“Tu bitku je Amerika već vodila i izgubila”: Istraživač sa Jejla o tome kako se može zaustaviti Trampov napad na Sud u Hagu – Svet

Ova južnoafrička advokatica za ljudska prava predsedavala je istražnom komisijom Ujedinjenih nacija koja je zaključila da je Izrael počinio genocid u Gazi, a pet godina je obavljala i dužnost sudije Međunarodnog krivičnog suda (MKS).

Donald Tramp je samo nekoliko sati kasnije odgovorio uvođenjem sankcija Međunarodnom krivičnom sudu. Izabrao je trenutak koji je trebalo da bude posvećen proslavi vladavine prava kako bi pokušao da je potkopa, ukazuje Kenet Rot, viši istraživač na Univerzitetu Jejl i bivši izvršni direktor organizacije Hjuman Rajst Voča, u kolumni za Gardijan.

Tramp je već uveo sankcije za 13 sudija i tužilaca MKS-a, ometajući njihov pristup kreditnim karticama, bankovnim računima i savremenim finansijskim uslugama. Nove sankcije sada su usmerene na čitavu instituciju.

Ako stupe na snagu za šest meseci, kao što je zaprećeno, one bi praktično onemogućile sve finansijske transakcije sa ovim sudom ali i mnogo više od toga.

Ovim sankcijama Sud bi bio lišen finansijskih sredstava; nijedna banka ne bi smela da posluje s njim. Mogle bi biti primorane i internet kompanije da obustave rad sudskih imejlova i računarskih sistema, a telekomunikacione kompanije da isključe telefonske linije.

Osim toga, organizacijama za ljudska prava i žrtvama bilo bi onemogućeno da sarađuju sa Sudom. Oni koji bi prekršili ove mere i sami bi rizikovali da budu kažnjeni.

Ove sankcije predstavljaju najnoviji korak u Trampovim nastojanjima da stvori svet u kojem će američki i izraelski ratni zločinci biti zaštićeni od odgovornosti.

On želi da Međunarodni krivični sud pristane, verovatno tokom šestomesečnog zastoja, da nikada ne goni državljane zemalja koje nisu pristupile Sudu, čak ni kada pojedinac počini zločin na teritoriji države članice.

To je bitka koju je američka vlada vodila i izgubila prilikom usvajanja osnivačkog ugovora Suda u Rimu 1998. godine. Američki stav odbačen je ubedljivom većinom: za usvajanje ugovora glasalo je 120 država, a protiv samo sedam.

Pravdajući najnovije sankcije u ime američkog suvereniteta, američki državni sekretar Marko Rubio prizvao je sliku Međunarodnog krivičnog suda koji bi mogao da goni Trampove zvaničnike dok oni privode migrante. To je širenje straha.

Sud nema nadležnost nad zločinima počinjenim unutar Sjedinjenih Država i nikada nije ni tvrdio da je ima.

Međutim, druge države imaju suvereno pravo da gone zločine počinjene na njihovoj teritoriji, čak i kada je počinilac Amerikanac ili Izraelac. Uobičajeno je da se takvi slučajevi rešavaju pred redovnim sudovima te države, ali ako ti sudovi, u izuzetnim okolnostima, nisu voljni ili nisu u mogućnosti da postupaju, države imaju suvereno pravo da tu nadležnost prenesu na Međunarodni krivični sud.

Upravo to podrazumeva pristupanje MKS-u.

Prema shvatanju Trampa i Rubija, SAD i Izrael imaju suvereno pravo da čine ratne zločine gde god požele, dok nijedna druga vlada nema suvereno pravo da zahteva da se ti zločini procesuiraju. Takav stav je smešan.

Srećom, druge vlade prozrele su sofizme Trampa i Rubija. Samo su Venecuela, koja je nakon Trampovog zarobljavanja bivšeg predsednika Nikolasa Madura postala američka vazalna država, i Čad, koji prima značajnu američku vojnu pomoć, poslušale poziv Vašingtona i najavile planove za povlačenje iz Suda.

(Tri vojne hunte u regionu Sahela, koje podržava Rusija, takođe su najavile nameru da se povuku, iz sopstvenih razloga i radi zaštite svojih interesa.) Čak i ako sve one sprovedu svoje najave u delo, ostaće čvrst blok od 120 država koje u potpunosti podržavaju Sud.

Sada moraju da preduzmu mere kako bi ga zaštitile.

Najvažniji korak bio bi da Evropska unija aktivira svoj takozvani „blokirajući statut“, koji, kada stupi na snagu, zabranjuje evropskim kompanijama da se povinuju američkim sankcijama izvan teritorije SAD.

Evropske banke morale bi da nastave da pružaju usluge Sudu. Isto bi važilo za evropske telekomunikacione, internet i druge kompanije.

EU je već aktivirala ovaj blokirajući statut u dva ranija slučaja — kako bi ograničila dejstvo američkih sankcija protiv Kube i Irana. Trampova pretnja da će uništiti jednu od najznačajnijih pravosudnih institucija na svetu predstavlja veoma opravdan povod za treću primenu ovog mehanizma.

Zašto EU to već nije učinila? Jednu značajnu prepreku, čini se, predstavljaju holandske banke. Međunarodni krivični sud nalazi se u Hagu. Kada bi holandskim bankama, na osnovu blokirajućeg statuta, bilo naloženo da ignorišu Trampove sankcije, mogle bi da se suoče sa američkom odmazdom.

Međutim, Evropa raspolaže sredstvima za uzvraćanje. Kada je Tramp počeo da govori o zauzimanju Grenlanda, evropski lideri zapretili su aktiviranjem svoje ekonomske „bazuke“ – zvanično poznate kao Instrument za borbu protiv prinude kojom bi se određenim američkim kompanijama ograničilo poslovanje u Evropi. Tramp je odustao od svojih namera.

I Međunarodni krivični sud ima važan instrument u svom arsenalu. Član 70 Rimskog statuta, osnivačkog ugovora Suda, definiše kao krivično delo ometanje pravde zastrašivanjem ili odmazdom prema osoblju Suda zbog obavljanja službenih dužnosti. Za to je predviđena kazna zatvora do pet godina.

Upravo to predstavljaju sankcije koje su uveli Tramp i Rubio. Predsednica MKS-a, japanska sudija Tomoko Akane, nagovestila je isto u svom odgovoru na te mere.

Sankcije su uvedene zato što je osoblje Suda podiglo optužnice protiv izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i bivšeg izraelskog ministra odbrane Joava Galanta zbog ratnih zločina u Gazi, kao i zato što je pokrenuta istraga koja je mogla da obuhvati i mučenje koje su počinili pripadnici američkih službi za vreme administracije Džordža V. Buša.

Sud je imao nadležnost iako ni Sjedinjene Države ni Izrael nisu njegove članice, jer su se navodni zločini dogodili na teritorijama država članica — Palestine i Avganistana.

Tramp i Rubio možda bi pokušali da se narugaju mogućnosti da ih MKS optuži, ali bi se njihov svet znatno smanjio.

Odjednom bi rizikovali hapšenje svaki put kada bi putovali u neku od država članica Suda. Trebalo bi da pitaju ruskog predsednika Vladimira Putina, za kojim je takođe raspisana poternica MKS-a, kako se osećao kada nije mogao da putuje na samite BRIKS-a u Južnoj Africi i Brazilu.

Trampovo predsedničko pravo na pomilovanje ne odnosi se na Međunarodni krivični sud.

Podizanje optužnice protiv američkog predsednika ili državnog sekretara očigledno bi predstavljalo izuzetno ozbiljan korak. Za to bi bio potreban hrabar glavni tužilac. Nažalost, MKS trenutno nema glavnog tužioca, pošto je Karim Kan smenjen nakon optužbi za seksualno nedolično ponašanje.

Dvoje zamenika, Nazhat Šamim Kan i Mam Mandiaje Nijang, trenutno obavljaju dužnost privremenih rukovodilaca. Dok je MKS pod napadom, njegove države članice neobjašnjivo odugovlače sa imenovanjem naslednika. Neophodno je hitno delovanje.

U međuvremenu, svi bismo morali jasno da kažemo šta se zaista krije iza Trampovih sankcija. Međunarodni krivični sud daleko je od savršenog, ali je obavio važan posao u ime žrtava masovnih zločina u Ukrajini, Sudanu, Demokratskoj Republici Kongo, Mjanmaru, Avganistanu, na Filipinima i drugde.

Tramp bi sve to žrtvovao zarad svog bezakonog stava prema zločinima koje čine Amerikanci i Izraelci. Oni koji podržavaju selektivnu pravdu možda bi odobrili njegovu težnju da sebe i svoje saveznike izuzme od odgovornosti. Niko drugi to ne bi smeo da učini.