“Ništa ne planiraju, podižu gotovinu i kupuju dolare”: Život u Rusiji, ‘ljudi besni kao nikad’ – Svet

Nestašice goriva remete svakodnevni život u Rusiji. Nezadovoljstvo platama raste dok se mogućnosti za zapošljavanje smanjuju. Planiranje budućnosti ustupilo je mesto kratkoročnom snalaženju, dok se zabrinutost širi zemljom.

Čak i vodeće ruske agencije za ispitivanje javnog mnjenja, uključujući državne VCIOM i FOM, kao i nezavisni Centar Levada, beleže jasan pad raspoloženja javnosti. Kremlj, međutim, insistira na tome da je situacija stabilna.

DW je pozvao korisnike svojih društvenih mreža da podele svoje priče. Svi odgovori su anonimizovani iz bezbednosnih razloga.

„U koloni čeka i do 100 automobila“

Jedan pratilac DW-a iz moskovske četvrti Pečatniki opisao je nedavni pokušaj da kasno uveče natoči gorivo, tokom kojeg je prešao oko 40 kilometara tražeći benzinske pumpe koje još imaju zalihe.

„Ako negde uopšte ima goriva, redovi su ogromni, od 50 do 100 automobila“, rekao je. „Odlučili smo da je čekanje na gorivo do tri ili četiri ujutru, a zatim odlazak pravo na posao, zapravo veoma loša ideja, pa smo se vratili kući da spavamo.

Trenutno imamo pola rezervoara, ali do kraja nedelje moraćemo ili da tražimo gorivo ili jednostavno više nećemo moći da vozimo. U poslednje vreme automobil gotovo isključivo koristimo za odlazak na daču, kako bismo posetili svoje starije roditelje.“

„Sada gorivo morate da tražite noću. Nemate uvek sreće. Često ga uopšte nema. Ako ga ima, čeka se dva do tri sata“, rekao je drugi korisnik naših sadržaja.

Nestašice goriva, izazvane ukrajinskim napadima dronovima na ruske rafinerije, postale su jedan od glavnih izvora nezadovoljstva javnosti. Podaci portala za praćenje dostupnosti goriva BenZinMap pokazuju ozbiljna ograničenja prodaje u 66 regiona, zaključno sa 27. avgustom, dok je u još 16 regiona bilo lokalnih poremećaja ili naglog rasta cena.

Aleksandar Šohin, predsednik Ruskog saveza industrijalaca i preduzetnika (RSPP), izjavio je za portal RBC da je kapacitet prerade nafte smanjen za gotovo trećinu, što potvrđuju i nezavisni analitičari. Vladine mere, uključujući zabranu izvoza, povećanje uvoza i ublažavanje standarda kvaliteta goriva, nisu uspele da reše problem.

Podaci ruske državne statističke službe Rosstat pokazuju da su prosečne maloprodajne cene benzina ove godine porasle za 7,4 odsto, nadmašivši ukupnu inflaciju od 4,19 odsto. Međutim, prosečne vrednosti prikrivaju velike regionalne razlike.

Benzinske pumpe u vlasništvu velikih naftnih kompanija beleže relativno umeren rast cena, što je dovelo do stvaranja dugih redova. Nezavisne pumpe naplaćuju znatno više cene, dodatno opterećujući kućne budžete.

Ipak, malo je znakova otvorene panike. Čini se da se vozači prilagođavaju povremenim nestašicama.

„Goriva nema dovoljno, ali Sankt Peterburg za sada još izdržava“, rekao je jedan korisnik.

„Bilo je problema sa gorivom, ali situacija je sada bolja, iako ga još nema svuda“, rekao je drugi.

„Sve je teže pronaći novi posao“

Zvanični statistički podaci ukazuju na izuzetno nisku nezaposlenost u Rusiji, pri čemu Rosstat navodi rekordno nisku stopu od 2,2 odsto. Međutim, ta brojka može da zavara. Platforme za zapošljavanje hh.ru i SuperJob beleže nagli rast broja radnih biografija, uz istovremeni pad broja oglasa za posao, što ukazuje na sve veće nezadovoljstvo radnika, ali i na nedostatak drugih mogućnosti.

Rast plata takođe je usporen. Kompanije u sektorima koji se suočavaju sa teškoćama, poput automobilske industrije i rudarstva, sve češće prebacuju zaposlene na skraćeno radno vreme ili ih šalju na prinudni odmor.

Neki čitaoci DW-a takođe tvrde da je tržište rada pod velikim pritiskom.

„Sve je teže pronaći novi posao. Nema novih otvorenih radnih mesta, a ona koja postoje ili su slabo plaćena ili podrazumevaju iscrpljujuće smene od 12 sati“, napisao je jedan pratilac.

„Kašnjenja u isplati plata otežavaju otplatu kredita“, rekao je drugi.

„Celo leto radim za dve trećine svoje plate. To pokriva hranu i teretanu, i to je otprilike sve“, naveo je treći.

„Otpuštanja su pogodila mnoge industrije“, dodao je četvrti. „Trka sa veštački podstaknutim rastom plata je završena. A život je postao neuporedivo skuplji nego pre 2022. godine.“

Takvo sumorno raspoloženje proširilo se čak i na prestižna kancelarijska zanimanja. Jedan IT stručnjak iz Sankt Peterburga ovako je opisao promenu situacije:

„Nema iznenadnih ekonomskih šokova, već samo postepeno propadanje koje traje poslednjih deset godina. Izgledi za posao su loši, a pronalaženje novog radnog mesta biće izuzetno teško.“

Jedan 54-godišnji preduzetnik iz Moskve prisetio se kako je pre ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine vodio uslužnu kompaniju koja je radila za zapadne modne brendove.

Pošto su ključni klijenti napustili Rusiju, bio je primoran da zatvori firmu. Kasnije je pokrenuo novi posao, proizvodnju odeće u centralnoj Aziji i Bangladešu za prodaju u ruskim internet prodavnicama.

U početku je rast prihoda potrošača podstakao brzo širenje poslovanja. Međutim, kako su ekonomski pritisci rasli, uslovi su se pogoršavali.

„U početku je prodaja rasla brže nego što smo očekivali. Ali i ovaj posao su pogodile posledice sadašnje politike, izolacije i ekonomske nestabilnosti“, objasnio je preduzetnik. „Prihodi katastrofalno padaju. I nismo samo mi pogođeni. Ljudi štede na gotovo svemu.“

„Ljudi ništa ne planiraju, podižu gotovinu i kupuju dolare“

Glavna tema odgovora koje je DW dobio jeste odsustvo pozitivne vizije budućnosti. Sudeći prema komentarima ispitanika, oni se ne pripremaju za jedan veliki šok, već za dugotrajan period stagnacije ili propadanja.

„U našem regionu promene još nisu značajne“, napisala je jedna žena sa Sahalina. „Cene, naravno, rastu, ali generalno imam osećaj da ljudi žive isto kao i ranije.

Lično, najviše promena u svakodnevnom životu osećam prilikom korišćenja internet usluga. Internet je sporiji, a VPN je gotovo stalno uključen kako bi se zaobišla cenzura. Ogroman broj ljudi iz mog okruženja napustio je Rusiju, iako se to događa još od 2022. godine. I mi smo poslali sina u drugu zemlju.“

Kada planiranje postane teško, preovlađuje svakodnevno snalaženje.

„Nestašice goriva, napadi dronovima… Čak su i obična putovanja u Tursku postala preskupa“, rekao je jedan pratilac. „Ljudi ništa ne planiraju, podižu gotovinu i kupuju dolare. Nema nade u svetliju budućnost ni u promenu vlasti. Svi žive za danas. Konzumiranje alkohola je znatno poraslo, čak i u Moskvi.“

Pored zabrinutosti i apatije, značajan broj odgovora ukazuje na sve veću društvenu podeljenost, pri čemu se ljudi povlače u sve uže krugove i izbegavaju šire rasprave.

„Ljudi su besni kao nikada ranije i za sve svoje probleme krive Zapad. Život je postao mnogo siromašniji, dosadniji i opasniji nego pre rata“, naveo je jedan pratilac.

„Ljudi se ili potpuno zatvore ili odmah prekidaju svaki razgovor o životu i ratu. Gotovo niko više ne pokušava da održava privid normalnosti niti da se pretvara da je sve u redu.“

„Problem nisu samo gorivo ili internet, već promena u ljudima, čak i u onima koji su nekada bili sasvim pristojni“, napisala je druga pratiteljka, zaposlena u zdravstvu.

„Postoji unutrašnji strah, duboka razdražljivost, čak i među onima koji ništa ne razumeju i ne žele ništa da znaju. Ali svi vide cene. To plaši ljude. Unutrašnji društveni tabui nestaju… Inteligencija je odjednom izgubila svoju uglađenost i kulturne manire, a posebno inženjeri iz vojno-industrijskog sektora.“