Čak 80 odsto Ukrajinaca podržava prekid veza sa Ruskom pravoslavnom crkvom: Kako je agresija Rusije promenila svaki aspekt života u Ukrajini? – Svet

Ankete ukazuju na to da je rat učinio Ukrajince religioznijim. Ali detaljniji pogled na podatke iz više od dve decenije pokazuje složeniju sliku.

Dok je 12 godina ruske agresije ojačalo versku posvećenost kod značajne manjine Ukrajinaca, odnos između vere, pripadnosti crkvi i nacionalnog identiteta dramatično se promenio, piše Katarina Odarčenko, predsednica PolitA instituta za demokratiju i razvoj, u analizi za Centar za evropske analize.

Udeo Ukrajinaca koji sebe opisuju kao vernike porastao je sa 58 odsto u 2000. na 71 odsto u 2010. godini, prema istraživanju Centra Razumkov.

Između 2010. i 2020. godine taj udeo ostao je oko 70 odsto, mada je rastao tokom perioda kriza – na primer, dostigao je 76 odsto 2014. godine, nakon ruske okupacije Krima i početka rata u Donbasu.

Nakon što je Rusija 2022. pokrenula invaziju punih razmera, taj udeo je ponovo porastao na 74 odsto, da bi zatim pao na 70,5 odsto u 2023. i 68 odsto u 2024. godini.

Ovakav obrazac ukazuje na to da su rat i akutni društveni stres privremeno povećavali broj ljudi koji su se izjašnjavali kao religiozni, ali ti porasti nisu nužno postajali trajni. Dakle, nije došlo do jednostavnog verskog preporoda tokom rata.

Nacionalno istraživanje sprovedeno ove godine pokazalo je da 56 odsto Ukrajinaca nije promenilo svoja verska uverenja niti pripadnost određenoj veroispovesti od početka invazije punih razmera. Dok je 18 odsto navelo da je njihova verska posvećenost ojačala, šest odsto je reklo da je oslabila.

Prema istraživanju Rating Group, čak 78 odsto ispitanika reklo je da veruje u Boga, ali je samo 13 odsto navelo da posećuje verske službe, dok je 36 odsto reklo da se moli kod kuće.

Ovaj raskorak ukazuje na to da je vera više lična nego institucionalna, što je posebno važno kada se razmatra ukrajinsko pravoslavlje i istorijska povezanost sa Moskvom.

Došlo je do dramatičnog pada broja ljudi koji se izjašnjavaju kao pripadnici Ukrajinske pravoslavne crkve povezane sa Moskovskom patrijaršijom (UOC MP), prema istraživanju Centra Razumkov.

Udeo ispitanika koji se izjašnjavaju kao pripadnici UOC MP pao je na približno pet odsto u 2025. godini, sa 13 odsto u 2021, uprkos tome što je ta crkva nakon početka invazije punih razmera proglasila nezavisnost od Moskve.

Istovremeno, broj onih koji se izjašnjavaju kao pripadnici autokefalne Pravoslavne crkve Ukrajine (OCU) značajno je porastao – sa 24 odsto ispitanika u 2021. na 36 odsto u 2022, odnosno na 42 odsto u 2023. i 2025. godini.

Javni stavovi prema verskim institucijama povezanim sa Moskvom dodatno pokazuju razmere ove promene. Oko 80 odsto Ukrajinaca podržava prekid veza sa Ruskom pravoslavnom crkvom, dok 62 odsto podržava zakon kojim bi se zabranile verske organizacije povezane sa državom agresorom.

Ipak, verska pripadnost Ukrajinaca ne poklapa se direktno sa proruskim ili proukrajinskim stavovima. Oko 70 odsto vernika Moskovske patrijaršije imalo je pozitivan stav prema Evropskoj uniji, što predstavlja izrazito odbacivanje učenja patrijarha Kirila, poglavara Ruske pravoslavne crkve, koji je blizak saveznik Vladimira Putina i ima dugogodišnje veze sa ruskim obaveštajnim službama.

Čak je i većina vernika UOC MP izražavala pozitivan stav prema NATO-u, mada se stavovi unutar te verske zajednice znatno razlikuju u zavisnosti od regiona i drugih društvenih faktora.

Rat je ogolio razliku između vere, verske prakse i institucionalne pripadnosti. Takođe je učinio da verski identitet dobije veći politički i nacionalni značaj.

Za zemlju koja vodi rat protiv države čije rukovodstvo često koristi rusko pravoslavlje i ideju „ruskog sveta“ kako bi opravdalo svoj imperijalizam, institucionalna dimenzija religije postala je povezana sa pitanjima nacionalne bezbednosti i suvereniteta.

Istovremeno, Ukrajinci i dalje podržavaju verske slobode i iskazuju relativno nizak nivo nepoverenja prema ljudima koji pripadaju drugim verskim zajednicama.

Rat nije jednostavno približio Ukrajince religiji, naterao je mnoge da preispitaju šta verske institucije predstavljaju, kojim institucijama veruju i gde se nalazi granica između lične vere i institucionalne pripadnosti, zaključuje Odarčenko.