Zabrinjavajući rezultati: Svaki peti adolescent seksualno uznemiravan na internetu – Svet

Da internet nije bezbedno mesto za decu i adolescente – to je odavno poznato. Društvene mreže sofisticiranim algoritmima privlače pažnju ljudi svih uzrasta, a pritom im iznova prikazuju sadržaje koji mogu biti opasni za decu i mlade. Studije su pokazale povezanost između takozvanog „doomscrollinga“ i povećanog rizika od psihičkog opterećenja, sve do suicidalnih misli kod adolescenata. Trendovi na TikToku redovno čak i direktno veličaju ponašanja kojima se ugrožava sopstvena bezbednost.

U SAD je Meta, kompanija koja upravlja Instagramom i Fejsbukom, krajem avgusta nagodbom izbegla sudsku presudu: Meta će saveznim državama koje su podnele tužbu isplatiti protivvrednost od 14,3 milijarde evra, a adolescentima će ubuduće omogućiti da na njenim platformama provode najviše dva sata dnevno; tokom noći pristup će biti potpuno onemogućen.

Novo istraživanje UNICEF-a sada se fokusira na drugu opasnost kojoj su deca i adolescenti stalno izloženi u digitalnom svetu: seksualni napadi su tamo postali masovna pojava. Svaki peti adolescent uzrasta od 12 do 17 godina doživeo je seksualni napad tokom prošle godine – to je jedan od glavnih zaključaka reprezentativnog istraživanja sprovedenog u 21 zemlji.

Koja su najvažnija saznanja?

Izveštaj UNICEF-a, u koji je DW imao uvid pre objavljivanja, daje detaljnu sliku o tome kako takvi napadi obično počinju i odvijaju se. „Često počinju bez ikakvog upozorenja“, navode autori. „Razgovor prerasta u prisilu, a prisila u zamku.“

Stereotip o potpunom neznancu koji na internetu uznemirava decu i adolescente odgovara stvarnosti u svega 16 odsto slučajeva. Većina počinilaca, njih 57 odsto, svoje žrtve već odranije poznaje, na primer kao prijatelje, članove porodice ili čak iz romantične veze. U još 27 odsto slučajeva ispitanici nisu mogli da navedu ko se krije iza profila. Počinioci su i odrasle osobe i maloletnici, a u mnogim slučajevima napadi se ne odvijaju samo u digitalnom prostoru, već istovremeno i u stvarnom životu.

Velike platforme su glavna mesta na kojima dolazi do ovakvih napada: prema izveštaju UNICEF-a, 60 odsto napada se dešava na platformama Fejsbuk, Votsap i Instagram, u vlasništvu korporacije Meta, a zatim slede Snepčet, TikTok i Jutjub. Međutim, 14 odsto ispitanika navelo je i onlajn-igre, koje često imaju sopstvene kanale za direktnu komunikaciju, kao mesto na kojem su doživeli napad.

Počinioci iznova vrše pritisak na svoje žrtve, a u mnogim slučajevima tome se pridružuje i osećaj stida, zbog čega je žrtvama još teže da se nekome obrate za pomoć. Čak 41 odsto ispitanika potpuno je prećutalo ono što im se dogodilo, dok su se drugi najpre poveravali prijateljima, braći i sestrama ili majkama.

Kako su prikupljeni podaci?

U istraživanje su uključeni odgovori oko 21.000 adolescenata uzrasta od 12 do 17 godina koji redovno koriste internet. Prema UNICEF-u, reč je o reprezentativnom uzorku korisnika interneta u toj starosnoj grupi u njihovim zemljama. Istraživanje je sprovedeno u 21 zemlji, pri čemu su podaci iz 12 zemalja (Etiopije, Indonezije, Kambodže, Kenije, Malezije, Mozambika, Namibije, Filipina, Tanzanije, Tajlanda, Ugande i Vijetnama) prikupljeni još 2020. i 2021. godine i analizirani u ranijem izveštaju. Novom istraživanju pridruženi su podaci iz Jermenije, Brazila, Kolumbije, Dominikanske Republike, Meksika, Crne Gore, Severne Makedonije, Pakistana i Srbije.

Istraživanje je dopunjeno dužim intervjuima sa 100 mladih ljudi koji su tokom detinjstva doživeli zlostavljanje.

Da li se ovi podaci poklapaju sa rezultatima drugih istraživanja?

Onaj ko prati istraživanja o ovoj temi verovatno neće biti iznenađen razmerama problema. Prema istraživanju EU Kids Online Survey iz 2020. godine, sprovedenom u 19 evropskih zemalja, 22 odsto svih učesnika navelo je da je primilo seksualizovane poruke. U jednom istraživanju sprovedenom u sedam španskih srednjih škola tokom 2021/22. godine, 21 odsto ispitanih devojaka reklo je da su povremeno bile seksualno uznemiravane na internetu, dok je pet odsto navelo da se to dešavalo često. Kod dečaka su oba procenta bila za nekoliko procentnih poena niža.

A prema istraživanju koje je 2022. godine sproveo Pew Research Center, 17 odsto mladih uzrasta od 13 do 17 godina u SAD reklo je da su im bez njihove saglasnosti putem interneta poslate eksplicitne fotografije. Istraživanje, međutim, nije pravilo razliku između seksualizovanog sadržaja i drugih sadržaja, poput prizora nasilja.

Koje preporuke UNICEF daje za bezbedniji internet?

Autori izveštaja UNICEF-a pozivaju vlade, tehnološke kompanije i druge aktere da preduzmu mere kako bi deca i adolescenti bili bolje zaštićeni u digitalnom svetu. To, između ostalog, podrazumeva:

• Digitalne platforme trebalo bi osmisliti tako da budu bezbednije, uz snažniju zaštitu privatnosti maloletnika.

• Nacionalne propise i zakone koji se odnose na krivično gonjenje trebalo bi pooštriti i zatvoriti postojeće pravne praznine.

• Za adolescente bi trebalo uspostaviti pouzdane sisteme za prijavljivanje problema i pružanje podrške.

Izveštaj bi, imajući u vidu obavezu koju je Meta preuzela u SAD, mogao da predstavlja novi argument u debati o zabrani društvenih mreža koja se vodi u mnogim zapadnim zemljama. Australija je u decembru 2025. postala prva zemlja na svetu koja je, pozivajući se na zaštitu dece i mladih, uvela starosnu granicu za korišćenje društvenih mreža: mlađi od 16 godina ne smeju da imaju nalog, a platforme su dužne da to kontrolišu. U Velikoj Britaniji takva starosna granica stupa na snagu 2027. godine. Francuska je kao prva članica EU usvojila starosnu granicu od 15 godina, ali je Ustavni savet pre nekoliko nedelja zaustavio primenu već usvojenog zakona.

U Nemačkoj je jedna komisija u junu predložila postepeni model koji uključuje starosne granice, proveru starosti korisnika i strožu obavezu platformi da sarađuju.