Vakcine između (ne)poverenja i novih obećanja – Lični stavovi

Vakcine se u javnom prostoru prečesto ponašaju kao filmske zvezde: u trenucima krize im se divimo i tražimo ih kao spasioce, dok kada su vremena mirnija postaju meta oštrih i neosnovanih kritika, sve dok nas nova epidemija ne primora da im se ponovo divimo.

Nažalost, naučna rasprava je u Srbiji i svetu prečesto zamenjena medijskim spektaklom i senzacionalizmom.

Antivirusni narativi, koje šire pojedinci i akademska zajednica, poput profesorke Valentine Arsić Arsenijević, prodekana za nauku medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ali i političari poput Donalda Trampa i Roberta F. Kennedy Jr-a, su naučno neosnovani.

Istorija dezinformacija

Najpoznatiji primer je kontraverzni dr Andrew Wakefield, autor povučenog članka u The Lancet iz 1998. godine, koji je izazvao globalnu paniku oko MMR (Measles, Mumps, Rubella, odnosno male boginje, zauške i rubeola) vakcine. Rad je kasnije označen kao neetičan i netačan, povučen iz naučnih anala 2010, a Wakefield je izgubio licencu. Utvrđeno je da su podaci netačni, da su deca bila podvrgnuta neetičnim procedurama i da je istraživanje sprovedeno protivno pravilima. Ipak, njegova priča je nastavila da privlači pažnju javnosti, naročito kada je bio u vezi sa australijskim supermodelom Elle Macpherson, što je dodatno pojačalo medijsku vidljivost antivakcinalnih ideja.

U Srbiji, sličnu ulogu u javnom prostoru ima dr Branimir Nestorović, koji je svojim izjavama o vakcinama i pandemiji često izazivao kontroverze. NJegovi nastupi, iako popularni, doprineli su dezinformaciji, konfuziji i nepoverenju kod dela građana. Kada se naučna rasprava pretvori u medijski spektakl, posledice su ozbiljne: imamo pad obuhvata vakcinacije i povratak bolesti koje su već bile pod kontrolom.

Kontrast: Srbija i Mađarska

Nekada je Srbija zajedno sa bivšim jugoslovenskim republikama imala jedan od najvećih vakcinalnih obuhvata. Od vakcinacije MMR-om sa preko 95% obuhvata na teritoriji Srbije, pala je na oko 81% u 2016., a u Beogradu i Nišu na svega 60% u 2017. Koliko puta smo čuli da se deca vakcinišu prvi put pre polaska u školu dok u ranijoj dobi roditelji odbijaju da vakcinišu decu, iz straha od autizma, iako je vakcinacija zakonski preduslov da se dete upiše i u obdanište.Ono što je Jugoslavija, (i Srbija) imala nekad, danas, npr. Mađarska to i dalje ima. Mađarska ima jedan od najviših obuhvata MMR vakcinom u Evropi, gde poslednji podaci pokazuju da je obuhvat kod dece u prvoj godini života stabilno iznad 95%, što je iznad praga kolektivnog imuniteta. To je rezultat dugogodišnje obavezne imunizacije i dobre organizacije javnog zdravlja.

U poređenju sa Mađarskom, sa drastičnim smanjenjem obuhvata, već u toku epidemije malih boginja u 2017-2018 godini, o čemu je nedavno pisao Dr Zoran Radovanović, u Srbiji je zabeleženo više od 5.000 obolelih i 15 smrtnih slučajeva, većinom dece. Zato je ključno podsetiti da je MMR vakcina bezbedna i da nema nikakve veze sa autizmom, tvrdnje o njenoj štetnosti potiču iz rada koji je odavno povučen a od tada je više od 20 velikih epidemioloških studija pokazalo da nema nikakve veze između MMR vakcine i autizma. Svetska zdravstvena organizacija, CDC i Evropski centar za prevenciju bolesti potvrđuju bezbednost MMR vakcine. Naučni konsenzus je jasan, a javno zdravlje ne sme da bude talac glamura, populizma ili senzacionalizma.

Bolje sprečiti nego lečiti

Male boginje (morbili) su mnogo više od „običnog osipa“. Ovo oboljenje može izazvati niz ozbiljnih komplikacija, naročito kod dece mlađe od 5 godina, odraslih starijih od 20 godina, trudnica i osoba sa oslabljenim imunitetom. Najčešće komplikacije su upala pluća, encefalitis i smrt, a dugoročno i retka, fatalna bolest mozga SSPE (Subakutni sklerozirajući panencefalitis), koji nastaje kada virus morbila ostane u mozgu i nakon nekoliko godina ponovo postane aktivan, izazivajući progresivno oštećenje nervnog sistema. U našem narodu to je poznato iz priča naših predaka kada su pominjali da su im neka od dece jednostavno počela „da se gase“ i na kraju umrla. Znači, male boginje su jedna od najsmrtonosnijih dečjih bolesti kada vakcinacija nije sprovedena. Saznajemo prema obaveštenju Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ da je u Srbiji registrovan slučaj malih boginja u ovom mesecu.

Zauške (mumps) su virusna bolest koja se najčešće prepoznaje po bolnom oticanju pljuvačnih žlezda, naročito parotidnih, što dovodi do karakterističnog otoka obraza i vrata. Prenose se kapljično, kijanjem, kašljanjem, razgovorom ili bliskim kontaktom. Kod muškaraca bolest može izazvati upalu testisa (orchitis), a kod žena upalu jajnika (oophoritis), dok su ozbiljnije komplikacije meningitis, encefalitis, pankreatitis, pa čak i trajni gubitak sluha. Kod trudnica zauške povećavaju rizik od spontanog pobačaja, naročito u prvom trimestru. Iako bolest često prolazi bez težih posledica, upravo zbog mogućih komplikacija vakcinacija MMR-om i ovde ostaje ključna mera zaštite, jer obezbeđuje preko 90% efikasnosti i sprečava epidemije u kolektivima.

Crvene male boginje ili rubeola (rubella) su na izgled blaga bolest kod dece i odraslih, ali kod trudnica može imati katastrofalne posledice za plod. To izgleda na primer ovako: ako nevakcinisana trudnica uđe u lift, i u liftu se zadesi neko ko ima simptome kijavice, tj. akutne infekcije rubelom, kašlje ili kine u njenom prisustvu, ili razgovara sa njom, trudnica će razviti simptome infekcije koja će se kod nje manifestovati kao prolazna kijavica, ali će infekcija ostaviti posledice na plod, naročito u prvom trimestru trudnoće. Upravo zato vakcinacija pre trudnoće ima ključnu ulogu jer štiti i majku i buduće dete od komplikacija koje se ne mogu izlečiti, već samo sprečiti.

Najteža posledica je kongenitalni rubela sindrom (CRS), skup urođenih anomalija kod novorođenčeta, koji se najčešće manifestuje kroz gubitak sluha, kataraktu i druge očne defekte, srčane malformacije, intelektualne teškoće i razvojna kašnjenja, oštećenja unutrašnjih organa, da spomenemo samo neke. Često vidimo da se sredstva za lečenje nekih od ovih potencijalnih posledica kod dece, paradoksalno prikupljaju putem SMS poruka i humanitarnih akcija, dok se pravovremenom vakcinacijom sve to može sprečiti. Umesto da kada vidimo bilborde nemoćno počnemo da vrtimo glavom i sležemo ramenima, treba se setiti narodne mudrosti „bolje sprečiti nego lečiti“ tj. sprečiti vakcinacijom, a ne lečiti SMS porukama, produženim bolničkim lečenjem i izlaganjem povećanim troškovima, odsustvom roditelja sa posla, koje doprinosi slabljenju celokupne zajednice.

U kom smeru ide polje razvoja vakcina

Dok mi i dalje „čitamo jučerašnje novine“ polemišući o nečemu što ne bi trebalo ni da bude tema u današnje vreme, savremena medicina i nauka galopiraju punim tempom zahvaljujući novim tehnologijama. U trenutku kada poverenje u stare i proverene vakcine poput MMR-a opada, svet medicine ulazi u novu eru „vakcina protiv raka“.

Već je svakom čoveku kroz osnovno obrazovanje jasno da su vakcine tu kao preventivne mere. Vakcine su kao polisa osiguranja, primimo ih jer će nam trebati „za zlu ne trebalo“ i mirni smo.

Nove medicinske granice se pomeraju u smeru lečenja vakcinama, a ne samo kao proverenim preventivnim merama.

Ove vakcinalne terapije, često opisane kao „vakcine protiv raka ili tumora“, ne deluju preventivno kao klasične vakcine, već se prave za svakog pacijenta pojedinačno. NJihov cilj je da imuni sistem nauče da prepozna genetski otisak tumora i da ga uništi. Najpoznatiji primer dolazi iz partnerstva Merck-a i Moderne, čiji je preparat mRNA-4157 (poznatoj i kao V940 ili intismeran autogene) u kombinaciji sa imunoterapijom pokazao uspeh u trećoj fazi kliničkih ispitivanja kod melanoma.

Ruska vakcina protiv raka, koja se takođe najavljuje u medijima kao inovacija mRNA tehnologije, razlikuje se po pristupu jer se više oslanja na univerzalne antigene. Iako trenutno nema javno dostupnog naučnih publikacija koje direktno opisuju rusku mRNK „vakcinu protiv raka“, objave o njoj dolaze pre svega iz saopštenja ruskog Ministarstva zdravlja i Instituta Gamaleja, uz medijske prenose o saradnji sa Srbijom.

U Srbiji, međutim, poverenje u vakcine ostaje nedovoljno jako. Uzroci su višeslojni: od nasleđa antivakcinalnih kampanja i širenja dezinformacija na društvenim mrežama, preko nedostatka jasne komunikacije zdravstvenih institucija, pa do političkog konteksta u kojem se vakcine često instrumentalizuju po ugledu na populističke pokrete u svetu. Posledica je da i vakcine koje su decenijama dokazano spasile milione života, poput MMR-a nailaze na nepoverenje građana.

Kako obnoviti poverenje u Srbiji?

Preporuke zasnovane na najboljim praksama u zemljama koje su postigle visoke obuhvate vakcinacije ukazuju na potrebu za sistemskim pristupom koji obezbeđuje efektivnu zaštitu zdravlja i dugoročno štiti populaciju od preventabilnih bolesti, tj. bolesti koje se mogu sprečiti. Takav pristup ne samo da čuva zdravlje građana, već jača i ekonomsku stabilnost, jer se zasniva na principu da „samo zdrava nacija pokreće zdravu ekonomiju“.

Ključne komponente obnavljanja poverenja uključuju:

1. transparentnu komunikaciju zasnovanu na naučnim dokazima

2. aktivno uključivanje lekara primarne zdravstvene zaštite, zajedno sa apotekarima kao najzastupljenijim zdravstvenim radnicima, kao stručnjaka kojima se veruje

3. javne kampanje koje povezuju vakcinaciju sa vrednostima solidarnosti i odgovornosti

4. digitalne alate za praćenje i podsećanje pacijenata

Ovakav model pokazao se kao najefikasniji u zemljama koje su uspele da povežu zdravstvenu politiku sa širim društvenim i ekonomskim ciljevima.

Vakcine su tekovina civilizacije. One su omogućile da se iskorene bolesti poput velikih boginja, da se kontrolišu epidemije i da se produži životni vek.

Dok se svet okreće ka vakcinama protiv raka, Srbija mora da reši osnovni problem: kako obnoviti poverenje u vakcine uopšte. Poverenje u vakcine predstavljaju merilo poverenja u institucije tj. u ovom slučaju u zdravstvo. Jer bez poverenja, ni najnaprednija tehnologija neće imati šansu da ispuni svoje obećanje.

Autorka je doktorand na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i generalna direktorka Altitude Healthcare

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.