Novi ‘Call of Duty’: Severna Koreja napada Južnu – može li to da se desi u stvarnosti – BBC News na srpskom

Trejler za najnovije izdanje franšize hit video igre Call of Duty otvara se sa mladim regrutima iz Južne Koreje u naizgled rutinskoj patroli.

Već nekoliko trenutaka kasnije, severnokorejska raketa uvodi poluostrvo u potpuni rat.

Trejler za Modern Warfare 4 pregledan je 22 miliona puta na dan objavljivanja u maju, a 61 miliona puta ukupno.

Kritičari optužuju igru, čije se objavljivanje očekuje 23. oktobra, da pretvara nerešeni sukob u zabavu, dok drugi pozdravljaju činjenicu da je ispričana iz vizure južnokorejskih vojnika.

Ali da li bi Severna Koreja stvarno mogla da izvrši invaziju kao što je opisana u igri?

Desilo se već jednom ranije.

Pet godina pošto je kraj Drugog svetskog rata doveo da rascepa Koreje, Sever je izvršio invaziju na Jug 25. juna 1950. godine, pokrenuvši Korejski rat.

Rat je bio više od regionalnog sukoba – bio je i bitka hladnoratovskih supersila, sa Severnom Korejom kao sastavnim delom istočnog bloka predvođenog Sovjetskim Savezom, a Jugom u savezništvu sa Sjedinjenim Američkim Državama i Zapadom.

Severnokorejske snage su brzo napredovale, zauzevši Seul u roku od tri dana.

Za nekoliko nedelja, potisnule su južnokorejske i snage Ujedinjenih nacija pod vođstvom Amerike u defanzivni perimetar oko lučkog grada Busana.

Ali sukob se preokrenuo u korist Južne Koreje u septembru 1950. godine kad je američki general Daglas Mekartur poveo iznenađujući desant u Inčeonu.

Kina je ušla u rat mesec dana kasnije.

U narednih nekoliko godina, nakon što su obe strane upale u krvavu pat-poziciju, dogovoreno je primirje 27. jula 1953. godine.

Primirje je zaustavilo borbe, ali to nije bio pravi mirovni sporazum.

Dok su ga Severna Koreja, Kina i komanda Ujedinjenih nacija pod vođstvom Amerike potpisale, Južna Koreja je odbila to da uradi.

Primirje je postavilo liniju obustave vatre blizu prve linije fronta i četiri kilometra široku demilitarizovanu zonu (DMZ), koja je do danas ostala jedna od najutvrđenijih granica na svetu.

Više od 70 godina kasnije, dve Koreje su tehnički i dalje u ratu.

I dok je bilo raznih sukoba između njih na kopnu i moru, dve zemlje izbegavaju povratak u potpuni rat.

Najmanje tri miliona ljudi poginulo je u Korejskom ratu, što ga čini jednim od najsmrtonosnijih sukoba savremenog doba.

Da li Severna Koreja nagoveštava da bi jednog dana mogla da izvrši invaziju?

Posle okončanja Korejskog rata, decenijama pod njenim prethodnim vladarima, Severna Koreja je nastavila da govori da želi mirno ponovno ujedinjenje poluostrva, mada pod njenim uslovima.

Ali stav Pjongjanga je pooštren u januaru 2024. godine, kad je aktuelni vrhovni vođa Kim Džong Un saopštio parlamentu da Severna Koreja odustaje od ponovnog ujedinjenja kao cilja.

Ustav je izmenjen kako bi opisao Južnu Koreju kao „primarnog dušmanina Severne Koreje i njenog večitog glavnog neprijatelja“, dodavši da dve države treba da se tretiraju kao odvojene i neprijateljske.

Sjedinjene Države i dalje imaju oko 28.500 vojnika u Južnoj Koreji u sklopu saveza sa Seulom.

Koliko je verovatna invazija?

Decenijama su zapadni i južnokorejski zvaničnici i vojni stručnjaci koristili ratne igre, vežbe i obaveštajne procene kako bi istražili verovatnoću invazije i načina na koji bi se ona odvijala.

Američka obaveštajne zajednica – grupa federalnih obaveštajnih službi i organizacija – objavila je 2023. godine izveštaj u kojem je saopštila da je verovatnije da će Severna Koreja koristiti arsenal nuklearnih i balističkih raketa za regionalni uticaj i kao faktor odvraćanja nego da pokrene potpunu ofanzivu.

kad bi Pjongjang zaista napao suseda bilo bi to mnogo verovatnije raketama u „ograničenim razmerama“, i uz pomoć pretnje nuklearnom eskalacijom, kaže Markus Garlauskas, bivši službenik američke Nacionalne obaveštajne službe zadužen za Severnu Koreju, a sada član vašingtonske stručne grupe Atlantski savez.

Zajedno sa Kinom, Severna Koreja je jedina zemlja u Istočnoj Aziji koja poseduje nuklearno naoružanje.

Veruje se naširoko da ukupno devet zemalja na svetu poseduje nuklearno oružje.

Zašto bi invazija bila složena?

Ako bi zaista pokušala da izvede invaziju, stručnjaci kažu da bi se Severna Koreja suočila sa mnoštvom izazova.

Pored nuklearnog oružja, Severna Koreja ima mnogo veću vojsku od Južne, sa procenjenih 1,2 miliona vojnika naprema 450.000.

Ima i više tenkova i artiljerije, kao i veći raketni arsenal.

Uprkos ovome, „bio bih oprezan prilikom umanjivanja prednosti Južne Koreje u vazdušnim snagama“, kaže Fjodor Terticki, predavač na Odeljenju za međunarodne studije na Korejskom univerzitetu u Seulu.

Rasprostranjeno je mišljenje da Južna Koreja poseduje petu najsavremeniju vojsku na svetu, sa procenjenim budžetom za odbranu od oko 43 milijarde dolara naprema otprilike 1,6 milijardi dolara u slučaju Severne Koreje.

I zaista, budžet za odbranu Južne Koreje procenjuje se da je veći od čitave severnokorejske privrede.

Severna Koreja ima krutu, centralizovanu vojnu strukturu osmišljenu da sprečava pučeve protiv Vrhovnog vođe umesto da zaista bude efikasna, kaže Terticki.

U ovu svrhu, mnoge odluke jedinica u okviru Korejske narodne armije (KPA) zahtevaju odobrenje od političkih ili bezbednosnih oficira, objašnjava Terticki.

Ovo smanjuje sposobnost komandanata da delaju samostalno i brzo u scenariju bojnog polja, dodaje on.

A tu je i pitanje ostarele vojne mehanizacije Severne Koreje.

Južna Koreja je 2018. godine procenila da Severna Koreja poseduje oko 810 borbenih aviona, ali su mnogi od njih modeli iz sovjetske ere.

Čak i najmodernijih borbeni lovci zemlje, MiG-29, kupljeni su pre više decenija, ističe on.

Međutim, analitičari kažu da je Severna Koreja možda izvukla korist od slanja vojnika da se bore uz ruske snage u ratu protiv Ukrajine.

I dok se procenjuje da je većina od procenjenih 16.000 severnokorejskih vojnika koji su se uključili u rat ranjeno ili mrtvo, analitičari kažu da bi oni koji su preživeli mogli da se vrate sa vrednim iskustvom, među njima i upotrebe dronova, što je sve važniji aspekt savremenog ratovanja.

Pogledajte video: Kako se mladi u Južnoj Koreji spremaju za rat sa severnim susedom

Zašto bi odbrana od Severne Koreje i dalje bila problematična?

Ipak, uprkos nekim od njenih vojnih prednosti, geografija Južne Koreje i dalje je čini ranjivim na napad iz Severne Koreje, tvrde stručnjaci.

Prestonica Seul je samo 38-50 kilometara južno od DMZ-a, a u široj metropolitanskoj oblasti, u koju spadaju Inčeon i pokrajina Gjeongi, živi više od polovine stanovništva zemlje.

Ova blizina granici, u kombinaciji sa artiljerijom Severne Koreje, raketnom, projektilskom i dronskom sposobnošću, čini prestonicu Južne Koreje „ranjivom i veoma teškom za evakuaciju“, kaže Terticki.

Južna Koreja se takođe suočava sa dugoročnim demografskim pritiscima, ističe on, sa jednom od najnižih stopa nataliteta na svetu koji smanjuje kontingent vojno sposobnih regruta.

Prema podacima južnokorejskog Ministarstva za odbranu, broj vojnika na aktivnoj dužnosti je opao sa oko 563.000 iz 2019. godine na oko 450.000 2025. godine.

Koji bi sve bili ulozi?

Stručnjaci kažu da iako su niske šanse za veliki sukob Severne i Južne Koreje, ako bi se on desio, posledice bi bile katastrofalne.

Severnokorejski napad bi verovatno pokrenuo „multinacionalni vojni odgovor“ u koji bi bile uključene i američke snage, kaže Brus Klingner, bivši analitičar CIA i Odbrambene obaveštajne agencije danas u vašingtonskoj stručnoj grupi Fondacija Morin i Majk Mensfild.

To bi zauzvrat moglo da uvuče Kinu i Rusiju, koje imaju vlastite vojne sporazume sa Pjongjangom.

Terticki kaže da bi sukob Severne i Južne Koreje doneo „istinsku mogućnost ne samo nuklearnog, već i termonuklearnog rata“.

Termonuklearna oružja, često zvana i hidrogenske bombe, koriste nuklearnu fuziju baš kao i fisiju, čineći ih potencijalno mnogo snažnijim od atomskih bombi bačenih na Japan 1945. godine.

Čak i bez nuklearnog oružja, severnokorejske invazija bi mogla da izazove razorno uništenje, kaže Klingner.

„Severna Koreja ima masivne količine artiljerijskih snaga razmeštenih blizu DMZ-a koje bi mogle da pucaju na Seul bez pomeranja napred“, kaže on.

„Pjongjang ima i stotine hiljada projektila, od kojih neki mogu da zaobiđu odbranu savezničkih snaga.“

I dok su neki kritikovali premisu nove igre Modern Warfare 4, Terticki nije jedan od njih.

On živi u Seulu i, kao naturalizovani državljanin, bio bi pozvan u vojsku u slučaju rata.

„Neotesano ili ne, nateraće mnoge ljude da se zamisle nad našim poluostrvom“, kaže on.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]