Istorijska presuda u Hrvatskoj: Odšteta Splićaninu zbog seksualnog zlostavljanja u crkvi dok je bio dečak – BBC News na srpskom

Splićaninu, koji je kao petnaestogodišnjak seksualno zlostavljan u splitskoj crkvi Svetog Frane, sud u Zagrebu odredio je 20.000 evra odštete.

Reč je o prvoj pravosnažnoj presudi kojom je žrtvi seksualnog zlostavljanja u crkvi u Hrvatskoj dodeljena odšteta, prema dostupnim podacima.

„Ponosan sam na hrabrost sudija“, naveo je zlostavljani muškarac u prvoj reakciji na presudu, prenosi Slobodna Dalmacija.

„Izgubio sam svaku veru u crkvu, moje su rane dvostruko teže, jer je ta institucija svih ovih godina išla na moje iscrpljivanje, pa i na suicid – tretirali su me kao neprijatelja crkve, lažova i kriminalca.“

Bivšeg sveštenika Gracijana Gašperova u međuvremenu je još muškaraca optužilo da ih je seksualno zlostavljao dok su bili maloletni, piše zagrebački Indeks.

Crkvena istraga, dodaju, obuhvatila je navode o zlostavljanju petorice dečaka, ali se ova presuda odnosi samo na 44-godišnjeg Splićanina.

„Nesumnjivo je presedan, istorijska presuda“, kaže Tonči Matulić, hrvatski sveštenik, teolog i profesor Katoličkog bogoslovnog fakulteta Univerziteta u Zagrebu, za BBC na srpskom.

„Hvale je vredna činjenica da se svetovni sud odvažio i presudio u korist žrtve koju je seksualno zlostavljao katolički sveštenik.“

Uz odgovornost sveštenika, značajno je i to što je utvrđena odgovornost jedne od institucija crkve, naglašava Hrvoje Šimičević, novinar zagrebačkih Novosti, koji se godinama bavi pitanjem pedofilije i seksualnog zlostavljanja u katoličkoj crkvi.

„To znači da bi i u budućim presudama za sličnu ili istu stvar, sudovi ovu presudu mogli da koriste kao podlogu i odu u smeru kažnjavanja crkve, što do sada nije bio slučaj“, kaže Šimičević za BBC na srpskom.

Zato je naziva „potencijalno istorijskom“.

„Pre dve godine isti taj Županijski sud u Zagrebu oslobodio je Đakovačko-osječku nadbiskupiju, tvrdeći da crkva – zato što sveštenici nisu njeni zaposleni, niti je crkva njihov poslodavac – ne može biti odgovorna za seksualne zločine sveštenika.“

Taj stav je sada narušen, dodaje, dok se istovremeno pokazuje da „žrtve i posle više od 30 godina mogu da podnesu tužbe, iako je crkva to pokušala da ospori“.

Zločin

Dečak odgajan u tradicionalnom duhu često je odlazio da se moli u crkvu Svetog Frane, u centru Splita.

Gašperov, tadašnji gvardijan, to jest poglavar franjevačkog samostana, pozvao ga je u oktobru 1997. u jednu od crkvenih prostorija, rekavši mu da mu treba pomoć.

Tamo ga je seksualno zlostavljao, utvrdio je sud.

Sveštenik je potom dečaku rekao da „nije mogao protiv sebe“ i da mu oprosti, ali i da će dečak osramotiti i sebe i porodicu ako nekome ispriča šta se dogodilo.

Žrtva je o događaju godinama ćutala, uz značajne psihičke probleme.

Zločin je prijavio tek 2011. godine, kada mu se stanje pogoršalo.

Prvo se poverio fra Ambrozu Nikoli Kežiću, tada novom fratru samostana i crkve Svetog Frane, a potom i crkvenim vlastima.

Crkveni postupak protiv Gašperova sproveden je 2017. i 2018. godine, a papa Franja ga je u junu 2018. otpustio iz franjevačkog reda, uz zabranu crkvenog delovanja.

Time je dobio „najveću moguću kaznu, iako su posledice njegovih zlodela ostale“, kaže Matulić, autor knjige Sablazan seksualnog zlostavljanja u Katoličkoj crkvi.

Krivični postupak nije pokrenut zbog zastarelosti, ali jeste vođen po privatnoj tužbi, gde je prva presuda doneta na Opštinskom sudu u Splitu novembru 2022.

Tada je odlučeno da Hrvatska provincija sv. Jeronima franjevaca konventualaca, jedne od organizacija unutar franjevačkog reda u Hrvatskoj, i njen nekadašnji član fra Gracijan, na ime odštete žrtvi isplate 90.000 kuna, odnosno 11.945 evra.

Međutim, drugostepeni sud je tu odluku ukinuo, jer sud nije dovoljno jasno objasnio zašto uz Gašperova treba da odgovara i Provincija.

Usledilo je novo suđenje i nova presuda, iz juna 2025. godine, prema kojoj je žrtvi dodeljeno 20.000 evra za nematerijalnu štetu.

Ta presuda je 26. avgusta 2026. potvrđena odlukom Županijskog suda u Zagrebu, čime je postala pravosnažna.

Gašperov je na sudu sve poricao i tvrdio da Splićanina nikada nije video, da ga ne poznaje i da nikoga nije seksualno zlostavljao.

Rekao je da je „možda pogrešio ako je greška nekoga zagrliti“, ali da „nije bilo zle namere“.

Sud mu nije poverovao.

Iskaz Splićanina ocenio je uverljivim i doslednim, a poduprli su ga svedočenja fra Ambroza – koji je 2020. preminuo – psihijatra, psihologa, Gašperova, kao i crkveni dokumenti.

U zahtevu za napuštanje franjevačkog reda, Gašperov je ranije napisao da je svestan „grešaka prema žrtvama“ i da odlazi „zbog pravde prema žrtvama“.

Sud nije prihvatio njegovo objašnjenje da, uprkos tim rečima, nije bilo zlostavljanja.

Pritom, Provincija je Splićanina u nekoliko pisama iz 2018. nazvala žrtvom i izrazila mu zahvalnost što je slučaj prijavio nadležnima.

Iako su pred sudom tvrdili da Gašperov nije bio njihov zaposleni, sud je to odbacio.

Provincija je bivšeg sveštenika slala u samostane, poveravala mu službe i nadzirala ga, a upravo mu je položaj fratra i gvardijana omogućio da stekne poverenje i dođe u kontakt s maloletnikom, navodi se u presudi.

Ko je znao

Žrtva je tokom postupka tražila da odgovornost bude utvrđena i za Splitsko-makarsku nadbiskupiju katoličke crkve u Hrvatskoj.

Međutim, sud je utvrdio da te odgovornosti nema.

Zbog toga je žrtva dužna da nadbiskupiji nadoknadi 2.500 evra sudskih troškova.

U hrvatskoj javnosti se godinama raspravljalo da li je tadašnji nadbiskup Marin Barišić znao za optužbe protiv franjevačkog sveštenika.

Indeks je 2018. objavio svedočanstvo studentkinje koja je tvrdila da ga je još 2003. upozorila na to šta se dogodilo u samostanu.

Takođe, Splićanin je Indeksu rekao da se sa Barišićem sastao tri puta, kao i da mu je nadbiskup tokom jednog od tih susreta savetovao da „začepi nos, duboko zaroni i sve brige će nestati“.

Barišić je sve negirao.

Sud je utvrdio da je nadbiskupija za optužbe saznala krajem 2017, te da je nakon toga Gašperovu zabranila svešteničko delovanje, pokrenula istragu, dokumente poslala u Vatikan i sarađivala sa tužilaštvom.

Tužbe za pedofiliju i SPC

Visoki sud pravde u Londonu odbacio je 2020. tužbu protiv Srpske pravoslavne crkve (SPC) zbog navodne pedofilije i seksualnog zlostavljanja, koju je podnelo šest tužitelja iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske.

Bojan Jovanović, jedan od pokretača tužbe u Londonu i autor knjige Ispovest kako smo ubili Boga, o pedofiliji unutar crkve, tada je tvrdio da se SPC već dugo „suočava sa slučajevima pedofilije“.

Kao bivši sveštenik SPC – jerođakon Serafim – u eparhiji zvorničko-tuzlanskoj u Bosni i Hercegovini, Jovanović je krajem 1990-tih radio kao veroučitelj u Bijeljini, ali i u vladičanskom dvoru penzionisanog episkopa Vasilija Kačavende.

Kačavenda je godinama dovođen u vezu sa pedofilijom, o čemu je Jovanović više puta javno govorio u medijima, ali i pred Sinodom SPC, najvišim crkvenim telom.

Odgovornost pojedinih vladika koji su prijavljeni za pedofiliju u Srbiji do danas nije utvrđena pred civilnim sudovima.

Tri su slučaja u Srbiji i jedan u Crnoj Gori izazvala su veliku pažnju:

• Vladika vranjski Pahomije

Optužen je 2002. za seksualno zlostavljanje maloletnika.

Posle višegodišnjeg postupka, 2006. je za deo optužbi oslobođen zbog nedostatka dokaza i zastare predmeta.

U martu 2013. godine, Osnovno tužilaštvo u Vranju pokrenulo je predistražni postupak protiv Pahomija, nakon novih optužbi za seksualno zlostavljanje, ali je tužilaštvo utvrdilo da nema razloga za pokretanje krivičnog postupka.

Tokom postupaka, Pahomije je ostao na poziciji episkopa vranjskog, a od 2025. nosi titulu arhiepiskopa i mitropolita vranjskog.

• Ilarion, nekadašnji starešina manastira Hopovo

Osuđen je 2006. pred Okružnim sudom u Novom Sadu na godinu dana zatvora zbog navođenja maloletnih dečaka na „nedozvoljene polne radnje“.

Godinu dana kasnije Vrhovni sud vraća proces na početak, ali suđenja nije bilo jer je predmet zastareo.

• Vladika Zvorničko-tuzlanski Vasilije Kačavenda

Njegov slučaj nikada nije dospeo do suda.

Posle višegodišnjih tvrdnji u javnosti o pedofiliji i podvođenju maloletnih dečaka, kao i snimka na kojem je intiman sa jednim mladićem koji je dospeo u javnost, Kačavenda 2013. podnosi ostavku „zbog bolesti“.

• Mitropolija crnogorsko-primorska i mitropolit Joanikije

Protiv njih je nevladina organizacija Montenegro International u maju 2021.podnela krivičnu prijavu zbog navodnog prikrivanja slučajeva pedofilije, kao i navodnog podvođenja maloletnika.

Specijalno državno tužilaštvo Crne Gore je formiralo predmet i mitropolit Joanikije je 2022. saslušan.

Nije poznato da li je bilo kakav postupak pokrenut.

Šta dalje

Slučajevi seksualnog zlostavljanja u Katoličkoj crkvi prijavljeni su u Portugalu, Francuskoj, Nemačkoj i drugim zemljama, zbog čega je Vatikan pooštrio zakone o kažnjavanju.

„Prema mojim ličnim saznanjima, postoji barem još jedna privatna tužba protiv katoličke crkve kojom žrtva traži naknadu štete za pretrpljenu bol zbog seksualnog zlostavljanja u maloletničkom razdoblju“, kaže Matulić.

U tom smislu, smatra, ova presuda može „samo da bude podsticaj i motivacija žrtvama da se odvaže“ i pokrenu nove tužbe.

„A žrtava ima mnogo, nažalost… Mnogo, znanih i neznanih.

„Svaki oblik zlostavljanja, posebno maloletnih osoba, zaslužuje bezuslovnu i javnu osudu, po danu i po noći, u mirnodopskom i ratnom stanju, a posebno u sredinama koje su odgovorne za očuvanje dostojanstva i integriteta dece i mladih, gde prvenstveno mislim na crkvu.“

Šimičević dodaje da bi i u „konzervativnoj zemlji kao što je Hrvatska“, sa pretežno rimokatoličkim vernicima, većina potpisala da „i crkva može da bude finansijski odgovorna za seksualne delikte sveštenika nad maloletnicima“.

Smatra da je to „potrebno, nužno i lekovito“.

Ipak, dodaje da su tužbe „jako, jako retke“, iako i on „zna da žrtava ima mnogo“.

Međutim, kako kaže, katolička crkva u Hrvatskoj za to vreme često neadekvatno reaguje na prijave, ne shvata ih ozbiljno i nastoji da ospori svedočenja žrtava.

Postoje i slučajevi u kojima su sveštenike ostavljali na funkciji, ili ih vraćali u službu, iako su znali da su zlostavljali decu, tvrdi.

„To će se promeniti samo ako počnu da gube novac, a neće nikome svojevoljno dati ni cent – kamoli žrtvama – dok presude ne počnu da ih primoravaju na to.

„Tek tada će možda reagovati i početi da kontrolišu sveštenike“, smatra Šimičević.

Splićanin za to vreme pokušava da nastavi sa životom.

„Meni za ceo život ostaju lekovi i traženje načina da opstanem i dalje živim“, rekao je posle presude.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]