Tramp ubrzao stvari: Islanđani danas glasaju na referendumu o članstu u EU – Svet

Pitanje koje će biti postavljeno građanima ove nordijske zemlje sa gotovo 400.000 stanovnika jednostavno glasi: „Da li Island treba da obnovi pregovore o pristupanju Evropskoj uniji?“

Istraživanja javnog mnjenja ukazuju na to da će referendum savetodavnog karaktera verovatno biti odlučen tesnom razlikom, jer je zemlja praktično podeljena na dva dela po ovom pitanju.

Ako većina birača odgovori potvrdno, biće obnovljeni pregovori o pristupanju, koji bi, ukoliko budu uspešni, doveli do sporazuma o kome bi građani Islanda glasali na drugom referendumu, prihvatajući ga ili odbacujući.

Referendum se održava u trenutku kada Arktik postaje jedno od glavnih žarišta borbe za kritične minerale, dok klimatske promene ubrzano tope morski led i otvaraju sezonske plovne puteve. Istovremeno, Tramp ponovo snažno insistira na preuzimanju Grenlanda, najbližeg suseda Islanda.

Američki predsednik već dugo zagovara kontrolu nad Grenlandom iz razloga nacionalne bezbednosti. Zanimljivo je da je Tramp ranije ove godine, tokom posebnog obraćanja na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu u Švajcarskoj, delovao kao da je više puta pomešao Grenland i Island.

„Svi argumenti koje je američki predsednik izneo kao razlog zbog kojeg bi SAD trebalo da preuzmu Grenland zapravo se u istoj meri odnose i na Island. Jedina razlika je u tome što je Island formalno nezavisna država“, rekao je Eirikur Bergman, profesor političkih nauka na islandskom Univerzitetu Bifrost.

Island je podneo zahtev za članstvo u EU 2009. godine, nakon globalne finansijske krize, pre nego što je 2013. suspendovao pregovore o članstvu, kada je na vlast došla evroskeptična koaliciona vlada.

Početkom godine, ministarka spoljnih poslova Islanda Torgerdur Gunarsdotir rekla je da će dublji dijalog i saradnja sa EU biti ključni za zaštitu interesa zemlje.

„Jasno je da je međunarodni sistem u kojem smo živeli od završetka Drugog svetskog rata u stanju velikih potresa“, rekla je Gunarsdotir u tekstu za islandski list Visir.

Ekonomija, suverenitet i ribarstvo

Pored Trampovih ambicija u vezi sa Grenlandom, Bergman je rekao da je slabljenje poverenja u SAD kao bezbednosnog partnera još jedno od ključnih pitanja uoči glasanja.

Island je jedna od osnivača NATO-a i jedina je članica Alijanse koja nema sopstvene oružane snage. Zemlja se takođe nalazi na takozvanom GIUK prolazu, strateški važnoj pomorskoj tački između Grenlanda, Islanda i Ujedinjenog Kraljevstva, koja povezuje Arktik sa Atlantskim okeanom.

„Bezbednost i odbrana Islanda zaštićene su našim članstvom u NATO-u, ali i, što je za mnoge još važnije, bilateralnim sporazumom o odbrani sa SAD iz 1951. godine. Sada mnogi ljudi preispituju koliko je taj sporazum o odbrani i dalje validan“, rekao je Bergman.

Iako su ova geopolitička dešavanja uticala na kontekst u kojem Islanđani razmatraju mogućnost članstva u EU, politički stručnjaci naglašavaju da su debatu prvenstveno pokrenula domaća pitanja – naročito ekonomija, suverenitet i ribarstvo.

Jon Danijelson, direktor Centra za sistemski rizik i predavač finansija na Londonskoj školi ekonomije, rekao je da je Island ranije vodio teške sporove sa državama članicama EU oko kontrole nad svojim ribarstvom, opisujući to pitanje kao „sveto“ zbog ekonomskog značaja te industrije.

„Za Islanđane je ključno pitanje članstva uvođenje evra i oslobađanje od nestabilnosti sopstvene valute i veoma visokih kamatnih stopa. Dakle, evro je zapravo cilj kojem teže“, rekao je Danijelson za CNBC.

„Čak i ako bi glasali za članstvo, velika većina stanovništva gledala bi na pitanje ribarstva i na to da li bi EU obezbedila neophodne uslove – što mi se čini prilično neizvesnim“, dodao je.

Bivša islandska premijerka Katrin Jakobsdotir, međutim, rekla je da ne vidi argumente za pridruživanje EU, ističući da Island već ima blisku ekonomsku saradnju sa blokom od 27 članica i da njegovi građani već uživaju visok životni standard.

„Ako većina građana želi da podnese zahtev za članstvo, veoma je važno saslušati tu većinu, ali ja nisam promenila svoj stav“, rekla je Jakobsdotir za CNBC sredinom aprila.

Već duboko integrisan u Evropu

Island je već duboko integrisan u evropski okvir, između ostalog zahvaljujući članstvu u Evropskom ekonomskom prostoru, koje ovom ostrvu omogućava pristup jedinstvenom tržištu EU bez punopravnog članstva.

Island je takođe deo Šengenskog prostora, koji omogućava putovanje bez pasoških kontrola između njega i drugih evropskih zemalja koje učestvuju u tom sistemu.

„Aktuelna vlada predvođena socijaldemokratama, koja je zapravo prvi put pokrenula, odnosno podnela zahtev za članstvo, sada ponovo pokreće ovu inicijativu kako bi, da tako kažemo, završila nedovršeni posao“, rekao je Stiven Blokmans, zamenik direktora u tink-tenku Međunarodni centar za odbranu i bezbednost, u telefonskom razgovoru za CNBC.

Uspeh za EU?

Kada je reč o EU, politički stručnjaci smatraju da je Uniji potreban svojevrsni primer uspeha, naročito nakon izlaska Velike Britanije iz bloka 2020.

Pobeda opcije „da“ mogla bi relativno brzo da otvori put ka postizanju dogovora, rekao je Bergman, jer se islandska koaliciona vlada približava narednim parlamentarnim izborima, koji moraju biti održani najkasnije do avgusta 2028. godine.

„U današnje vreme izgleda da je veće – bolje“, rekao je Blokmans.

On je dodao da bi eventualna odluka EU da primi zemlju koja je među vodećim državama sveta po BDP-u po glavi stanovnika, kao i među vodećim zemljama po demokratskim standardima, nesumnjivo dala „dodatni sjaj projektu evropskih integracija“.