Nezaposleni lekari i upražnjena mesta: Kakva je pozicija zdravstvenih radnika na tržištu rada? – Društvo

Istovremeno, zbog nedostatka ljudi u zdravstvu Ministarstvo zdravlja je, kako je navelo, posredstvom Kancelarije za dijasporu do sada u Srbiju vratilo više od 400 zdravstvenih radnika, koji su dobili posao u nekoj od državnih bolnica ili domova zdravlja.

Konkursi državnih zdravstvenih ustanova svakodnevno se objavljuju na sajtu Ministarstva zdravlja, gde se može videti da su najviše potrebe za medicinskim sestrama, doktorima medicine i specijalistima. Na komercijalnim sajtovima za zapošljavanje, poput Infostuda, medicinski kadar najviše traže privatne klinike, laboratorije, stomatološke ordinacije, domovi za stare, ustanove za negu i farmaceutske kompanije.

Miloš Turinski, PR Infostuda, ocenjuje za Danas da zdravstvo ima stabilniju i dugoročniju potrebu za radnicima od mnogih drugih oblasti, jer na to utiču starenje stanovništva, povećana potreba za zdravstvenom i socijalnom negom, razvoj privatnog zdravstvenog sektora, ali i odlazak dela naših zdravstvenih radnika u inostranstvo.

“Najviše prilika ima za medicinske sestre i tehničare, negovatelje, farmaceute, laboratorijske tehničare, fizioterapeute i lekare određenih specijalnosti. Očekujemo da će potreba za ovim profilima ostati visoka i u narednim godinama. Potražnja je izraženija u većim gradovima, pre svega u Beogradu i Novom Sadu, ali nedostatak pojedinih profila još je vidljiviji u manjim sredinama”, navodi Turinski.

On napominje da Poslovi Infostud nemaju potpunu evidenciju nezaposlenih zdravstvenih radnika, jer zvanične podatke o tome vodi Nacionalna služba za zapošljavanje, ali ističe da nisu svi koji traže drugi posao formalno nezaposleni.

“Ono što možemo da vidimo jeste da situacija nije ista za sve zdravstvene profile. Istovremeno mogu postojati nezaposleni lekari ili zdravstveni radnici i ustanove koje teško popunjavaju određena radna mesta. Razlozi su najčešće regionalna neusklađenost, traženje određene specijalizacije, uslovi rada, zarada i nespremnost kandidata da se presele u drugu sredinu. Zato ukupan broj nezaposlenih sam po sebi ne govori da je određene struke dovoljno tamo gde je ona potrebna”, ukazuje naš sagovornik.

Iz Nacionalne službe za zapošljavanje, do zaključenja ovog teksta, nisu stigli odgovori u vezi sa evidencijom koju vode o zdravstvenim zadnicima na birou i potrebi tržišta za njima.

Podsetimo, zbog nedostatka kadra u zdravstvu predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je najavio i da će država povećati plate od 15 do 20 odsto lekarima koji pristanu da rade u selima, ocenivši da “nema smisla graditi zdravstvene ustanove ako u njima nema ko da radi“. Kada će ova mera biti realizovana još uvek nije konkretizovano.

Koji poslovi se najviše traže, a gde se najviše zarađuje?

Prema oglasima sa sajta Poslovi Infostud, najveći broj poslova trenutno se nudi u oblastima trgovine i prodaje, proizvodnje, logistike i transporta, ugostiteljstva, zanatskih i tehničkih poslova.

Turinski ističe da se kontinuirano traže prodavci, komercijalisti, magacioneri, vozači, radnici u proizvodnji, kuvari i konobari, ali i električari, mehaničari, zavarivači i drugi kvalifikovani majstori.

“Na tržištu istovremeno postoji nesklad između ponude i potražnje. Veliki broj kandidata interesuje se za administrativne, kancelarijske i početne pozicije, dok poslodavci najteže pronalaze ljude za poslove koji zahtevaju konkretno zanatsko ili tehničko znanje, rad u smenama, terenski rad ili određene licence i dozvole”, dodaje on.

Najbrže se, dodaje Turinski, zapošljavaju kandidati u oblastima u kojima postoji veliki broj oglasa i stalna fluktuacija zaposlenih.

“To su pre svega trgovina, proizvodnja, ugostiteljstvo, logistika, transport i operativni poslovi. Brzo do posla dolaze i ljudi koji imaju konkretan zanat, vozačku dozvolu odgovarajuće kategorije, licencu ili iskustvo sa određenim mašinama i tehnologijama. Najveće zarade nisu nužno u oblastima u kojima se najlakše dolazi do posla. One su uglavnom dostupne kandidatima sa retkim i traženim znanjima, iskustvom i većom odgovornošću. To su pojedini stručnjaci u IT-u, inženjeri, rukovodioci, stručnjaci u finansijama i prodaji, lekari određenih specijalnosti, ali i veoma iskusni majstori i vozači. Danas se dobro može zaraditi i bez fakultetske diplome ukoliko kandidat poseduje deficitarno praktično znanje koje tržištu nedostaje”, ističe on.

Na pitanje koje profesije danas teže dolaze do posla, Turinski kaže da je teško reći, jer mogućnost pronalaska posla sve više zavisi od kombinacije obrazovanja, praktičnih veština, iskustva i sredine u kojoj kandidat traži posao. Ipak, teži položaj imaju kandidati iz oblasti u kojima postoji mali broj novih radnih mesta ili veliki broj zainteresovanih za jednu poziciju.

“To se često odnosi na pojedine društvene i humanističke profile, opšte administrativne poslove i početne kancelarijske pozicije. Rešenje nije nužno potpuno odustajanje od stečene profesije, već njeno dopunjavanje znanjima koja se mogu primeniti na većem broju poslova. To mogu biti digitalne veštine, strani jezici, rad sa podacima, prodaja, upravljanje projektima ili korišćenje alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji. Potrebno je i snažnije povezivanje obrazovanja sa privredom, više prakse tokom školovanja i bolje karijerno usmeravanje mladih pre nego što odaberu zanimanje”, zaključuje Turinski.