Ovo je jedan od najočiglednijih znakova inteligencije, tvrdi poznati psiholog – Život

Piterson decenijama posmatra ljudsko ponašanje i često ističe da su najpametniji ljudi oni koji zadržavaju interesovanje za život i pokazuju otvorenost prema tuđim gledištima, prenosi N1.hr.

Njegovi stavovi o inteligenciji, međutim, odražavaju i mudrost drugih velikih mislilaca iz različitih kultura i epoha. U istočnoj filozofiji, na primer, postoji stara kineska poslovica: „Mudar čovek sluša, dok budala samo govori.”

Piterson takođe tvrdi da inteligencija zahteva hrabrost. Ne radi se o tome da budete najglasnija osoba u prostoriji ili onaj ko ima sve odgovore. Umesto toga, reč je o hrabrosti da se bude dovoljno ranjiv kako bi se priznala sopstvena ograničenja i preispitala sopstvena uverenja.

To se može videti kod onih retkih pojedinaca koji se ne plaše da postave teška pitanja, čak i po cenu otkrivanja neprijatnih istina o sebi ili svetu oko sebe. Oni više cene istinu nego udobnost, a ta žeđ za istinom vodi ih ka mudrosti.

Inteligencija se odnosi na to „kako razmišljati”, a ne na „znanje”

U današnjem društvu lako je upasti u zamku „znanja o tome šta treba misliti” umesto učenja „kako razmišljati”.

Tome nas je naučio obrazovni sistem koji se često fokusira na pitanja sa ponuđenim odgovorima i standardizovana rešenja; od malih nogu smo nagrađivani za poznavanje tačnih odgovora, a retko podsticani da razmišljamo svojom glavom i pronađemo sopstveni put do rešenja.

Piterson smatra da je takav pristup doveo do društva koje više ceni pamćenje nego razumevanje. Ljudi odrastaju učeći činjenice, formule i brojeve, ali ne shvataju uvek kako da to znanje primene na nove načine. Po njegovom mišljenju, to može da uguši kreativnost i ometa nastanak novih ideja.

Ljudi imaju tendenciju da izbegavaju mentalni napor i jednostavno čekaju da im se ukažu prilike. Nažalost, ova navika se brzo formira, a sposobnost da se osmisli nešto novo i originalno se smanjuje.

Piterson nas podseća da je inteligencija mnogo više od pukog poznavanja činjenica. Radi se o radoznalosti, kritičkom razmišljanju i hrabrosti da se istraži nepoznato. Prema Pitersonu, „ako osoba zna ‘kako da misli’, biće ispred onih koji znaju ‘šta da misle’“.

On veruje da najpametniji ljudi nisu nužno oni koji imaju sve odgovore. Umesto toga, to su oni koji znaju kako da postave prava pitanja, prihvate nepoznato i spremni su da sami krenu svojim putem napred, piše Sensa.