Evropa na meti sve jačih sabotaža, Rusija glavni osumnjičeni: BBC analizira slučjeve i zašto se to sada dešava? – Svet

Ne samo da su se njeni vojni napadi širom Ukrajine intenzivirali prošlog meseca, postajući sve smrtonosniji za civile, već se čini da je Rusija eskalirala i svoju sabotažnu kampanju širom Evrope, piše BBC.

Ovog puta, glavna meta bili su vojni i odbrambeni objekti.

Čitav mesec nakon što su na aerodromu u Lajpcigu pronađeni dronovi puni eksploziva, koje je Ukrajina koristila za prevoz vojne robe, nemački ministar unutrašnjih poslova izjavio je da je „Rusija odgovorna“.

Ruski predsednik Vladimir Putin, kao i uvek, zahteva dokaze, a njegovi zvaničnici nazivaju optužbu „apsurdnom“.

Ali dronovi su bili samo dramatičan početak. Avgust je potom doneo niz sumnjivih požara u odbrambenim objektima od Italije do Estonije.

Neke od pogođenih zemalja su već okrivile Rusiju; druge još uvek istražuju i neki požari bi na kraju mogli biti proglašeni slučajnim, upravo onako kako bi takvi napadi trebalo da izgledaju.

Poljski ministar unutrašnjih poslova je jasan.

„Postoji mnogo, mnogo signala da Rusija menja svoju strategiju i intenzivira svoje aktivnosti, uključujući terorističke i sabotažne aktivnosti“, rekao je Marćin Kirvinski, upozoravajući ljude da budu na oprezu.

Avgustovska kampanja širom Evrope

4. avgust Nemačka: Otkriven je prvi dron na aerodromu u Lajpcigu.

10. avgust Bugarska: Veliki požar izbija u fabrici odbrambene firme EMCO, a početni izveštaji pokazuju da se kamion zapalio tokom isporuke goriva.

13. avgust Italija: Požar u KNDS Ammo Italy u blizini Rima izaziva veliku eksploziju.

Lokalni tužilac istražuje moguće spoljno mešanje, izveštavaju novine La Repubblica. Njegova kancelarija potvrđuje da je pokrenut slučaj zbog nemarne katastrofe protiv „nepoznatih lica“.

15. avgust Estonija: Fabrika Milrem Robotics u Talinu, za koju Kyiv Post tvrdi da snabdeva Ukrajinu dronovima, izgorela je. Uhapšena su dva osumnjičena.

Estonska premijerka Kristen Mihal kaže da istražitelji „ozbiljno“ shvataju mogućnost ruske sabotaže.

25. avgust Slovačka: Policija objavljuje da je sprečila podmetanje požara na proizvođača dronova u ukrajinskom vlasništvu i zaplenila „veliku količinu zapaljive smese“. Sama firma krivi Rusiju, a policija hapsi trojicu osumnjičenih za koje kažu da su „sledili naređenja“. Slovačka je bliski saveznik Rusije u Evropi.

30. avgust Poljska: Zemlja koja je žestoko meta sabotaža prijavljuje još dva požara.

Jedan se dogodio u Lublinu u kompaniji koja proizvodi komponente za helikoptere. Premijer Donald Tusk rekao je da se podmetanje požara „ne može isključiti“.

Napad na proizvođača dronova, WB Group, je jasniji. Maskirani muškarac je snimljen na snimcima video nadzora kako baca zapaljive naprave. Tusk to naziva „nastavkom eskalatornih aktivnosti Rusije“.

Obrazac se nastavio i u septembru, a dva Bugara su uhapšena u Minhenu, u Nemačkoj, zbog sumnje na podmetanje požara nakon što su bacili zapaljive naprave iz automobila na firmu za odbranu Rhode & Schwartz.

Zašto se ovo dešava baš sada?

Napadi na vojne i odbrambene ciljeve nisu novi, iako prethodni akti sabotaže povezani sa Rusijom uključuju zagonetnije ciljeve – poput prodavnice Ikea i poljske prodavnice boja.

Novina sada je koncentracija slučajeva.

„Intenzitet napada na vojne lokacije koji smo videli u poslednjih nekoliko nedelja je neobičan“, kaže Danijela Rihterova sa Odeljenja za ratne studije na Kings koledžu.

Ona povezuje skok sa dešavanjima u vezi sa ruskom invazijom na Ukrajinu.

„U osnovi smo videli kako Ukrajina prenosi rat na Rusiju i udara duboko unutar ruske teritorije… Oni [Moskva] su pod pritiskom, moraju nešto da urade.“

Iako se neke sabotaže insceniraju da bi se posejao haos ili strah, Rihterova veruje da je cilj Kremlja trenutno „prisilna signalizacija“: pritisak na zemlje da prestanu da podržavaju Kijev podizanjem uloga.

Nakon sporog početka, Nemačka je najveći dobavljač vojne pomoći Ukrajini.

Postoje i druge teorije.

Za neke, Rusija je manje zabrinuta zbog „zatvaranja slavina“ snabdevanja Ukrajine, a više zbog testiranja NATO-a na slabosti.

„Rusija ispituje granice onoga što je prihvatljivo i prikuplja informacije o rezultatima. Oni otkrivaju šta funkcioniše, a šta je ranjivo“, tvrdi Kir Džajls iz istraživačkog centra Čatam Haus.

On vidi kampanju sabotaže kao pripremu za „sledeću fazu“, kako kaže, ruske agresije u Evropi.

„Oni procenjuju spremnost zemlje žrtve da zaista nešto preduzme povodom toga.“

Međunarodni institut za strateške studije (IISS), koji prati slučajeve sabotaže, ukazuje na prethodni porast 2024. godine kada su ukrajinski saveznici počeli da joj dozvoljavaju da koristi oružje koje je isporučio Zapad dublje u Rusiji.

2024. je bila godina zavere sa paket bombom, kada je Rusija optužena da je slala pakete sa tečnim eksplozivom u Veliku Britaniju i Poljsku.

Jedan se zapalio neposredno pre nego što je utovaren u teretni avion DHL-a. Smatra se da je ovo bilo testiranje nečeg znatno većeg.

„To je bio izuzetno visok nivo u pogledu njihove spremnosti da nanesu masovne žrtve“, dodaje Džajls.

Bio je to toliko ozbiljan korak da je Bela kuća kontaktirala Kremlj da joj kaže da prestane. Rusija je istražila i pronašla granicu.

Ali napadi su se nastavili. Nemački mediji su u petak citirali izveštaj savezne policije koji navodi više od 165 sumnjivih slučajeva sabotaže širom zemlje ove godine, iako ne navode ko je odgovoran.

Ko su osumnjičeni saboteri?

Izveštaji iz Nemačke sugerišu da su muškarci koji su utovarili i lansirali dronove na aerodromu u Lajpcigu bili Rusi, a bar jedan je možda ušao u zemlju posebno za ovaj posao.

To bi bilo neobično.

Veliku većinu saboterskih napada u Evropi izvršili su ruski posrednici: takozvani „saboteri gig ekonomije“.

Oni su obično ruski govornici iz bivših sovjetskih država, regrutovani onlajn i vođeni novcem, a ne političkim uverenjima.

U jednom slučaju, kako je izvestio BBC iz Poljske, plaćeni saboteri su se ranije borili za Ukrajinu kao dobrovoljci.

Smatra se da „rukovaoci“ generalno ostaju u Rusiji, koordinirajući operacije onlajn.

IISS je uporedio proksije koje su koristili sa kamikaza dronovima: jeftini i laki za lansiranje u velikim količinama, ali za jednokratnu upotrebu.

Amateri, međutim, mogu biti nemarni ili nepažljivi. Na parceli, jedan čovek nije uspeo da pronađe mesto za preuzimanje i cela misija je morala biti prekinuta.

Dakle, ako je Moskva poslala profesionalce za lansiranje drona u Lajpcigu, to sugeriše da je želela preciznost – i uspeh.

U stvari, čini se da su uređaji bili u kvaru.

NATO se suočava sa kampanjom sovjetskog tipa

Ruske sabotažne operacije izgleda da potiču iz scenarija Hladnog rata. Istraživanje Danijele Rihterove pokazuje veoma slične mete na sovjetskim listama sabotera, a agenti-saboteri su korišćeni na gotovo isti način.

Ideja, kaže ona, bila je da se u mirnodopsko vreme imaju mali, neporecivi napadi koji bi eskalirali u ratno vreme.

„Mislim da smo još uvek u sivoj zoni između njih dvoje, ali vrsta napada koju smo videli poslednjih nedelja smanjuje tu zonu“, kaže ona. „I mislim da to povećava rizik od onoga što se dešava sledeće.“

Dok se NATO bori da odgovori, pitanja poput toga koliko malih, pojedinačnih napada čini kontinuirani ruski napad – i zahteva akciju – ostaju bez odgovora.

Možda je rizičniji od svega mogućnost eskalacije slučajno.

Šta ako je eksplodirajući paket odleteo u vazduhu i izazvao pad? Šta ako je dron iz Lajpciga oborio avion?

„Mislim da bi to moglo dovesti do velikog napada“, kaže Rihterova. „Tada NATO, u ovom pojačanom bezbednosnom okruženju, ne bi mogao to da ignoriše i morao bi da reaguje.“