Ko se proda za trista grama mesa i jedno pivo nema morala, ni poštenja – Lični stavovi

Krajem prošlog veka, bilo je svadbi i ispaćaja u vojsku. Većina istih se slavila po šatorima prvenstveno u prigradskim opštinama ili u ruralnim sredinama. U dvorištu slavljenika ili na ulici ispred, ukoliko je dvorište malo ili blatnjavo.

Uz preglasni, loše uvežbani orkestar, masno pečenje i toplo pivo, do duboko u noć maltretirane su komšije, da bi se pokazala nadmoć i umišljena važnost.

Taman kada smo mislili da smo u novom veku, naučili da se barem ponašamo pristojnije, krenuo je cirkus po jadnoj zemlji Srbiji.

Bulumenta karikatura i skup secikesa, sa velikim praznoglavcem na čelu, pokazuje da može da bude gore i jadnije nego što smo ikada zamišljali. Neverovatni nedostatak talenta baš za sve, neograničena pohlepa i neumerenost u blamiranju ide od nemila do nedraga i pravi bestidne pirove za svoje glasače.

Naravno, ti njihovi su odavno izgubljene i prodane duše, bar osamdeset posto se nikada neće osvestiti i shvatiti da je poglavar i njegova svita, skup bandita i otimača njihove, na veću žalost i naše budućnosti.

Ne bih se doticao inteligencije, glupani su najviše ponosni na svoju pamet, ali moram morala i poštenja.

Ko se proda za trista grama mesa, jedno pivo i uživa u nemuzikalnoj i ljigavoj izvedbi jednog ili više njih iz tima bulumenti, nema morala, ali ni poštenja, verovatno i želje da vidi pravu stvarnost, zadovoljava se maglom, milostinjom i prezirom.

Dovoljno je pogledati prezir i mržnju praznoglavog, dok se ljubi ili prepire sa tim dobrovoljno izgubljenim dušama. Njega baš ništa ne košta da u laži izgradi puteva odavde do Meseca i nazad. Tu je neimar bez premca.

Postoje u svakoj sredini lopovi i otimači. Ovi prvi kriju svoj identitet, koriste pogrešne talente i bogate se, ali uvek imajući strah o mogućoj kazni. Otimači rade sve suprotno, otimaju, ne kriju se, često se i hvale, ne plaše se ni državne, niti božje kazne.

Nemaju mere i pohlepni su do poslednjeg dinara koji nije njihov. Ne znaju puno, pre bi se reklo vrlo malo, uvek su bili u grupi onih koji ni sa svojom loptom nisu mogli u igru na ulici.

E ti su sada vlast, a vi lepi i pametni, tipkajte po tastaturi, kritikujte, ali nikako se nemojte javno buniti. Pustite da od Srbije, za još par godina ovih bestidnika na vlasti, slika deliblatske peščare bude slika cele naše zemlje.

Ajde vi sada svi u kolo, a ja ću negde tamo daleko, dok se pamet i poštenje ovde ne vrate. A to je baš neizvesno.

Đorđe Vidović, glavom i bradom

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.