ocenjuje da problem nisu procedure, već njihovo nepoštovanje i nedostatak odgovornosti institucija koje bi trebalo da ih sprovode, ističući da tvrdnja da su nas „procedure uništile“ predstavlja pogrešno postavljanje stvari.

„Suština je baš u toj njegovoj izjavi da su nas uništile procedure. Koliko god da su nas uništile procedure, manje nas je to uništilo nego što je nedostatak procedura uništio 16 života u Novom Sadu padom nadstrešnice“, kaže Dašić.

On ukazuje da je Evropska unija uređena zajednica država upravo zato što počiva na pravilima i procedurama koje definišu način funkcionisanja institucija.

Prema njegovim rečima, ono što vlastima u Srbiji smeta kod evropskih pravila jeste upravo nivo transparentnosti i kontrole koji ograničava prostor za korupciju.

„Ono što se njemu ne sviđa kod Evropske unije jeste to što sve mora da bude transparentno, što za sve moraju da se rade javne nabavke, što ne sme ništa da se proglašava tajnom. Jednostavno, to znatno limitira bilo kakvu mogućnost ugradnje i korupcije“, navodi Dašić za Danas.

Dašić ističe da procedure same po sebi nisu problematične niti predstavljaju nešto što je strano domaćem pravnom i građevinskom sistemu.

Naprotiv, kako navodi, njihovo poštovanje postoji kao princip u našim zakonima i Ustavu, dok decenijsko iskustvo domaćih građevinskih kompanija potvrđuje da je moguće raditi po procedurama i standardima.

„Decenijama su preduzeća u ovoj zemlji, pa i u bivšoj Jugoslaviji, radila u skladu sa procedurama, gradeći po Aziji i Africi, po svim mogućim delovima ove planete. Odjednom je sada poštovanje procedura postao problem“, ističe on.

Kao ključni razlog što sada smetaju procedure, Dašić navodi nekompetentnost ljudi koji se postavljaju na odgovorne funkcije.

„Očigledno je da ljudi koji su na pozicijama na kojima bi trebalo da sprovode procedure EU ne znaju da rade svoj posao, dok se oni koji znaju da rade ne angažuju zato što verovatno nemaju člansku kartu SNS. I to je glavni problem“, navodi Dašić.

On taj sistem opisuje kao situaciju u kojoj vlast, kako kaže, „puca sebi u obe noge“ – najpre postavljanjem nesposobnih ljudi na čelo važnih institucija, a zatim sprečavanjem tih ljudi da angažuju stručnjake, jer nisu politički podobni.

U takvom sistemu, smatra on, najjednostavnije rešenje postaje angažovanje kineskih kompanija, koje nude kompletan paket – od finansiranja i mehanizacije do projekata i radne snage.

Problem, prema njegovoj oceni, nastaje kada se u takvom modelu pitanje cene, kvaliteta i usklađenosti sa standardima potiskuje u drugi plan, dok je osnovni cilj da se projekat završi u predviđenom roku.

„Pruga sa Kinezima pokazuje šta se dešava kada se procedure ne poštuju“

Direktor Klastera železnica jugoistočne Evrope Dragoljub Rajić podseća da je i pruga od Beograda do Subotice, koja je građena u saradnji sa Kinezima, probila rok od sedam godina u odnosu na ono što je najavljivano.

„Bila je najavljivana da će biti gotova još 2018. godine, pa 2019, a videli smo kada je deonica prema Subotici puštena – tek 2025. godine“, kaže Rajić za Danas.

Kako je ta pruga građena, ukazuje naš sagovornik, najbolje pokazuje nalaz Infrastrukture železnice Srbije, koji je pokazao da je na deonici Beograd-Novi Sad pobrojano više od 150 nedostataka.

Dodaje da je taj izveštaj urađen u momentu kada je istekla kineska garancija.

Prema Rajićevim rečima, evropske procedure nisu prepreka za izgradnju železnice, već predstavljaju način da se projekat prethodno dobro pripremi – od dokumentacije i građevinskih parcela do izbora modela finansiranja i izvođača.

Problem, kako ističe, nastaje zato što Srbija često na vreme ne pripremi dokumentaciju koju zahtevaju evropske banke i institucije.

On upozorava da je posebno opasno graditi železnicu bez potpunog sistema bezbednosti i održavanja, jer sama izgradnja pruge nije dovoljna.

„Zašto su toliki propusti u onom delu koji su napravili Kinezi? Zato što se kroz gomilu tih procedura nije prošlo i zato mi sada imamo nebezbednost. Zato smo imali slučajeve da nam vozovi ispadaju iz šina i tek će se tu pojaviti problemi u budućnosti“, upozorava Rajić.

Kako navodi, pruga mora da bude projektovana tako da postoji održiv sistem dobavljača i održavanja u narednih 20 do 30 godina.

„Jer ako vi izgradite prugu, a onda morate da usporavate, da zaustavljate saobraćaj, onda ništa niste napravili“, ističe on.

Rajić posebno upozorava da se evropski i kineski pristup bezbednosti železnice značajno razlikuju. Prema njegovim rečima, evropski sistem podrazumeva čitav lanac odgovornosti, osiguranja i utvrđivanja krivice u slučaju nesreće, dok tvrdi da je u Kini privreda ima prioritet u odnosu na bezbednost.

„Kod njih, na primer, bezbednost nije na prvom mestu kao što je to u Evropi. Kina nije ni učinila javno dostupnim podatke koliki je broj poginulih na prugama. Oni su velika država sa 1,4 milijardi stanovnika i kod njih je jako bitno da zbog privrede vozovi funkcionišu i da se stanovništvo kreće i cirkuliše između gradova i kineskih provincija. Jednostavno, tretman ljudskog života je prilično zanemarljiv u odnosu na evropske standarde“, navodi Rajić.

On upozorava da Srbija ne sme da gradi železnicu koja je samo brzo završena, već onu koja je dugoročno funkcionalna, bezbedna i ekonomski održiva.

Poseban problem, prema njegovoj oceni, predstavljaju troškovi održavanja. Navodi da je prosečna cena održavanja železničke infrastrukture u zemljama Evropske unije između 20.000 i 25.000 evra po kilometru godišnje, dok su, prema podacima Transportne zajednice za Zapadni Balkan, troškovi na relaciji Beograd–Novi Sad oko 80.000 evra po kilometru.

„To vam sve govori o tome kakvu smo mi prugu projektovali sa Kinezima“, ocenjuje Rajić.

On upozorava da će visoki troškovi održavanja dugoročno opteretiti budžete železničkih kompanija, što znači da će ih, kako navodi, na kraju plaćati građani kroz budžetske subvencije.

Zbog toga smatra da bi za Srbiju bilo bolje da je železnicu gradila sporije, ali kvalitetnije i po modelu koji bi dugoročno mogla da finansira.

„Sve je urađeno tako da bude skupo, neodrživo i nebezbedno“, ističe Rajić.

Posebno upozorava da se takav pristup ne sme ponoviti na budućoj pruzi Beograd–Niš, jer ta trasa ima znatno zahtevnije deonice, naročito u području Stalaća.

O rekonstrukciji pruge Beograd–Niš

Na sajtu EU u Srbiji navodi se da je cena modernizacije ove pruge procenjena na 2,8 milijardi evra, od čega je 600 miliona evra donacija EU, 550 miliona je zajam Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), a 1,1 milijarda evra zajam Evropske investicione banke (EIB). Ostatak sredstava trebalo bi da obezbedi Republika Srbija.

EU je već odobrila bespovratna sredstva u vrednosti od 265 miliona evra, a prva tranša od 82,8 miliona evra potvrđena je protokolarnim potpisivanjem ugovora još u februaru 2023. godine.

Modernizacija će omogućiti povezanost brzom prugom do 200 kilometara na čas između dva grada, uz brži protok robe i usluga, a takođe će doprineti brzoj integraciji u železničke mreže EU. Vožnja bi trebalo da traje 100 minuta.

Rekonstrukcija je podeljena je na tri glavne deonice: Beograd–Velika Plana, Velika Plana–Paraćin i Paraćin–Niš.

Vučić je najavio da deonica Đunis–Stalać, duga oko 20 kilometara, treba da krene sa izgradnjom u martu sledeće godine.