“Ne verujte šta Moskva govori, već posmatrajte šta radi”: U Finskoj najveća vežba civilne zaštite od završetka Drugog svetskog rata – Svet

Oni učestvuju u vežbi čiji je cilj da se pećina osposobi kao bezbedno mesto za hiljade ljudi, piše AP.

Unutra, u prostoru koji se inače koristi kao sportska hala, stotine ljudi noć provode spavajući na krevetima na rasklapanje.

Više od 2.000 ljudi, uključujući volontere i studente, učestvuje u najvećoj vežbi civilne zaštite u Evropi od završetka Drugog svetskog rata.

Prema scenariju vežbe, kritična infrastruktura u centralnom finskom gradu Kuopiju, uključujući snabdevanje električnom energijom i vodom, onesposobljena je sajbernapadima, dok postoji i pretnja od raketnih udara iz susedne Rusije.

Cilj je da lokalne vlasti i obični građani uvežbaju šta bi uradili ukoliko bi se zaista našli pod napadom.

Međutim, dok podzemni bunkeri i skloništa mogu pružiti određenu zaštitu od raketnih napada, ona ne mogu da zaštite od kampanje sabotaže i ometanja za koju zapadni zvaničnici tvrde da je Rusija sprovodi širom Evrope.

Ta kampanja uključuje podmetanje požara, napade na vodne objekte i elektrane, kao i slanje dronova u vazdušni prostor Evropske unije radi izvođenja sabotaža.

Granica Finske sa Rusijom duga je više od 1.300 kilometara i proteže se od Baltičkog mora do Arktičkog kruga. Finska je 2024. godine, zajedno sa Švedskom, pristupila NATO-u, nakon sveobuhvatne ruske invazije na Ukrajinu koju je pokrenuo predsednik Vladimir Putin. Do tada su se Finci uglavnom sami pripremali za odbranu od Rusije.

Finska izvlači pouke iz Ukrajine

Odbrana Finske, kaže penzionisani pukovnik kopnene vojske Asko Muhonen, ne zavisi samo od vojske već i od „mentalnog sklopa“ običnih Finaca koji su spremni da preuzmu odgovornost za bezbednost svoje zemlje.

Muhonen, koji je organizovao vežbu u Kuopiju, kaže da takav stav delimično proizlazi iz sistema obaveznog služenja vojnog roka koji je u Finskoj zadržan čak i nakon raspada Sovjetskog Saveza.

Nisu svi zadovoljni služenjem vojnog roka, ali „naša je dužnost da služimo i štitimo ovu zemlju, kao što su to činili ljudi pre nas. Zato imamo svoju nezavisnost“, rekao je 23-godišnji vojni regrut Jiri Pietikainen, koji je obučen da tokom noći upravlja skloništem u Kuopiju.

Finska takođe mora da izvuče pouke iz iskustva Ukrajine, smatra Muhonen.

Dok najveće sklonište u Kuopiju može da primi 7.000 ljudi, Ukrajinci ponekad imaju samo nekoliko minuta da se sklone u metro ili podzemnu garažu. Zato ljudima treba sklonište do kojeg mogu brzo i lako da stignu i koje pruža određeni nivo zaštite – ne nužno sklonište koje može da izdrži nuklearni napad, rekao je on.

Dvadesetogodišnji Dmitro Untila, ukrajinski student na univerzitetu u Kuopiju, bio je kod kuće u Odesi kada su ruske rakete pogodile njegov grad 24. februara 2022. godine, prvog dana rata. Sklonio se u ulaz svog stambenog objekta jer, kako je rekao, nije imao gde drugo da ode.

Rekao je da bi obuka za takvu situaciju u Ukrajini sigurno bila od velike pomoći, „jer niko nije znao da bi ovako nešto moglo da se dogodi“.

Najveću pretnju energetskoj infrastrukturi u regionu Kuopija predstavljaju obilne snežne padavine, oluje i loši vremenski uslovi, rekao je Juha Rasanen, izvršni direktor elektroenergetske kompanije Savon Voima.

Međutim, od početka ruske invazije na Ukrajinu i odluke kompanije da prestane da kupuje rusko biogorivo, broj sajbernapada na mrežu značajno je povećan, rekao je Rasanen.

Prošle godine inženjeri su takođe pronašli najmanje 10 nalepnica postavljenih na posebno ranjivim delovima infrastrukture energetske mreže. Pronašle su ih i druge energetske kompanije u Finskoj, ali niko ne zna odakle potiču, rekao je on.

„Kada bi na tom mestu došlo do eksplozije, mogla bi biti uništena čitava brana“, rekao je Rasanen. On je dodao da su dronovi primećeni i iznad dalekovoda, ali da odgovorni za njihovo prisustvo nisu identifikovani.

Nije moguće zaštititi se od svih pretnji, rekao je Rasanen, zbog čega je važno da ljudi budu spremni da se sami brinu o sebi najmanje 72 sata – u slučaju nestanka struje ili ako voda postane nebezbedna za piće.

Finska služba za bezbednost i obaveštajne poslove saopštila je da je istražila „širok spektar zapažanja“, ali da nije pronašla ništa što bi predstavljalo razlog za zabrinutost.

Od 2022. godine ljudi su oprezniji zbog bezbednosne situacije i zato prijavljuju stvari poput reflektujućih nalepnica povezanih sa geodetskim radovima, navedeno je u saopštenju službe. Kada je reč o uočavanju dronova, u saopštenju se navodi da su takvi slučajevi „uglavnom objašnjeni svakodnevnim pojavama“.

„Male stvari se dešavaju sve vreme“, uključujući rusko ometanje GPS signala, rekla je 32-godišnja Vuoko Lahtinen, koja je boravila u sauni u Kuopiju.

Zbog toga je, kako je rekla, „najbolja odbrana Finske učiniti tako da se napad na nju ne isplati“.

To zavisi od vojske i odbrambenih snaga zemlje, ali i od Finaca koji osećaju da „imamo nešto za šta želimo da se borimo“, rekla je ona.

U Finskoj, dodala je, postoji „opšti osećaj odgovornosti“, koji je izrastao iz lokalnih zajednica i grupa, pa čak i iz inicijativa poput reciklaže.

„Na veoma jednostavnom, svakodnevnom nivou, ako radite stvari koje su važne, to onda proizvodi efekat leptirovih krila“, rekla je Lahtinen.

Finska  vodila nekoliko ratova sa Sovjetskim Savezom

Tokom ratova sa Sovjetskim Savezom, Finska je izgubila oko 11 odsto svoje teritorije, a više od 400.000 ljudi, odnosno oko 12 odsto stanovništva, izbeglo je iz svojih domova sa područja koje se danas nalazi u zapadnoj Rusiji.

U muzeju posvećenom veteranima u Kuopiju, 95-godišnji Risto Mönkkönen pokazao je novinarima AP-a komad papira na kojem je zapisao datume bombardovanja grada i imena poginulih.

„Ne mogu to da zaboravim“, rekao je, objašnjavajući kako su on i njegov otac, dok je bio dete, potrčali u sklonište upravo u trenutku kada je bomba pogodila objekat i usmrtila petoricu očevih prijatelja.

Pirkko Naukkarinen, koja ima 102 godine, prisetila se kako je sa 16 godina radila u poljskoj kuhinji blizu linije fronta, ponekad delila zemunice sa vojnicima i sklanjala se u jarke dok su sovjetske vazduhoplovne snage napadale finsku vojsku u povlačenju.

Aili Toivanen, 92, rekla je za AP da je tokom različitih ratova bila prinuđena da dva puta napusti svoj dom. Oba puta su joj finski vojnici rekli da imaju jedan sat da spakuju svoje stvari.

Prvi put, kako je rekla, okrenula se i videla da joj kuća gori – zapalili su je finski vojnici koji nisu želeli da ostave ništa za sobom. Drugi put, sovjetsko ratno vazduhoplovstvo bombardovalo je voz kojim je njena porodica napuštala dom. Iskočili su iz voza i sakrili se u jarcima, a zatim pronašli utočište u Kuopiju.

Kada je Putin 2022. godine izvršio invaziju na Ukrajinu, rekla je, sa suzama u očima, da se plašila da će po treći put morati da napusti svoj dom.

Finci smatraju da je njihova zemlja vredna borbe

U sklonište u Kuopiju slivale su se hiljade ljudi, među kojima su bili učenici osnovnih i srednjih škola, kao i studenti univerziteta.

„Deca bi trebalo da znaju ovakve stvari, jer bi možda morala sama da urade nešto u takvoj situaciji. Odrasli ne mogu uvek da pomognu“, rekla je 11-godišnja Amanda Hill, čija je škola tog dana održala nastavu u skloništu.

Sedeći na podu skloništa sa svojim kolegama vojnim regrutima, Pietikainen je objasnio zašto nije besmisleno vežbati ono što bi trebalo učiniti u kriznoj situaciji.

„Mi smo Finci, pa smo na neki način pesimistični prema životu“, rekao je, dodajući da istorija pokazuje šta može da se dogodi kada je Rusija u pitanju.

Kada je reč o pretnjama iz Moskve, Muhonen je rekao: „Ne verujte onome što govore, već posmatrajte ono što rade.“