Robert Fico ima plan B: Kako se premijer Slovačke sprema da izgubi vlast i brzo je vrati – Svet

Ipak, upravo takvu odredbu sada žele da uvedu u Slovačkoj, piše Evropska pravda.

Štaviše, inicijativa ne dolazi od opozicije, što bi bilo logično, već od aktuelne vlade. To nije slučajno, jer su ovakve ustavne promene važan deo plana premijera Roberta Fica.

Proruski orijentisan šef slovačke vlade trenutno ima veoma male šanse da zadrži vlast nakon izbora koji bi trebalo da budu održani na jesen 2027. godine. Ipak, računa na veoma brz revanš – čak i pre nego što dođe vreme za naredne redovne izbore.

I ima razloga da veruje da bi taj plan mogao da uspe.

Novi put do prevremenih izbora

„To će biti izuzetna intervencija u trajanje mandata parlamenta“, ovako u slovačkom Ministarstvu pravde opisuju predlog zakona koji je vlada Roberta Fica usvojila 26. avgusta.

Prema predloženim izmenama, ukoliko budu usvojene, prevremeno raspuštanje parlamenta biće moguće i bez raspada vladajuće koalicije. Reč je o još jednom mehanizmu za raspisivanje novih parlamentarnih izbora – putem narodne inicijative.

Prema slovačkom zakonodavstvu, za raspisivanje referenduma na nacionalnom nivou potrebno je prikupiti potpise najmanje 350.000 građana sa pravom glasa na parlamentarnim izborima.

Sada se predlaže da se među pitanja o kojima bi građani mogli da se izjašnjavaju uvrsti i prevremeni prestanak mandata parlamenta.

Treba napomenuti da do nedavno pitanje mogućnosti raspuštanja parlamenta putem referenduma nije bilo u potpunosti regulisano.

Tako je početkom godine opoziciona stranka Demokrati prikupila više od 350.000 potpisa za referendum o smeni Ficove vlade i raspisivanju prevremenih parlamentarnih izbora. Međutim, predsednik Peter Pelegrini nije stavio to pitanje na nacionalni referendum, ocenivši da je takva formulacija u suprotnosti sa ustavom zemlje.

Ukoliko sadašnja inicijativa bude usvojena, opozicija će dobiti mogućnost da promeni vlast čak i u situaciji kada vladajuća većina stabilno funkcioniše.

Ipak, nije sve tako jednostavno.

Predložene izmene predviđaju stroge uslove za raspuštanje parlamenta na osnovu građanske inicijative.

Pre svega, takav referendum neće moći da se održi tokom prvih i poslednjih šest meseci mandata parlamenta, kao ni tokom poslednjih šest meseci mandata predsednika. Takođe, referendum neće biti moguć za vreme rata ili vanrednog stanja.

Osim toga, takav referendum moći će da se održi samo jednom tokom jednog parlamentarnog mandata.

A da bi odluka o prevremenom raspuštanju parlamenta bila usvojena, za nju neće biti dovoljna obična većina – moraće da glasa najmanje 60 odsto od broja birača koji su učestvovali na prethodnim parlamentarnim izborima.

Zvanično, vlada je saopštila da je ova inicijativa ispunjenje predizbornog obećanja Roberta Fica. I to jeste tačno. Međutim, vladajuća koalicija do sada nije žurila da to obećanje ispuni, niti ga je gotovo uopšte pominjala.

Zato se postavlja pitanje: zašto je slovačka vlast toliko dugo ćutala o svom obećanju i tek sada ga se iznenada setila?

Plan B Roberta Fica

„Robert Fico shvata da više nema mogućnost da sebi obezbedi pobedu na narednim izborima i pristupio je realizaciji plana B“, ocenio je Aleksandar Duleba, analitičar Slovačkog udruženja za spoljnu politiku (SFPA).

Zaista, nijedno istraživanje javnog mnjenja ne daje sadašnjoj koaliciji velike šanse da nakon novih izbora zadrži parlamentarnu većinu.

Situaciju za Roberta Fica ne bi spasilo čak ni potencijalno formiranje koalicije sa ultradesničarskom – a prema nekim ocenama i neofašističkom -strankom Republika. Takav scenario je još pre nekoliko godina vladajuća koalicija kategorički isključivala, dok se sada o njemu javno govori.

Naravno, za godinu dana mnogo toga može da se promeni. Ali Fico je prvi put u svojoj političkoj karijeri izuzetno ograničen u mogućnosti da podigne rejting zahvaljujući socijalnim inicijativama. Pre svega zbog problema sa budžetom, koji ne omogućava naglo povećanje socijalnih davanja uoči izbora.

Prema pisanju slovačkih medija, teška ekonomska situacija mogla bi čak da primora vladu da krajem ove godine odustane od „trinaeste penzije“ – poteza koji bi mogao značajno da oslabi podršku Ficu među njegovim ključnim biračima.

Sve, dakle, ukazuje na to da će Robert Fico posle narednih izbora, u oktobru 2027. godine, ipak morati da napusti premijersku funkciju.

A mogao bi da izgubi i imunitet i da se suoči sa rizikom od krivičnog gonjenja.

Naime, protiv njega postoji čitav niz zamrznutih slučajeva.

Nešto slično Robert Fico je već doživeo u februaru 2020. godine, kada je poslednji put napustio mesto premijera.

Tada se činilo da je njegova politička karijera pri kraju – nova vladajuća koalicija bila je jedinstvena u stavu da je potrebno istražiti sve slučajeve povezane sa Ficom.

Međutim, tada ga je neverovatno poslužila sreća – prvo mesto na izborima 2020. godine senzacionalno je osvojila populistička stranka OĽaNO, pa je njen lider Igor Matovič postao premijer. Već tada su mnogi stručnjaci strahovali od scenarija permanentne koalicione krize, jer je novi šef vlade imao reputaciju političara koji nije sposoban za timski rad.

Upravo to se i dogodilo – stalni sukobi doveli su do raspada koalicije i prevremenih izbora 2023. godine, koji su omogućili Ficu da po četvrti put postane premijer.

Upravo u tome se i sastoji „plan B“ Roberta Fica.

Međutim, istraživanja javnog mnjenja nisu naklonjena ne samo slovačkoj vlasti već ni opoziciji. Kada bi se prevremeni izbori održali danas, jedina mogućnost da prozapadne stranke formiraju većinu bila bi uključivanje stranke somenutog kontroverznog Matoviča, koja se danas zove Pokret Slovačka.

Zato se program minimuma Roberta Fica na narednim izborima upravo sastoji u scenariju u kojem bi Igor Matovič ponovo ušao u vladu.

Ipak, Fico sada ne želi da se oslanja na sreću.

Kakve garancije postoje da će buduća koalicija ponoviti greške svojih prethodnika i brzo se raspasti? Ili da će koalicioni partneri, zaokupljeni unutrašnjim sukobima, ponovo propustiti da obezbede istragu krivičnih slučajeva povezanih sa Ficem i njegovim okruženjem?

Tu bi svojevrsno osiguranje mogle da predstavljaju predložene ustavne izmene. Ukoliko budu usvojene, mogućnost raspisivanja referenduma o raspuštanju parlamenta mogla bi da se pojavi već šest meseci nakon početka njegovog rada – odnosno sredinom 2028. godine.

Druga mogućnost bila bi da se sačeka predsedničke izbore, koji bi trebalo da budu održani u prvoj polovini 2029. godine.

Naime, kao što je već pomenuto, referendum ne može da se održi tokom poslednjih šest meseci predsedničkog mandata. To znači da će početkom 2029. ta mogućnost nestati na šest meseci, a zatim ponovo biti otvorena u drugoj polovini godine.

Verovatno Fico računa na to da će koalicija do predsedničkih izbora gotovo sigurno doći sa oslabljenom podrškom.

U potrazi za ustavnom većinom

Nema sumnje da sadašnja opozicija veoma dobro razume Ficov plan.

A s obzirom na to da je reč o ustavnim promenama, njegov plan neće moći da bude sproveden bez najmanje dela opozicionih glasova.

„Da su naredni parlamentarni izbori za dve ili tri godine, opozicija bi imala interes da podrži ove izmene. Međutim, do izbora je ostala samo godina dana, pa opozicija od ovih izmena neće dobiti ništa, a dugoročno bi mogla da izgubi“, objašnjava Aleksandar Duleba.

On prognozira da opozicija, ili barem većina opozicionih snaga, neće podržati ustavne izmene koje je predložila vlada.

Međutim, Fico već ima iskustvo u pridobijanju pojedinih opozicionih poslanika kako bi obezbedio ustavnu većinu.

Upravo to se dogodilo u septembru prošle godine, kada je slovački parlament usvojio ustavne izmene kojima se roditeljstvo definiše isključivo kao zajednica majke – žene i oca – muškarca, a postojanje samo dva biološka pola unosi u ustavni okvir.

Glasanje za ove izmene bilo je šok za mnoge političare i analitičare, jer nisu glasali samo poslanici koalicije, kao ni samo poslanici Hrišćanskog demokratskog pokreta, što se očekivalo, već su – potpuno neočekivano – potrebne glasove dali i poslanici Matovičeve stranke.

Zato bi pitanje da li će Fico ponovo uspeti da pronađe potrebne glasove za ustavne promene moglo da bude glavna politička misterija u Slovačkoj tokom naredne godine.

Od toga će zavisiti i koliko će dugo prozapadne i pro-ukrajinske snage ostati na vlasti u zemlji, a samim tim i da li će Slovačka ponovo napraviti zaokret ka Evropskoj uniji i Ukrajini.