Gadi Ajzenkot: Šta je to harizma? – Svet

U Reimu, na jugu Izraela, dan je prepun emocija. Tri godine posle krvavog napada Hamasovih terorista na muzički festival Nova, porodice žrtava okupile su se uz granicu Pojasa Gaze.

Među njima stoji neupadljiv muškarac kratke sede kose, u jednostavnoj crnoj košulji: Gadi Ajzenkot. Dok na vetru stoje stotine tabli s licima više od 350 ubijenih, političar prilazi ožalošćenima i razgovara s njima.

„Nadam se da će nas ovaj dan učiniti snažnijima i još čvršće povezati“, mirno kaže Ajzenkot. Nije čovek bučnih nastupa ni dugih govora. Da ga ne okružuju fotografi, ne bi se izdvajao među ožalošćenima. Ali njegove reči ovim ljudima znače mnogo – jer je i sam iskusio bol gubitka.

Bivši načelnik Generalštaba izgubio je u decembru 2023. svog dvadesetpetogodišnjeg sina Gala u borbama u Pojasu Gaze. Posle toga, poginula su i dvojica njegovih nećaka.

Ajzenkot je tada bio posmatrač u ratnom kabinetu i morao je da pred očima javnosti oplakuje sopstveno dete. Kabinet je napustio u junu 2024. godine.

Sada Ajzenkot ide na izbore 27. oktobra. Njegovo glavno predizborno obećanje jeste da će nezavisna državna istražna komisija do kraja rasvetliti nezapamćeni bezbednosni slom 7. oktobra.

„Porodičnu tragediju pretvorio je u životnu misiju“, objašnjava Lijana Polak-David, koja zauzima 25. mesto na njegovoj izbornoj listi. „On nam donosi nadu da ćemo otvoriti novo poglavlje Izraela.“

„Izbor između jedinstva i podela“

Ajzenkotova novoosnovana stranka zove se Jašar, što u prevodu znači „Pravo“ ili „Pošteno“. Pokret privlači širok krug ljudi: sekularne i religiozne, stanovnike svih delova zemlje. Čak i razočarani birači iz uporišta Likuda, stranke premijera Benjamina Netanjahua, prelaze u suprotni tabor.

Među njima je Stela Abidan, koja je 24 godine glasala za Likud, a sada oseća da ju je Netanjahu izneverio: „Ništa nije učinio za našu bezbednost i ništa nije preduzeo da spreči 7. oktobar. S ovom vladom ne može se dalje.“

Kako bi podstakao osećaj zajedništva, bivši general traži ono što je u Izraelu do sada bilo nezamislivo: opštu vojnu obavezu, koja bi važila i za izraelske Arape i učenike ultraortodoksnih jevrejskih škola.

Ajzenkot izbore vidi kao istorijski referendum: „Biraćemo između cionizma i gladi za vlašću, između jedinstva i podela, kao i između nacionalne odgovornosti i zanemarivanja bezbednosti.“

Obećava da će za 18 meseci uništiti Hamas, a priče o mogućoj palestinckoj državi naziva „blesavim“ posle napada Hamasa iz 2023. godine.

Netanjahuov protivnapad

Netanjahu na novog izazivača reaguje uobičajenom oštrinom i potpuno se oslanja na polarizaciju. U predizbornim spotovima napravljenim pomoću veštačke inteligencije njegov tabor optužuje Ajzenkota da je slab i da potajno planira osnivanje palestinske države. Ajzenkot to odbacuje kao klevetu.

Netanjahu pokušava da kampanju svede na klasičnu podelu između levice i desnice: „Ovde se bira između levog i desnog. Pravo ne postoji, to je blef“, poručio je na jednom predizbornom skupu.

Ali ko zbog Ajzenkotovog mirnog, gotovo ukočenog nastupa pomisli da je slab, previđa vojnu prošlost čoveka koji je 41 godinu služio i 2015. postao načelnik Generalštaba.

Kao komandant Severne komande svojevremeno je oblikovao takozvanu „doktrinu Dahija“. Ona predviđa da Izrael na napade iz civilnih područja odgovori masovnim, asimetričnim razaranjem.

„Izgleda kao prijatan čovek, ali je veoma čvrst“, naglašava nekadašnji general-major vazduhoplovstva Gideon Šefer, koji Ajzenkota poznaje gotovo tri decenije. „On je vođa, ali tih vođa. Ne morate da vičete da biste bili vođa.“

U slučaju pobede – krhki savez

Iako Ajzenkot neprestano vodi u anketama, izborna pobeda suočila bi ga s ogromnim izazovom. Za formiranje vlade bio bi mu potreban politički šarolik savez, koji odražava duboke podele izraelskog društva. Verovatno bi ga činile sledeće stranke:

Bejahad: Za centristički savez uglavnom glasa liberalna, urbana srednja klasa s područja Tel Aviva, kojoj je važna ekonomska stabilnost.

Demokrate: Stranka levog centra predstavlja sekularne akademske krugove i tradicionalni mirovni pokret, koji se zalaže za socijalnu pravdu i rešenje s dve države postignuto pregovorima.

Izrael naš dom: Sekularno-nacionalistička stranka doseljenika iz Rusije i istočne Evrope zastupa izrazito tvrd spoljnopolitički kurs, ali se s levicom poklapa u protivljenju uticaju ultraortodoksnih Jevreja.

Prema poslednjim anketama vodećih izraelskih televizija, taj blok može da računa na oko 53 mandata, dok Netanjahuov blok ima dva manje. No ostalo bi presudnih 17 poslanika ni tamo ni ovamo.

Ostaje otvoreno da li Ajzenkot može da pomiri sve razlike. On pragmatično računa na to da su Izraelci, posle godina neprekidne krize, umorni od glasnih obećanja.

Na pitanje da li mu, u poređenju s Netanjahuom, jednostavno nedostaje harizma, odgovorio je uobičajeno trezveno: „Ne znam šta znači harizma. Vidim kuda je Netanjahu odveo državu Izrael. Šta je onda harizma?“