Gledamo direktan prenos raspadanja trulog režima – Politika

Tema Mosta Radija Slobodna Evropa bila je predizborna kampanja u Srbiji koja se uveliko vodi iako izbori još nisu zakazani. Sagovornici su bili Aleksandra Jerkov, bivša poslanica Skupštine Srbije, i Jovo Bakić, vanredni profesor Filozofskog Fakulteta u Beogradu.

Omer Karabeg: Iako nije zakazao izbore, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je već mesec dana u kampanji u unutrašnjosti Srbije. Svaki dan je u drugom gradu ili selu uz narodna veselja pod šatorima sa besplatnim pićem, jelom i muzikom. Rukuje se s ljudima, sluša njihove žalbe i obećava da će rešiti njihove probleme. To isto čine i funkcioneri Srpske napredne stranke i ministri vlade. Sve to uživo prenose mediji pod kontrolom režima. Može li to Vučiću doneti glasove na izborima?

Jovo Bakić: On je zapravo u stalnoj kampanji već preko 14 godina. Ne prestaje. Ako čovek pogleda njegovu političku aktivnost, ona se svodi na medijsku propagandu i obećanja. Ta obećanja su uglavnom ludom radovanja. Ali jedno obećanje – Beograd na vodi on je zaista ispunio. A to je, na našu žalost, najveća perionica novca u Evropi. U poslednje dve godine Vučić pokušava da politički preživi. Ranije bi bez ikakve potrebe zakazivao izbore i ubedljivo pobeđivao.

U poslednje dve godine stvari su se, međutim, promenile i on je bežao od izbora koje su studenti tražili. Sada je shvatio da svako odlaganje pogoršava njegov položaj i, po svemu sudeći, imaćemo izbore. Zato je naterao sve svoje poslušnike da, kako se to kaže, izađu u narod. Oni su se, naime, za ovih 14 godina toliko otuđili od sopstvenog naroda da je to postalo karikaturalno. Oni nose cipele u vrednosti jedne prosečne plate. Sada pokušavaju da se predstave da su bliski narodu. Mislim da to teško ide i da je njihov put u propast sasvim zajamčen.

Putujući cirkus

Aleksandra Jerkov: Ovom kampanjom Vučić i funkcioneri njegove stranke pokušavaju da prikažu da nisu toliko odnarođeni i da su i oni deo naroda. Ta kampanja je namenjena isključivo njegovim biračima, nije mu cilj da dobije neke nove birače. Kada gledate taj putujući cirkus, vidite da ljudi koji se pojavljuju na tim događajima nisu čak ni svi koji podržavaju Srpsku naprednu stranku, nego i oni čija je egzistencija vezana za uspeh te stranke na izborima.

Tako da te šatore, proslave, ića, pića ne vidim kao pokušaj da se poveća broj glasova nego kao grotesknu kampanju koja je usmerena pre svega na aktiviste Srpske napredne stranke koji treba da angažuju ljude da glasaju za tu stranku. Vučić je i te kako svestan da su izbori za njega biti ili ne biti i prvi put se našao u situaciji da će izbori biti vrlo neizvesni.

Omer Karabeg: Narodna veselja pod šatorima sa besplatnim jelom i pićem i muzikom mnogo koštaju. Odakle Srpskoj naprednoj stranci tolike pare?

Jovo Bakić: Tu je državni budžet, iz njega se može vaditi koliko vam duša ište. Oni su navikli da uopšte ne razlikuju državni od stranačkog budžeta. To je uobičajena zloupotreba državnog ili, ako hoćete, narodnog novca u Srbiji. Ta praksa je i ranije bila prisutna samo što je ovaj režim izgubio sve granice, pa zahvataju koliko mogu. Mi smo svedoci jedne zarobljene države koja je postala sredstvo potpuno kriminalizovanog režima ili preciznije to je autoritarni režim organizovanog kriminala.

Aleksandra Jerkov: Vlada je predložila rebalans budžeta kojim će biti obezbeđeno milijardu evra za kupovinu glasova, to jeste za takozvana socijalna davanja. Mislim da je to nezapamćeno u istoriji autoritarnih režima. To nisu njihove privatne pare, to su pare građana Srbije sa kojima će oni da idu po Srbiji i kupuju glasove. Eto, odakle pare za kampanju. Rebalans budžeta zapravo pokazuje da se priprema najveća pljačka na izborima u istoriji ove zemlje.

Omer Karabeg: A da li novac daju i biznismeni koji su bliski vlasti?

Aleksandra Jerkov: U Srbiji je takva situacija da su vlasti bliski i oni koji ne žele da budu bliski. Jer svi biznismeni koji bi da se samo bave svojim poslom vrlo brzo shvate da žive u državi u kojoj režim nema sluha za to da postoji biznis i mimo politike. Daju svi – i javna i privatna preduzeća. NJihove kampanje se finansiraju od para iz budžeta, od privatnog biznisa i od neverovatnog pranja novca kroz velike i megalomanske projekte.
Jovo Bakić: Režim je baziran između ostalog i na iznudi ili reketiranju. Oni zapravo stalno iznuđuju novac od bogatih ljudi kojima su prethodno obezbedili poslove. To je začarani krug. Za buduće organe gonjenja biće jako zanimljivo i izazovno da proniknu tu vezu, odnosno da personalizuju na koji način je iznuđivan novac od poslovnih ljudi.

Omer Karabeg: Prema analizi Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Vučić je u prvih 18 dana avgusta imao 64 živa uključenja u režimskim televizijama, a njih ima mnogo. Da ne govorimo o tome da je obilato bio prisutan u svakoj informativnoj emisiji tih medija. On je non-stop na televiziji. Može li ljudima dodijati da ga stalno gledaju? Može li to postati kontraproduktivno? Uključiš televiziju – kad ono Vučić.

Jovo Bakić: To je zaista nesnosno i protivno svim pravilima. Jer, ako vas previše ima u sredstvima masovnog opštenja, izazivate odijum sve većeg broja ljudi. Dozlogrdite, što se kaže, i bogu i narodu. Ali kod nas ima sveta koji je siromašan, koji lako pada na obećanja, na razna ludovanja, prenemaganja. On je sklon da se javno prenemaže i tu su se, čini mi se, podudarile individualna i kolektivna psihopatologija. Ipak, većina ljudi sve više postaje svesna da to bolesno stanje ne sme da se produžava. Jer to nije samo njegov individualni problem, već problem celog društva.

Aleksandra Jerkov: To Vučićevo svakodnevno pojavljivanje na televiziji nije za nas. To je za njegove birače. Svakom normalnom, slobodnomislećem čoveku to je užasno. Pre neki dan sedeo je pred kamerama sa vatrogascem, čovek je u punoj opremi, nedelje je proveo gaseći požar, a on mu gura sendvič u ruke. Čovek kaže da ne želi sendvič, da posti. Vučić grabi sa stola sendvič sa ribom, govori uzmi, uzmi, i opet mu gura sendvič u ruke. Vatrogascu je neprijatno, ne želi da uzme, međutim, Vučić mu i dalje tura sendvič i čeka da ovaj na silu zagrize.

Student u svakom selu

Omer Karabeg: Vučić je već uveliko u predizbornoj kampanji. Da li su studenti i opozicija zakasnili?

Jovo Bakić: Studenti su takođe u kampanji. Oni već preko godinu dana obilaze Srbiju. Shvatili su da bez permanentne kampanje ne mogu odgovoriti režimu koji permanentno vodi kampanju. Naravno, oni imaju mnogo manje sredstava. Ali ono što oni imaju i čime nadoknađuju nedostatak sredstava jeste oduševljenje koje ih nosi. To oduševljenje je proizvod toga kako ih je narod dočekao. Oni su pre godinu dana probudili narodnu energiju i ta energija je samo naizgled manja nego što je bila.

Štaviše, sklon sam da tvrdim da će se ona povećavati kako se izbori približavaju. Nema skupova, ali imamo obilazak cele Srbije. Od severa do juga sve je pokriveno. Nisam pesimista jer mi zapravo gledamo direktan prenos raspadanja trulog režima. U pitanju je samo realizacija – na koji način ćemo i sa što manjom cenom taj režim promeniti. To neće biti lako.

Kriminalci će biti iskorišćeni i tokom predizborne kampanje, i na dan izbora, i nakon izbora. To je glavni izazov. Već sad je potpuno jasno da to neće biti fer izbori. Ali čak i pri ovakvim izbornim uslovima mislim da neće biti problem da se pobedi režim, ali će biti mnogo problema da se odbrani rezultat izbora.

Aleksandra Jerkov: Studenti su stvarno probudili ogromno oduševljenje i energiju što opoziciji svih ovih godina nije pošlo za rukom. Prvi put postoji šansa da Vučić izgubi na izborima. On je toga i te kako svestan i u skladu s tim se ponaša. Ali plašim se da se antirežimska strana tako ne ponaša. Pobeda na izborima je samo mogućnost. Nema garancije, pogotovo ako kampanja bude loša, ako ne bude organizovana, ako studentski pokret ne bude spreman na sve što će se i pre izbora, i na izborni dan, i nakon izbora dešavati.

Pripadam grupi, a ona je, čini mi se, u velikoj manjini, koja smatra da je potreban široki front da bi se pobedio Vučić. To podrazumeva saradnju i studentskog pokreta, i opozicionih stranaka, i sindikata, i nevladinog sektora. Svako tu ima svoje mesto, svoju ulogu, način na koji može da doprinese pobedi. Nemamo luksuz za bilo kakvu isključivost. Ali te saradnje nema. Opozicione stranke podržavaju studentsku listu, a studenti ih ne zovu ni na kakve konsultacije.

Mislim da su, da bi se pobedio Vučić, neophodni svi i da svako u skladu sa svojim mogućnostima i znanjem može da doprinese da se pobeda zaista realizuje, a ne da ostane na nivou mogućnosti. U tom smislu imam malu bojazan jer vidim da studentski pokret, ili bar oni koji govore u njegovo ime, izričito odbijaju saradnju sa bilo kim.
Pomalo je neozbiljno da mesec i po ili dva pred izbore oni kriju imena ljudi koji će biti na njihovoj listi. Ne treba da objavljuju njihova imena da bi zadovoljili nekakvu znatiželju, nego ta imena treba da nam prokažu koje vrednosti stoje iza te liste, koja će biti njena politika. Ako se neko boji da će ga režim ocrniti, ako mu se ime pojavi na studentskoj listi, onda ne treba da se bavi politikom.

Truli sistem

Jovo Bakić: Ja sam ranije govorio da bi trebalo izaći sa bar desetak imena ljudi za koje studenti misle da treba da budu na njihovoj listi, a koji su već navikli da ih režim javno blati jer se to blato od njih odbija s obzirom da su to časni ljudi. Mislio sam da tih desetak ljudi treba sa studentima da obilaze gradove i sela. Ali to je njihova lista i oni imaju pravo na svoju procenu. Oni su se opredelili za drugačiji način kampanje, da oni zapravo snose najveći teret kampanje. To je njihova odluka. Šta je bolje?

Neki kažu da je bolje što ne objavljuju imena jer se na taj način izaziva nervoza režima, pa vlast licitira ko je na toj listi. Drugi opet smatraju da je važno da vide ko su to ljudi, kakve su vrednosti iza kojih ti ljudi stoje. Ali postoji značajan broj ljudi u Srbiji koji veruje studentima i koji kažu, da se tako izrazim, neka to bude i kamen za kiseljenje kupusa i to je bolje od ovoga što imamo kao ponudu. To je, naravno, pomalo vulgarizovana predstava, ali se na društvenim mrežama to može vrlo često pročitati. Značajan deo naroda je izgubio poverenje u politički sistem koji je u Srbiji već odavno truo. On je bio truo i pre nego što je ovaj režim zarobio državu.

Uostalom, sadašnji režim nikada ne bi mogao da bude uspostavljen da nije postojala trulež kroz koju se probijao. Procene su različite. Oni ljudi, kojima je važno ovo što gospođa Jerkov kaže, moći će da glasaju za opozicione stranke ako nisu zadovoljni ljudima na studentskoj listi. Međutim, u opoziciji vidimo pukotine. Nisu uspeli da formiraju dve liste – da jedna bude proevropska, a druga koja će više ići udesno, pa da pokušaju da privuku razočarane pristalice studentskog pokreta kojih će možda biti, ja to ne znam. I da na taj način protivnici režima dobiju što veći broj glasova.

Umesto toga, imamo podele unutar opozicionih stranaka na koje smo već navikli što je vrlo problematično. To je iz moje vizure. Ne želim da naturam svoje mišljenje jer, budući da sam za studentsku listu, moguće je da sam pristrasan.

Novi Sad, Beograd, Niš

Omer Karabeg: Kako tumačite činjenicu da do sada nije bilo Vučićeve kampanje u većim gradovima?

Aleksandra Jerkov: Čini mi se da je Vučić izgubio mogućnost da odglumi velike skupove. Videli smo da je u poslednje dve godine to izgledalo vrlo bedno uz svu mašineriju koju imaju, uz sva neograničena sredstva, dnevnice i stotine i hiljade autobusa koji dovoze ljude na mitinge. Počevši od skupa u Sremskoj Mitrovici, Ćacilenda u Beogradu i bednih i sramnih pokušaja u Novom Sadu, gradu koji je toliko ranjen. LJudi koji nisu iz Novog Sada teško da mogu da razumeju koliko se Novi Sad promenio onog dana kad je pala nadstrešnica i ubila 16 ljudi. A mi smo u Novom Sadu imali komičnu bakljadu naprednjaka na Dunavu i neke slične inscenirane priče.

Jovo Bakić: Vučić je na prethodnim izborima u Nišu izgubio, a onda je putem kupovine opozicionih političara uspeo da ostane u sedlu. U tom smislu treba gledati odbijanje studenata da sarađuju sa opozicijom. Mnogo puta se dogodilo da opozicioni političari budu kupljeni. Nekadašnji šef jedne opozicione stranke je sada ambasador u SAD. Studenti predstavljaju onaj deo društva koji je zgađen na politiku, ali je postao je svestan da bez politike ne može ništa da promeni.

Ključna je stvar da se ti ljudi u što većem broju izvedu na birališta. Meni se čini da će ti ljudi sada izaći na izbore i da će režim proći katastrofalno. Posle onoga što su uradili u Novom Sadu i što su uradili u Beogradu i Nišu oni u ta tri najveća grada nemaju šta da traže. A bez ta tri grada oni nemaju šta da traže ni u celoj republici.
Dolazi do vrlo velike promene društvene svesti u celom društvu. Tako da očekujem katastrofalan poraz ovoga režima na izborima. Onda je samo pitanje na koji način se postaviti posle izbora gde očekujem bukvalno ulične borbe.