Preminuo norveški kralj – Svet

Kraljevska palata u Oslu saopštila je da je preminuo u 06.35 sati po lokalnom vremenu jutros u nacionalnoj bolnici u Oslu.

Tokom 24 sata koja su prethodila njegovoj smrti, članovi kraljevske porodice posećivali su kralja, dok su građani ostavljali cveće ispred palate.

Naslediće ga sin Hakon

Harald je bio prvi norveški kralj rođen u Norveškoj još od 14. veka. Naslediće ga njegov sin Hakon.

Nakon 35 godina provedenih na prestolu, ostaće upamćen kao popularna ličnost koja je sprovodila reforme i modernizovala monarhiju, prekinula tradiciju oženivši se građankom i imala ulogu ujedinjujuće figure u najtežim trenucima Norveške.

Poznavaoci kraljevske porodice opisuju ga kao prizemnog, poštovanog i voljenog čoveka, nazivajući ga „dedom“ nacije i „narodnim kraljem“ – titulom koja je korišćena i za njegovog oca, kralja Olava V.

Nakon bombaških i oružanih napada u Oslu i na ostrvu Utoja 2011. godine, Harald je pozvao Norvežane da podrže jedni druge i da ne „dozvole da strah preuzme kontrolu“.

U novije vreme, Harald i njegova porodica suočavali su se sa zdravstvenim problemima i skandalima, posebno zbog povezanosti njegove snahe Mete-Marit sa pokojnim seksualnim prestupnikom Džefrijem Epstinom, kao i zbog presude njenom sinu Marijusu Borgu Hejbiju za silovanje.

Tokom njegove vladavine, norveška monarhija postala je ravnopravnija i transparentnija kada je reč o finansijama i zdravstvenim pitanjima, rekao je za BBC istoričar i kraljevski dopisnik televizije TV2 Ole-Jergen Šulsrud-Hansen.

Tove Talesen, kraljevska dopisnica portala Nettavisen, opisala je pokojnog kralja kao „jednog od nas“, dok je Karolin Vagle, stručnjakinja za kraljevsku porodicu magazina Se og Hør, rekla da je on „uvek bio veoma blizak narodu“.

Kada se reprezentacija Norveške u fudbalu vratila iz SAD nakon što je prvi put u istoriji stigla do četvrtfinala Svetskog prvenstva, Harald ju je dočekao u palati.

Iza sebe je ostavio suprugu, kraljicu Sonju, sa kojom je bio u braku gotovo 58 godina, ćerku, princezu Martu Luiz, sina, novog kralja Hakona, i šestoro unučadi.

Harald je rođen 21. februara 1937. godine na imanju Skaugum, nedaleko od Osla.

Imao tri godine kada je Hitler naredio invaziju Norveške

Imao je tri godine kada je diktator Adolf Hitler naredio invaziju Norveške koju je nacistička Nemačka izvršila početkom Drugog svetskog rata.

Haraldova majka pobegla je sa decom preko granice u Švedsku, a potom su otputovali u SAD na poziv predsednika Frenklina D. Ruzvelta.

Princ Harald se sa porodicom vratio u Norvešku krajem rata, gde je završio školovanje i obavezni vojni rok. Prestolonaslednik je postao 1957. godine, a od 1960. do 1962. studirao je društvene nauke, istoriju i ekonomiju na koledžu Baliol Univerziteta u Oksfordu.

Sonju Haraldsen, ćerku jednog biznismena, upoznao je na jednoj zabavi, ali je prestolonaslednik morao da čeka devet godina pre nego što mu je bilo dozvoljeno da je oženi. Njegov otac, kralj Olav, oduvek se nadao da će se oženiti nekom evropskom princezom.

„Na kraju sam rekao ocu da ću, ako ne mogu da se oženim Sonjom, ostati neoženjen“, rekao je kralj Harald norveškom javnom emiteru.

Njegov otac je konačno dao saglasnost, a par se venčao u katedrali u Oslu 29. avgusta 1968. godine.

Haraldov izbor otvorio je put i njegovom dvoje dece da se venčaju sa građanima, a prema rečima Vagle, to je „pomoglo da se okonča period veoma patrijarhalne kraljevske porodice“.

„Nikada se nije plašio da pokaže emocije, smisao za humor ili ranjivost, i upravo ga je to učinilo veoma ljudskim“, rekla je kraljevska stručnjakinja.

Kada mu se otac razboleo 1990. godine, prestolonaslednik je postao namesnik. Harald je potom stupio na presto nakon što je Olav preminuo 17. januara 1991. godine.

Prema rečima istoričara Tronda Norena Isaksena, novi kralj je oko 2000. godine počeo da pokazuje svoje pravo lice, prerastajući iz povučenog, ozbiljnog i stidljivog čoveka u osobu koja je postala mnogo otvorenija i empatičnija.

Najveći izazov na mestu kralja jul 2011.

U julu 2011. godine Harald se suočio sa svojim najvećim izazovom na mestu kralja, kada je neonacista Anders Brejvik u Oslu automobilom-bombom ubio osam ljudi, a potom otišao u omladinski kamp na ostrvu Utoja, gde je ubio još 69 osoba, uglavnom tinejdžera.

Sledećeg dana obratio se naciji putem televizije, a nekoliko nedelja kasnije održao je govor u kojem je, kao otac, deda, suprug i kralj, izrazio saosećanje sa žrtvama i njihovim porodicama. Na ivici suza, glas mu je podrhtavao i pucao.

„Mogu samo da zamislim kolika je dubina vašeg bola. Kao kralj ove nacije, saosećam sa svakim od vas“, rekao je.

Osvrćući se na taj trenutak, istoričar Ole-Jergen Šulsrud-Hansen rekao je: „Mislim da nam se taj trenutak urezao u svest kao slika onoga što monarhija treba da bude.“

Kralj je 2016. godine ponovo dospeo na naslovne strane nakon što je održao strastven govor u znak podrške verskoj, etničkoj i seksualnoj raznolikosti.

Rekao je da Norvežani dolaze „iz Avganistana, Pakistana i Poljske, iz Švedske, Somalije i Sirije“, da „veruju u Boga, Alaha, Univerzum i ništa“, kao i da „ima devojaka koje vole devojke, momaka koji vole momke, i devojaka i momaka koji vole jedni druge“.

Bio strastveni sportista i ekolog

Kralj je takođe bio strastveni sportista i ekolog – jedan od pokretača norveškog ogranka Svetskog fonda za prirodu (WWF), čiji je norveški ogranak predvodio kao predsednik 20 godina.

Bio je toliko uspešan jedriličar da je tri puta predstavljao Norvešku na Olimpijskim igrama, a 2022. godine objavio je da završava svoju takmičarsku jedriličarsku karijeru.

Kralj Harald pozvao je norvešku fudbalsku reprezentaciju u palatu nakon što je ove godine stigla do četvrtfinala Svetskog prvenstva.

Kada se prestolonaslednik Hakon 2001. oženio Mete-Marit, kralj i kraljica prihvatili su i njenog četvorogodišnjeg sina iz prethodne veze. Marijus Borg Hejbi bio je tretiran kao član porodice, ali je kraljevska kuća kasnije naglasila da on nikada nije imao status člana kraljevske porodice.

Kraljeva ćerka, princeza Marta Luiz, prvo se udala za norveškog pisca, a zatim se 2024. godine, što je izazvalo kontroverze, ponovo udala – ovog puta za Amerikanca koji sebe naziva šamanom. Poslovne aktivnosti ovog para na kraju su dovele do toga da ona obustavi obavljanje svojih kraljevskih dužnosti.

Iako su neki Norvežani možda smatrali da je Harald bio previše blag prema kontroverznim životnim odlukama članova svoje porodice, Vagle smatra da se „pokazao kao neko kome je važnije da se stvari razjasne razgovorom nego da izdaje stroga naređenja“.

Kako se kraljevo zdravstveno stanje pogoršavalo, on je u aprilu 2024. godine trajno smanjio broj javnih angažmana.

U novije vreme lečen je kortizonom zbog retkog oboljenja krvi, hemolitičke anemije, koje dovodi do smanjenja broja crvenih krvnih zrnaca u organizmu. Primljen je u bolnicu 17. avgusta, a njegov sin je postao namesnik i preuzeo njegove dužnosti.

Niz zdravstvenih problema i skandala

Samo ove godine, norveška kraljevska porodica suočila se sa nizom zdravstvenih problema i skandala koji su je gotovo neprestano držali pod lupom javnosti.

Suđenje Marijusu Borgu Hejbiju za silovanje, koji je u junu pred sudijama u Oslu proglašen krivim za niz krivičnih dela, mesecima je bilo u središtu pažnje kada je reč o kraljevskoj porodici. On se sada žalio na kaznu od četiri godine zatvora, a neposredno pre kraljeve smrti pojavio se kraj Haraldove postelje.

Nekoliko dana pre početka suđenja, objavljena su dokumenta koja su otkrila da je njegova majka Mete-Marit često bila u kontaktu sa pokojnim seksualnim prestupnikom Džefrijem Epstinom.

Ona se kasnije izvinila kralju Haraldu i kraljici Sonji zbog svog trogodišnjeg prijateljstva sa Epstinom i priznala da je „loše procenila situaciju“, dodajući u intervjuu za nacionalnu televiziju da bi volela da ga nikada nije upoznala.

Dva dana nakon završetka suđenja njenom sinu, Mete-Marit je podvrgnuta transplantaciji pluća. Osam godina ranije dijagnostikovana joj je retka forma plućne fibroze.

Njeni lekari neće moći da kažu da je njeno stanje stabilno sve dok ne prođe godinu dana od transplantacije, a novi kralj suočiće se sa teškim periodom nasleđivanja prestola dok bude nastavljao da joj pruža podršku.

Krize koje su potresale monarhiju uticale su i na njenu popularnost. Jedno istraživanje za list Aftenposten pokazalo je da je podrška pala sa 72 odsto u 2024. godini na 54 odsto.

Druga istraživanja pokazala su da gotovo polovina Norvežana smatra da Mete-Marit više ne bi mogla da postane kraljica, iako je sada veoma verovatno da će Hakon insistirati na tome da ona postane kraljica.

Uprkos negativnom raspoloženju prema monarhiji, Vagle je rekla da kritike retko lično pogađaju pokojnog kralja, zbog čega je stekla utisak da su „svi voleli kralja Haralda“.

„Kada stvari krenu po zlu u kraljevskoj porodici, ljudi obično krive bilo koga osim kralja“, primetio je istoričar Trond Noren Isaksen.

Hakon se, međutim, suočavao sa pitanjima o tome kako će turbulencije u njegovom domaćinstvu „pratiti njegovu ulogu kralja“, prema rečima Tove Talesen. Ipak, ona smatra da je pokazao liderske sposobnosti i da se dobro nosio sa nedavnim događajima.

Glavna strategija kraljevske porodice bila je da se distancira od suđenja Marijusu Borgu Hejbiju, a Ole-Jergen Šulsrud-Hansen smatra da je to uglavnom bilo uspešno.

Iako bi moglo da bude dodatnog interesovanja za dokumenta povezana sa Epstinom, Norvežani će sada biti prvenstveno usmereni na sećanje na „veoma voljenog kralja“ i pružanje podrške njegovom sinu.