Uskoro suđenje bivšim vođama OVK: Jedinstveni u bolu, zaboravljeni u pravdi – Lični stavovi

Međutim, najvažniji statistički podatak optužnice jeste činjenica da većinu žrtava čine osobe albanske nacionalnosti. Takođe, svi optuženi su lica albanske nacionalnosti koja se terete za nestanke, likvidacije, mučenja i zatvaranja sunarodnika koji su označeni kao „kolaboracionisti“ srpskih vlasti ili koji su podržavali pacifistički pokret Demokratskog saveza Kosova.

Ovakav statistički balans, gde pripadnici albanske zajednice istovremeno imaju ulogu optuženih, ali i velikim delom ulogu žrtava, čini da presuda neće imati čisto međuetnički karakter. Ona će u velikoj meri predstavljati suočavanje unutar same albanske zajednice sa politički motivisanim zločinima iz perioda tokom oružanog sukoba.

Pozicioniranje i delovanje udruženja porodica žrtava tokom ovog petogodišnjeg sudskog procesa pred Specijalizovanim većima u Hagu odvijalo se na dva potpuno različita koloseka, prateći duboke etničke i političke podele.

Srpska udruženja porodica nestalih i ubijenih na Kosovu i Metohiji dočekala su početak suđenja sa velikim očekivanjima, ali i sa ogromnom dozom skepticizma izgrađenom na prethodnim negativnim iskustvima sa Haškim tribunalom. Više desetina članova srpskih porodica dobilo je status „žrtava koje učestvuju u postupku“, što je omogućilo da preko advokata iznesu svoje patnje i zahtevaju odštetu. Tokom celog procesa, srpska udruženja su upućivala neprekidne zahteve za pronalazak nestalih lica, upozoravala da atmosfera na Kosovu onemogućava da se sazna puna istina i izražavala konstantnu zabrinutost za bezbednost svedoka.

Nasuprot zvaničnom narativu u Prištini koji je Specijalizovana veća masovno kritikovao, albanske porodice žrtava su u sudu videle jedinu i poslednju šansu da dobiju odgovore na pitanja ko je naredio likvidacije njihovih rođaka unutar albanskog političkog sukoba. Na taj način su one stavljene u međuprostor između pravde i stigmatizacije.

Nalazile su se u izuzetno teškom položaju, jer su prošle kroz pakao unutar sopstvene zajednice. Sa jedne strane, izgubile su najbliže u ratu, a sa druge strane su u kosovskom društvu često bile marginalizovane ili žigosane kao „izdajnici“ jer su tražile procesuiranje bivših vođa OVK. Iz tih razloga je većina članova ovih porodica svedočila pod zaštićenim identitetom, a albanska udruženja su delovala gotovo u potpunoj tajnosti zbog bezbednosnih rizika na terenu.

Za razliku od reakcija Beograda i Prištine koje će biti suprotstavljene, kakva god da bude presuda, od porodica žrtava treba očekivati suštinski jedinstvenu reakciju, bez obzira na njihovu nacionalnost. Reakciju koja će biti duboko emotivna i obojena višedecenijskim čekanjem.

Zajednički imenitelj za sve porodice žrtava, bez obzira na nacionalnost, jeste činjenica da presuda neće rešiti problem nestalih lica. Tokom jedanaest godina od osnivanja Specijalizovanih veća, javnost nije obaveštena da je tužilaštvo, u okviru nagodbi sa osumnjičenima, otkrilo lokacije masovnih grobnica.

Autor je istoričar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.