Ko najviše dobija od isključenja Branka Ružića iz SPS? – Politika

I zato je Ružić verovatno u pravu kada tvrdi da je odluka o njegovom isključenju doneta na drugom mestu, a ne u samom SPS.

No, nije baš da je Ružić 13 godina solirao i igrao ulogu disidenta u vladajućoj koaliciji. Posebno se toga klonio u vreme kada su njegove ambicije bile zadovoljene nekim ministarskim mestom. A bio je ministar u nekoliko mandata i u nekoliko resora.

Ipak, ministarsku karijeru završio je časno, kako to ni jedan njegov kolega ni pre, a ni posle nije učinio, podnošenjem ostavke na mestu ministra obrazovanja nakon tragedije u Ribnikaru 2023. godine.

To se navodno nije dopalo Vučiću u čiji princip vlasti spada i to da ne da svoje saradnike, jer se svako popuštanje tumači kao slabost. A još manje mu se dopalo Ružićevo prisustvo na velikom protestu koji su organizovali studenti 15.marta prošle godine , kao ni njegove potonje izjave što o mladosti koja pobeđuje, što o korumpiranosti aktuelne vlasti.

I zato nimalo ne čudi što su socijalisti, čiji je rejting spao na ivicu cenzusa isključenjem Ružića iz stranke prineli žrtvu velikom vođi, poprilično ljutom, što su odlučili da na izbore idu samostalno.

Pitanje je sada kakve koristi će SPS imati od Ružićevog isključenja. Osim što će na kratko zadržati vidljivost u medijima reklo bi se da koristi neće biti.

Niti će Dačić, koji se uveliko pokazao kao Vučičev odani lojalista, privući nove glasače, niti će Vučić nakon isključenja Ružića blagonaklonije gledati na njega.

Isključenjem dojučerašnjeg kolege socijalisti su se opredelili za svoju standardnu taktiku „pravi se mrtav“. Nastavili su da pomirljivo ljube ruku koja ih bije, sve zaričući se na vernost partneru koji im direktno radi o političkoj glavi. Reklo bi se stoga da je vrh SPS još jednom dokazao da im interesi stranke mnogo manje znače od sopstvenih.

Koliko god Dačić bio dominantna figura ove partije, Ružić je upravo relativno disidentskim nastupima bio identitetski glas stranke. Odnosno pokušavao je da migoljenjem iz čeličnog zagrljaja SNS-a očuva temeljne vrednosti i karakter SPS-a.

To je doprinelo njegom ličnom marketingu, ali je pitanje u kom pravcu će ići dalja njegova politička karijera, od koje po njegovom priznanju ne namerava da odustane.

Ima dve mogućnosti da osnuje novu političku stranku, ili da se priključi nekoj već postojećoj. I jedna i druga opcija su pod znakom pitanja.

Jer što se tiče osnivanja nove političke organizacije, Ružić nije uspeo da povuče za sobom nezadovoljne socijaliste, a ima ih. A što se tiče druge opcije, pitanje je koja bi politička organizacija danas oberučke prihvatila čoveka koji je trideset godina bio deo stranke koja se savijala i ćutala pred većim koalicionim partnerom.

Doduše Ružić je objasnio da će o daljem političkom angažmanu odlučiti staloženo i promišljeno.

„Nemam razloga da žurim“, naveo je Ružić, iako je predizborni trenutak, kako tvrde stručnjaci, najbolji period da se nešto uradi na političkom planu.

Ako ni SPS, a ni Ružić ne mogu da izvuku korist iz njegovog isključenja postavlja se pitanje čemu onda to žrtvovanje, kada je jasno da je SPS svaki glas bitan.

Možda je politikolog Dejan Bursać u pravu kada kaže da benefit iz ovog SPS žrtvovanja može da izvuče jedino Aleksandar Vučić, „koji je na ovaj način pokazao da on u svom dvorištu, a SPS je sad njegovo dvorište, može sve da kontroliše”.