Ovo su najveći filmovi koji nikada nisu snimljeni – Kultura

Nekada je problem bio novac, nekada autorska prava, nekada procena studija da projekat neće biti dovoljno komercijalan, a nekada su se jednostavno pojavili drugi filmovi i planovi.

Filmski portal Goodtalking napravio je pregled nekih od najzanimljivijih velikih filmova koji nikada nisu snimljeni. Među njima su projekti Džejmsa Kamerona, Stenlija Kjubrika, Martina Skorsezea, Kventina Tarantina, Tima Bartona, Pola Verhovena i drugih velikih reditelja.

I kada se pogleda šta je sve trebalo da bude pred kamerama, teško je ne zapitati se šta smo propustili.

„Spider-Man: The Movie“ – Džejms Kameron

Nakon „Terminatora 2“, Džejms Kameron počeo je da radi na sopstvenoj verziji priče o Spajdermenu. Radni naslov bio je „Spider-Man: The Movie“, a Kameron je napisao i scenario.

Njegova verzija trebalo je da bude mnogo mračnija od filmova o Spajdermenu koje danas poznajemo. Scenario je nosio oznaku R, što znači da film ne bi bio namenjen mlađima od 17 godina bez pratnje roditelja.

U ulozi Pitera Parkera trebalo je da se pojavi Leonardo Dikaprio, dok je Arnold Švarceneger bio predviđen za ulogu doktora Oktapusa.

Film je trebalo da finansira kompanija Carolco, ali su problemi nastali oko budžeta. Kameron je tražio veliki iznos, dok je studio nudio manje. Carolco je ubrzo zapao u ozbiljne finansijske probleme, dodatno su se zakomplikovala pitanja autorskih prava, a Kameron se u međuvremenu posvetio drugim projektima.

Tako je propala jedna od najčudnijih kombinacija koju je Holivud mogao da ponudi – Dikaprio kao Spajdermen, Švarceneger kao njegov negativac i Kameron iza kamere.

„Napoleon“ – Stenli Kjubrik

Stenli Kjubrik godinama je proučavao život Napoleona Bonaparte nakon uspeha „2001: Odiseje u svemiru“. Istraživao je njegovu vojnu karijeru, privatni život i istorijski kontekst, a sve je trebalo da rezultira grandioznim istorijskim spektaklom.

Kjubrik je napisao scenario i planirao da angažuje čak 50.000 statista.

Za glavne uloge imao je veoma ambiciozne planove: Napoleona je trebalo da igra Džek Nikolson, dok je za Žozefinu razmatrana Odri Hepbern.

Međutim, projekat je zaustavljen zbog ogromnog budžeta, ali i činjenice da je nekoliko filmova slične tematike doživelo finansijski neuspeh u periodu kada je Kjubrik želeo da počne snimanje, krajem šezdesetih.

Decenijama kasnije, Stiven Spilberg najavljivao je ekranizaciju Kjubrikovog scenarija u formi televizijske serije, a 2016. godine i HBO je objavio da planira projekat. Međutim, Kjubrikov „Napoleon“ nikada nije stigao na ekran.

„Dino“ – Martin Skorseze

Početkom devedesetih Martin Skorseze otkupio je prava za film o životu Dina Martina, jedne od najvećih američkih pevačkih i glumačkih zvezda.

Scenario je trebalo da napiše Nikolas Pileđi, autor scenarija za „Kazino“ i „Dobre momke“.

Kada je 1997. godine počeo da sklapa glumačku ekipu, projekat je izgledao spektakularno. Dina Martina trebalo je da igra Tom Henks, Frenka Sinatru Džon Travolta, dok su manje uloge bile namenjene Adamu Sendleru, Džimu Keriju i Hjui Grantu.

Skorseze je film trebalo da snima za Vorner Bros., ali su se pojavili problemi oko datuma snimanja, premijere i budžeta. Projekat je odložen, Skorseze se posvetio „Bandama Njujorka“, a tokom produkcije tog filma saznao je da je Vorner odustao od „Dina“.

Film o Martinu nikada nije snimljen.

„Double V Vega“ – Kventin Tarantino

Jedan od filmova za kojima će ljubitelji Tarantina verovatno zauvek žaliti jeste „Double V Vega“.

Tarantino je tokom boravka u Amsterdamu dobio ideju za film koji bi spojio dvojicu braće koje smo upoznali u „Uličnim psima“ i „Petparačkim pričama“.

Vik Vega, poznatiji kao gospodin Plavi, kog je igrao Majkl Medsen, i Vinsent Vega, kog je igrao Džon Travolta, trebalo je da dobiju zajedničku priču.

Radnja bi bila smeštena pre događaja iz dva poznata Tarantinova filma. Vinsent bi u Amsterdamu vodio noćni klub u vlasništvu Marselusa Valasa, a njegov brat Vik dolazio bi mu u posetu. Njih dvojica trebalo je da provedu vikend zajedno.

Ideja je postojala, Travolta i Medsen bili su zainteresovani, ali scenario nikada nije napisan.

I tako je priča o braći Vega ostala samo jedna od velikih „šta bi bilo kad bi bilo“ mogućnosti filmske istorije.

„Superman Lives“ – Tim Barton

Jedan od najpoznatijih nikada snimljenih stripovskih filmova jeste „Superman Lives“ Tima Bartona.

Nakon neuspeha filma „Superman IV: The Quest for Peace“, Vorner Bros. želeo je da resetuje priču o Supermenu. Barton je angažovan kao reditelj, a scenario su pisali Vesli Strik i Den Gilroj.

Glumačka ekipa zvuči kao ostvarenje snova ljubitelja neobičnog Holivuda: Nikolas Kejdž trebalo je da bude Superman, Kevin Spejsi Leks Lutor, Kristofer Voken Brejnijak, a Kris Rok Džimi Olsen.

Za ulogu Lois Lejn u završnom izboru bile su Sandra Bulok i Kortni Koks.

Premijera se očekivala tokom leta 1998. godine, ali je Vorner Bros. u tom periodu pretrpeo niz finansijskih neuspeha. „Betmen i Robin“, „Poštar“, „Sfera“, „Stil“ i „Ubistvo 187“ nisu ostvarili očekivanja na bioskopskim blagajnama, pa je novi Superman odložen na neodređeno vreme.

Kada se Superman konačno vratio na veliko platno 2006. godine, iza projekta više nije stajala Bartonova ekipa.

„Crusade“ – Pol Verhoven

„Crusade“ je trebalo da bude nova saradnja Pola Verhovena i Arnolda Švarcenegera nakon „Totalnog opoziva“.

Kompanija Carolco, koja je stajala iza velikih hitova poput „Totalnog opoziva“, „Niskih strasti“ i „Terminatora 2“, tražila je novi spektakl koji bi mogao da joj donese veliki bioskopski uspeh.

Scenario je napisao Volon Grin, a radnja je trebalo da bude smeštena u srednji vek, tokom krstaških ratova. Švarceneger je trebalo da igra Hagena, lopova kojeg okolnosti dovode do saradnje sa pripadnicima Crkve.

U filmu su trebalo da se pojave i Geri Siniz i Dženifer Koneli.

Problem je ponovo bio novac. Verhoven nije želeo da potpiše ugovor kojim bi budžet bio ograničen na 100 miliona dolara. Carolco je na kraju preusmerio novac namenjen „Crusadeu“ u drugi projekat.

Verhovenov srednjovekovni spektakl tako nikada nije ugledao svetlost dana.

„Leningrad: The 900 Days“ – Serđo Leone

Opsada Lenjingrada tokom Drugog svetskog rata mnogo je ređe bila tema velikih filmova nego, recimo, bitka za Staljingrad. Jedan od reditelja koji je želeo da je prenese na veliko platno bio je Serđo Leone.

Film „Leningrad: The 900 Days“ trebalo je da bude snimljen nakon „Bilo jednom u Americi“.

Za razliku od klasičnog ratnog spektakla, Leone je želeo da događaje prikaže kroz ljubavnu priču. Glavni junak trebalo je da bude američki fotograf koji ostaje zarobljen u opkoljenom gradu. Tamo upoznaje Ruskinju i između njih počinje ljubavna priča u gotovo nemogućim uslovima.

Za glavnu ulogu Leone je želeo Roberta de Nira, a film je imao planirani budžet od oko 100 miliona dolara.

Međutim, do realizacije nikada nije došlo. Serđo Leone preminuo je pre nego što je projekat mogao da bude realizovan.

„Batman: Year One“ – Frenk Miler i Daren Aronofski

Godine 1986. Frenk Miler objavio je „The Dark Knight Returns“, strip u kojem se ostareli Brus Vejn vraća iz penzije kako bi ponovo postao Betmen.

Miler je kasnije radio i na scenariju koji bi Betmenovu priču vratio na sam početak – njegovu prvu godinu kao zaštitnika Gotama.

Međutim, njegova verzija bila je mnogo mračnija od standardnih holivudskih strip-filmova. Priča je trebalo da kombinuje akciju, triler i horor, dok bi glavni protivnik Betmena zapravo bila korupcija u Gotamu.

Kao jedan od kandidata za reditelja pominjao se Daren Aronofski, autor filmova „Pi“, „Rekvijem za snove“ i „Majka!“.

Projekat nikada nije realizovan, između ostalog zbog velikog budžeta i previše radikalnog pristupa liku za tadašnje holivudske standarde.

„Kaleidoscope“ – Alfred Hičkok

Godine 1967. Alfred Hičkok pokušao je da napravi jedan od svojih najradikalnijih filmova.

„Kaleidoscope“ je trebalo da prati bodibildera i serijskog ubicu koji u Njujorku ubija žene u blizini vodenih površina. Policija bezuspešno pokušava da ga pronađe, sve dok policajka na tajnom zadatku ne uspe da pronađe trag koji vodi do njega.

Hičkok je želeo da film bude znatno eksplicitniji i brutalniji od njegovih prethodnih ostvarenja. Njegov prijatelj i kolega Fransoa Trifo pročitao je scenario i bio šokiran količinom nasilja i seksa.

Hičkok je već birao lokacije za snimanje, ali je projekat na kraju otkazan. Jedan od razloga bila je procena Universala da film nije dovoljno komercijalan.

„Ronnie Rocket“ – Dejvid Linč

Ako postoji film sa ove liste koji zvuči kao da je mogao da postoji samo u glavi Dejvida Linča, onda je to „Ronnie Rocket“.

Nakon uspeha filma „Ereserhead“, a pre nego što je počeo da radi na „Čoveku slonu“, Linč je želeo da ekranizuje sopstveni scenario čiji je puni naziv bio „The Absurd Mystery of the Strange Forces of Existence“, dok je skraćeno nazvan „Ronnie Rocket“.

U njemu su se pojavljivali detektiv koji otkriva prolaz u drugu dimenziju, ljudi-krofne i patuljak tinejdžer koji zbog nesreće mora povremeno da se priključuje na električnu mrežu.

Dakle, klasični Dejvid Linč.

Film nikada nije realizovan. Kompanije koje su bile zainteresovane za finansiranje projekta bankrotirale su ili upale u ozbiljne finansijske probleme, a Linč se projektu vraćao u nekoliko navrata bez konačnog uspeha.

Šteta, jer bi „Ronnie Rocket“ verovatno bio jedan od onih filmova koje ili obožavate ili ne znate šta ste upravo gledali.

 

„Save Me, Joe Louis“ – Spajk Li

Nakon što je Majkl Man 2001. snimio film o Muhamedu Aliju, Spajk Li želeo je da se pozabavi životom još jednog velikog boksera – Džoa Luisa.

U centru priče trebalo je da bude njegovo rivalstvo sa nemačkim bokserom Maksom Šmelingom. Njihovi mečevi imali su mnogo širi značaj od samog sporta, jer su se odigravali u vremenu snažnih političkih i rasnih podela.

Zanimljivo je da je Arnold Švarceneger bio zainteresovan za ulogu Šmelinga.

Spajk Li je sa velikim entuzijazmom krenuo u projekat, ali nije uspeo da obezbedi ni polovinu potrebnog budžeta. „Save Me, Joe Louis“ tako je ostao još jedan film koji je postojao u scenariju, planovima i mašti svojih autora, ali nikada nije stigao pred kamere.

I možda je upravo to jedna od najzanimljivijih stvari u filmskoj industriji: pored svih klasika koje poznajemo, postoji čitav paralelni svet filmova koji su mogli da postoje, imali su velike reditelje, zvezde, scenarije i ozbiljne budžete – ali im je u poslednjem trenutku nešto nedostajalo.

Nekada novac. Nekada studio. Nekada vreme.

A nekada jednostavno, sreća.

BONUS VIDEO: