Bitka za rektora: Zbog čega je prosvetna inspekcija naložila da se ponovi glasanje Saveta Univerziteta u Beogradu? – Društvo

Danasu je jedino rečeno da je „u toku pravna analiza zapisnika i daljih koraka koje će Savet preduzeti u rešavanju nastalog problema“.

O detaljima sadržaja inspekcijskog izveštaja nekoliko članova Saveta UB koje smo kontaktirali nije želelo da govori, jer, kako kažu, nisu ni bili obavešteni o nalazima prosvetne inspekcije dok to nije obelodanio ministar prosvete Dejan Vuk Stanković.

Ministar je, podsetimo, kazao za Politiku da je prosvetna inspekcija utvrdila „ogrešenje o proceduru“ na sednici Saveta Univerziteta u Beogradu, zbog čega je naložila da sednica i glasanje budu ponovljeni.

Upitan šta je sporno u toj promeni, koja predviđa da Senat Univerziteta predlaže jednog kandidata za rektora, kojeg naposletku bira Savet, jer se tako već bira rektor na univerzitetima u Kragujevcu, Nišu i Prištini, sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Stanković je odgovorio da „ne vidi poentu izbora ako imate jednog kandidata“.

„A to što takva rešenja postoje i primenjuju se, ne znači da su dobra“, naveo je Stanković.

Redakcija Danasa zatražila je od Ministarstva prosvete izveštaj inspekcije, pozivajući se na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a sadržaj tog dokumenta objavićemo kada ga dobijemo.

Kako nezvanično saznajemo, inspekciji je sporno to što je sednica Saveta 14. jula, na kojoj su, između ostalog, usvojene izmene Statuta UB, održana elektronski, bez adekvatnog obrazloženja.

S druge strane, izvori Danasa sa UB tvrde da se već duže vreme sednice održavaju na isti način, uz identično obrazloženje, pozivajući se na Statut UB, što piše i u pozivu za sednicu Saveta koja je održana 14. jula.

„U skladu sa članom 168a Statuta Univerziteta u Beogradu, a iz razloga što bi odlaganje razmatranja i odlučivanja o pitanjima koja su na dnevnom redu moglo da dovede do štetnih posledica, sednica Saveta održaće se elektronskim izjašnjavanjem članova Saveta“, navodi se u pozivu za sednicu koji je dostupan na sajtu Beogradskog univerziteta.

Statut UB predviđa da se elektronske sednice organa i tela Univerziteta i visokoškolskih jedinica u njegovom sastavu održavaju u slučaju potrebe za zaštitom javnog zdravlja i bezbednosti, ili ukoliko bi odlaganje razmatranja i odlučivanja o pitanjima iz njihove nadležnosti moglo da dovede do štetnih posledica, organi i tela Univerziteta u Beogradu, kao i visokoškolskih jedinica u njegovom sastavu, mogu da održavaju sednice elektronskim putem.

„U slučaju iz stava 1 ovog člana, predsedavajući organa i tela prilikom zakazivanja sednice obrazlaže neophodnost održavanja sednice elektronskim putem. Način i postupak održavanja elektronske sednice bliže će se urediti pravnim aktom organa i tela Univerziteta i visokoškolskih jedinica u njegovom sastavu“, piše u Statutu.

Poslovnik Saveta UB propisuje da se sednice mogu održati elektronskim putem, pod uslovima propisanim Statutom UB, te da u tom slučaju predsedavajući prilikom zakazivanja sednice obrazlaže neophodnost njegovog održavanja na takav način.

Da izmena Statuta UB neće proći bez intervencije vlasti bilo je jasno i pre nego što je sednica Saveta održana.

Predlog odluke o izmeni tog pravnog akta, koju je prethodno podržao Senat UB, osvanuo je u Informeru pre same sednice, što je u akademskoj zajednici protumačeno kao namera da se utiče na glasanje članova Saveta, u kome, podsetimo, sede i predstavnici osnivača, odnosno države.

Izmenjeni Statut predviđa da kandidat za rektora mora da dobije većinu glasova na Senatu, da bi dalje mogao da prođe na Savet, koji bira rektora dok se prema još uvek aktuelnim pravilima utvrđenim kandidatom za rektora smatra onaj koji je dobio najmanje jednu trećinu glasova ukupnog broja članova Senata.

To je omogućavalo da pred Savet dođe više kandidata i da bude izabran i onaj koji nije dobio većinsku podršku Senata, što se desilo prilikom izbora rektora UB Vladana Đokića u prvom mandatu.

Izmena Statuta usvojena je tesnom većinom – sa 22 glasa „za“ od ukupno 41 člana ovog tela. Kako saznaje Danas, ta 22 glasa su obezbedili članovi sa Univerziteta dok predstavnici osnivača i studenata u Savetu nisu ni glasali.

Nekoliko dana kasnije Ministarstvo prosvete je bez utemeljenog obrazloženja najavilo sprovođenje vanrednog inspekcijskog nadzora kako bi se utvrdile „sve relevantne činjenice i okolnosti koje se odnose na proceduru promene Statuta“.

Ministarstvo je u saopštenju navelo da će nadzor biti sproveden „u cilju zaštite ugleda i integriteta našeg najvećeg univerziteta, a povodom navoda koji su se pojavili u javnosti o neregularnosti prilikom glasanja na Savetu, kako bi se utvrdila zakonitost rada Saveta UB i otklonile „sve moguće sumnje u pogledu regularnosti glasanja na poslednjoj sednici ovog tela“.

O kakvim neregularnostima je reč Ministarstvo nije preciziralo.

Šta je zamerka prosvetne inspekcije, ne znaju ni članovi Senata UB koje smo kontaktirali.

Voja Radovanović, dekan Fizičkog fakulteta u Beogradu, kaže da je pokušaj opstrukcije bio očekivan, ali da je celokupna procedura na Senatu i Savetu sprovedena u skladu sa propisima.

– Smatram da na Savetu treba da bude jedan kandidat za rektora, i to onaj koji je dobio više od 50 odsto glasova Senata. Na Senatu će biti više kandidata, a onaj koji dobije većinsku podršku ide na Savet. Na kraju krajeva, rektor mora da ima podršku tog tela, jer će on biti predsedavajući Senata. Mislim da bilo kom kandidatu neće biti lako da dobije većinsku podršku, bilo da slovi za kandidata univerziteta, države ili da je nezavisni kandidat – smatra Radovanović, koji veruje da je sa kandidatom koji dobije podršku trećine članova Senata mnogo lakše manipulisati nego sa onim koji ima većinsku podršku.

Na pitanje da li vlast po svaku cenu želi da zadrži uticaj prilikom izbora rektora Beogradskog univerziteta, Vladan Bogdanović, dekan Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, kaže:

– Svakako da tu ima njihove želje da pokušaju da zadrže kontrolu nad izborom rektora, ali smatram da rektori treba da se biraju na isti način na svim univerzitetima. Da li će to biti po proceduri koja trenutno važi na Beogradskom univerzitetu ili na način kao što je na svim drugim univerzitetima, ali ne može na jednom univerzitetu da važi jedno, a drugim univerzitetima drugo pravilo, u zavisnosti od toga ko je trenutno rektor – smatra Bogdanović.

On pravi analogiju sa izborom dekana, napominjući da samo jedan kandidat dolazi na savet fakulteta, koji praktično potvrđuje odluku nastavnog naučnog veća fakulteta.

– U slučaju izbora rektora Savet univerziteta bi trebalo da potvrdi odluku Senata – smatra Bogdanović.

Ipak, akademskoj zajednici ranije nije smetalo kada su pred Savet UB dolazila dva kandidata, što je bio slučaj i prilikom izbora rektora Đokića u prvom mandatu.

Da li je namera da se promenom Statuta minimizira uticaj politike pri izboru rektora?

– Ja bih to drugačije formulisao. Intencija akademske zajednice je da rektor ima što veću podršku svoje akademske zajednice. A na ovaj način, ako ostanu dva kandidata, i u slučaju da se izabere kandidat sa manjom podrškom, to automatski povlači njegov legitimitet. Bez obzira na to što je sadašnji rektor Beogradskog univerziteta u prethodnom mandatu na taj način izabran, to ni tada nije bilo dobro rešenje. Desilo se da kandidat sa većinskom podrškom Senata ne bude izabran na Savetu. Ali je taj izbor rektora bio u skladu sa važećim Statutom – ukazuje Bogdanović.

Naredna godina na Univerzitetu u Beogradu je izborna – osim novog rukovodstva UB biraju se i dekani na oko dve trećine fakulteta.

Na pitanje šta očekuje imajući u vidu neprijateljski odnos vlasti prema UB i akademskoj zajednici, Bogdanović izjave predstavnika vlasti tumači u kontekstu predstojećih parlamentarnih i predsedničkih izbora, pre nego njihove stvarne namere da nešto urade.

– Ali ako zaista dođe do realizacije onoga što država pominje da bi uradila to bi svakako još više urušilo visoko obrazovanje u Srbiji, možda čak do neke granice nepopravljivosti. Nadam se da je sve što smo čuli u prethodnom periodu predizborna kampanja, ali videćemo kad se izbori završe. Kada je reč o izborima na Univerzitetu u Beogradu i njegovim članicama, očekujem, bar na svom fakultetu, da se zadrži ono što smo uspeli u poslednje dve godine da uradimo, a to je da nema nikakvih tenzija, sukoba i netrpeljivosti. Nadam se da smo to uspeli da ostavimo po strani i da gledamo kako da se izvučemo iz jednog vrlo izazovnog vremena kakvo nikada pre toga nismo imali – ističe Bogdanović.