Stari autori pišu novu istoriju: Šta donose udžbenici od nacionalnog značaja? – Društvo

Novim angažmanom sa javnim izdavačem novi-stari autori sada treba da napišu nove verzije udžbenika, rukovodeći se nastavnim programom, koji se i pored „osveženja“ suštinski ne razlikuje od prethodnog.

– Sva četiri autora koja su izabrana za istoriju su već bili autori udžbenika, među njima dva su već pisala udžbenike za Zavod, a druga dva za druge izdavačke kuće. Kada je reč o autorima udžbenika za gimnaziju, po njihovim udžbenicima sam već imao priliku da radim, čak sam bio recezent udžbenika koji je za Zavod izdao novi-stari autor Davor Lazarević i sa punom profesionalnom odgovornošću mogu potvrditi da su ispunjavali sve standarde i bili usklađeni sa programima koje propisuje država. Reč je o kvalitetnim udžbenicima – smatra Aleksandar Markov, profesor istorije i predsednik udruženja Edu forum.

Izbor upravo tih autora, kako dodaje, otvara sasvim logično pitanje: ako su njihovi prethodni udžbenici bili problematični, kako su prošli stručnu kontrolu i dobili odobrenje države? A ako nisu bili problematični, šta je razlog da sada pravimo potpuno novu priču o potrebi da se istorija očisti od navodnih falsifikata, što je najavio ministar prosvete Dejan Vuk Stanković.

– Ako su autori dovoljno kompetentni da sada pišu nacionalne udžbenike, teško je istovremeno tvrditi da su njihovi prethodni udžbenici predstavljali problem koji zahteva ovako radikalnu promenu sistema. Ponavljam, u postojećim udžbenicima koje sam pomenuo apsolutno ništa nije sporno. Davor Lazarević je pisao udžbenik za prvi razred gimnazije u Zavodu, bio je jedini autor, sada će sa njim pisati Aleksandar Krstić koji je pisao za jednog privatnog izdavača. S druge strane, Aleksandra Smirnov Brkić je autor udžbenika za peti razred. S obzirom da predajem u srednjoj školi, nisam imao priliku da radim po njemu, ali moja ćerka je u svojoj školi učila iz tog udžbenika i mogu da potvrdim da je dobro napisan – kaže Markov.

Na pitanje Danasa šta će njihovi dosadašnji autori novo ponuditi, iz Zavoda za udžbenike odgovaraju da su „na javnom pozivu izabrani autori koji u potpunosti zadovoljavaju kriterijume zadate Pravilnikom Zavoda i koji su profesionalno ostvareni u izradi udžbenika za predviđeni uzrast učenika kod različitih izdavača“.

– Novi udžbenici biće izrađeni prema novom programu nastave i učenja, kojim je predviđena veća zastupljenost nacionalnih sadržaja. U planu je i obogaćivanje sadržaja udžbenika različitim digitalnim sadržajima – naveli su u pisanom odgovoru iz Zavoda za udžbenike.

Međutim, treba imati na umu da su programi menjani zbog usklađivanja sa revidiranim standardima postignuća učenika, a ne zbog uvođenja jedinstvenih nacionalnih udžbenika.
Cela priča oko izmene standarda je počela pre nego što je država donela odluku da uvede udžbenike od nacionalnog značaja.

Sem toga, novi standardi (govore šta učenik treba da zna i ume na određenom nivou, odnosno kakvo postignuće treba da dostigne) nisu pisani da budu „nacionalniji“, niti je u programima promenjen odnos opšte i nacionalne istorije, kao što tvrde u Zavodu za udžbenike.

U novim standardima i programima taj odnos je, kao što je uvek bio, u ravnoteži, potvrđuju stručnjaci sa kojima smo razgovarali.

Budući da će se nacionalni udžbenici raditi po postojećem programu, pitali smo nadležne u Zavodu za udžbenike da li će autori imati usmerenja prilikom pisanja i ko će procenjivati koliko je sadržaja o nekom istorijskom događaju ili periodu dovoljno.

– Glavna smernica autorima prilikom izrade nacionalnih udžbenika biće novi plan i program nastave i učenja, u skladu s kojim će biti koncipirani i izrađeni sadržaji udžbenika. Pored uredničkog i recenzentskog pregleda sadržaja udžbenika, krajnju ocenu o usklađenosti sadržaja sa zadatim propisima daje komisija Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV).

To je obavezna procedura prilikom izdavanja udžbenika – navode iz Zavoda za udžbenike.

Iz ZUOV-a poručuju da je važeći program za sada jedini zvanični okvir kojeg autori udžbenika od nacionalnog značaja moraju da se drže.

Hoće li biti nekog dodatnog uputstva za autore ili će biti na njima da procene koliko i šta treba obraditi kada je reč o epohama i ključnim istorijskim događajima?

– Uputstva za didaktičko-metodičko ostvarivanje programa, koja su sastavni deo važećih programa nastave i učenja, prvenstveno su namenjena nastavnicima, ali predstavljaju relevantan okvir i za autore udžbenika. Za sada nema posebnih dodatnih uputstava za autore nacionalnih udžbenika – kažu u ZUOV-u i dodaju da će ovi udžbenici biti odobreni po identičnoj proceduri kao i svi drugi.

Aleksandar Markov ističe da autori udžbenika moraju da se rukovode onim što propisuje program i da ne postoje pojedinačni autoriteti koji bi mogli to da promene.

– Pravo svakog pojedinca je da iznosi svoja zapažanja, ali ako se rukovodimo profesionalnom etikom, autori moraju da se drže isključivo onoga što je propisao program i jedino takvi udžbenici mogu biti odobreni. Postoji mogućnost da autori pojedine događaje različito interpretiraju, a da ne odstupe od propisanog programa. Zbog toga je važna uloga nastavnika na času i mogućnost izbora između različitih izdavača i autora. Međutim, uvođenjem nacionalnih udžbenika mogućnost izbora je ukinuta i sve se svodi na ono što će nam ponuditi državni izdavač – podseća Markov.

Nema sumnje da će pažnja kreatora ideje o udžbenicima od nacionalnog značaja biti usmerena prevashodno na istoriju za osmake i maturante gimnazija, jer se u tim razredima obrađuje najosetljiviji period nacionalne istorije 20. veka.

Upravo su lekcije u udžbenicima istorije iz tog perioda bile povod da pojedini predstavnici vlasti nametnu temu o potrebi pravljenja jedinstvenih školskih knjiga, jer nam tobože stranci pišu istorijske udžbenike, minimizirajući stradanja srpskog naroda u Jasenovcu i drugim stratištima.

Prema aktuelnom zakonu, nacionalni udžbenici za učenike osmog razreda i četvrtog razreda srednje škole treba da se pojave od školske 2030/2031. godine.

Na pitanje šta na koncu možemo da očekujemo od nacionalne istorije i geografije, Aleksandar Markov kaže: „Ništa novo osim možda drugačijih interpretacija pojedinih događaja koji se tiču nacionalne istorije.“

On naglašava da gradivo istorije petog razreda osnovne i prvog razreda gimnazije, pre svega, proučava stari vek i ne obuhvata nacionalnu istoriju.

– Tek očekujemo da vidimo kako će za nekoliko godina izgledati udžbenici koji pokrivaju nacionalnu istoriju, ali imajući u vidu iskustvo nacionalne čitanke, koju više niko ni ne spominje, upitno je šta nam donosi budućnost – navodi Markov.

Plan je da jedinstveni udžbenici iz istorije i geografije za peti razred i prvi razred gimnazije u ruke đaka stignu naredne školske godine, a da se potom sukcesivno uvode i u ostale razrede osnovne i srednje škole.

Nacionalne čitanke

Državni projekat koji je prethodio udžbenicima od nacionalnog značaja je Nacionalna čitanka. Do sada su objavljene dve čitanke – za đake prvog i drugog i trećeg i četvrtog razreda osnovne škole, a planirane su još dve publikacije.

– Rukopisi Nacionalne čitanke za drugi ciklus osnovnog obrazovanja i za sve razrede srednje škole su u završnoj fazi izrade. Predviđeno je da čitanke budu izdate za školsku 2026/2027. godinu – kažu u Zavodu za udžbenike.

Šta sa srednjim stručnim školama?

Za sada je nepoznanica da li će za učenike srednjih stručnih škola biti urađena drugačija izdanja, s obzirom na to da nemaju isti fond časova kao gimnazijalaci. U Zavodu kažu da je prema zakonu javni izdavač obavezan da raspiše javni poziv za izbor autora za nacionalne udžbenike za istoriju i za geografiju po objavljivanju novih programa nastave i učenja i pravilnika o planu udžbenika.

– Objavljeni su novi program i pravilnici za osnovnu školu i gimnazije svih smerova i za te udžbenike je raspisan javni poziv – ističu u Zavodu.
U ZUOV-u kažu da nemaju informacije na koji će način ovo pitanje biti rešeno za srednje stručne škole, odnosno da li će i u kojoj meri isti udžbenik biti namenjen svim srednjoškolcima.

Aleksandar Markov veruje da je za stručne škole potrebno sastaviti posebne udžbenike, jer se program učenja razlikuje u odnosu na profile i istoriju najčešće imaju ili samo jednu godinu ili najviše dve.

Slična je situacija, dodaje, i sa specijalizovanim odeljenjima u gimnazijama, jer sa izuzetkom odeljenja za đake sa posebnim sklonostima za istoriju i geografiju, učenici istoriju imaju samo u prvom i drugom razredu.

– Shodno tome učenici ovih odeljenja su istoriju pratili uz pomoć udžbenika za srednje stručne škole, koje su pre više decenija, kada nije ni bilo ovih odeljenja, napisali Dragoljub Kočić i Ivan Becić za Zavod za udžbenike – navodi Markov.

On ukazuje da štampanje i prodaja udžbenika za srednje stručne škole izdavačima ne donosi finansijsku korist, zbog čega se privatne izdavačke kuće praktično nisu ni upuštale u izdavanje udžbenika istorije za ove škole, dok s druge strane Zavod povremeno radi reprint navedenih izdanja i na taj način nastoji da „pokrije“ ove profile.

– Da li će nekim dekretom već postojeći udžbenici za stručne škole biti proglašeni valjanim ili će se Zavod upustiti u pisanje novih udžbenika za istoriju i geografiju u ovom trenutku je velika nepoznanica – navodi Markov.