Poslovni rizici oko dostupnosti vode U Evropi uvršteni u rang sajberbezbednosti – Klimatske promene

Istorijski potcenjena stavka u finansijskim izveštajima i uzimana zdravo za gotovo, voda je konačno prepoznata kao kritičan i ograničen resurs koji diktira donošenje odluka na najvišem nivou, navodi se u izveštaju The Water Crunch Report kompanije Schneider Electric. Rezultati ankete među direktorima i direktorkama u Evropi pokazali su da su im je vodosnabdevanje podjednako važno kao sajberbezbednost i bezbednost lanca snabdevanja.

Nevolje oko dostupnosti i kvaliteta, zajedno sa infrastrukturnim ograničenjima, preoblikuju rizike tekućeg poslovanja, investicione prioritete i planiranje rasta, piše u dokumentu. Istraživanje je sprovedeno među donosiocima odluka u 210 industrijskih organizacija koje imaju po više od hiljadu zaposlenih i 130 organizacija za vodu u komunalnom sektoru, prenosi Balkan Green Energy News.

„Više od polovine lidera iz industrije sada očekuje da će pitanje dostupnosti i kvaliteta vode postati prepreka za rast u narednih pet godina… Kompanije koje danas rade na jačanju istrajnosti mogle bi biti te koje će moći da nastave ekspanziju i sutra”, istakla je kompanija.

Istaknut je primer kada je rumunska vojska minirala deo korita Dunava da eksplozijom održi protok dovoljnim za hlađenje nuklearne elektrane Cernavodă. Tim pokušajem nije uspela da spreči potpuno gašenje, do kojeg je došlo sredinom avgusta. Ovo postrojenje je pritom i dalje van mreže, najmanje još nedelju dana.

Rizici u vodosnabdevanju doprli među teme u upravnim odborima

Izveštaj je izrađen u partnerstvu sa novinarom za sektor vodoprivrede Tomom Frejbergom i agencijom Censuswide. Istraživanje je obuhvatilo Francusku, Nemačku, Irsku, Italiju, nordijske zemlje (Švedsku i Dansku), Španiju i Veliku Britaniju.

„Manjak vode, opterećenost infrastrukture i rastuća potražnja stvaraju nove izazove za poslovanje širom Evrope. Industrijske organizacije već povećavaju investicije, revidiraju strategije nabavke i ubacuju pitanje rizika u vodosnabdevanju među teme razgovora unutar upravnih odbora”, stoji u dokumentu.

Takođe je ukazano na zastarelost infrastrukture i pritisak od trenda klime, budući da je Evropa kontinent koji se najbrže zagreva.

„Skoro tri od pet industrijskih organizacija smatraju sopstvene kapacitete za praćenje stanja u vodosnabdevanju nezrelima. Prepreka nije skepticizam u pogledu tehnologije; reč je o nasleđenoj infrastrukturi, suprotstavljenim prioritetima i, što je ključno, nemogućnosti da se interno isplanira investicija u koju već veruju”, naglasili su autori.

Postoji širok konsenzus da pametne tehnologije u vodoprivredi, uključujući praćenje u realnom vremenu, takozvane digitalne blizance i automatizovano upravljanje, mogu da obezbede preglednost nad distributivnim mrežama, postrojenjima za prečišćavanje ili u industrijskim aktivnostima.

Voda postaje sve skuplja za nabavku, prečišćavanje i ispuštanje

Ispitanice i ispitanici su naveli operativne troškove kao najčešću posledicu nestašice vode u poslednja 24 meseca – njih 44 procenta – što znači da voda postaje sve skuplja za nabavku, prečišćavanje ili ispuštanje. Slede opterećenje infrastrukture i rastući troškovi održavanja (38 odsto), kao i pritisak zainteresovanih aktera oko načina upravljanja vodom (34 procenta).

Trideset procenata je pomenulo poremećaje koji pogađaju njihove partnere u ranijim i kasnijim fazama proizvodnog lanca, u poređenju sa 29 procenata ispitanih koji su naveli pad kvaliteta vode na lokalnom nivou.

Pritisci su neravnomerno raspoređeni. U Španiji je 60 procenata učesnika prijavilo više operativne troškove usled nestašice vode, a u Francuskoj samo 27 procenata.

Dostupnost vode, kvalitet ili kapacitet infrastrukture već su uticali bar na neku poslovnu odluku kod 98 procenata ispitanika.

Za industrijsku grupu, najvažnije stavke u planiranju kontinuiteta poslovanja jesu pretnje od sajbernapada (53 procenta), poremećaji u lancu snabdevanja (52) i poremećaji u vodosnabdevanju ili kvalitetu vode (50 odsto).