Utiču li politički programi na birače u Srbiji – BBC News na srpskom

Ciljevi su koji često završe samo na papiru, u zakupljenim sekundama na televiziji i radijskim stanicama, bilbordima i stranačkim i promo materijalima.

Politički programi bi trebalo da predstavljaju načela stranaka i njihova rešenja za goruće probleme u državi i „jelovnik“ biračima pred izbore.

Ali, u 90 odsto slučajeva u Srbiji su slični, bez obzira da li je stranka levice, desnice ili centra, ukazuje Duško Radosavljević, politikolog.

„Liče kao jaje jajetu i zapravo nije važno šta u njima piše, jer je bitnija prepoznatljivost partija i njenog lidera, a ne za šta se zalažu“, kaže za BBC na srpskom.

Za neke ljude koji glasaju ili žele da izađu na predstojeće vanredne parlamentarne izbore 25. oktobra, poruke koje dobijaju od političkih takmaca su zbunjujuće.

„Bitno mi je da znam da li ćemo da živimo kao u Belorusiji ili u Beču.

„Ali priznajem da trenutno nisam siguran koja stranka pripada kom delu političkog spektra i čini mi se da smo u stadijumu demokratije u kojem to nije ni odlučujuće“, kaže Beograđanin Miloje Petrović, koji glasa od 2012, za BBC na srpskom.

Predstojeći izbori, prema rečima Radosavljevića, razlikuju se od mnogih dosadašnjih po jednom – što se sada pojavila nova snaga od koje se traži izjašnjavanje o raznim stvarima.

Lista „Studenti pobeđuju“, nastala iz antivladnih protesta posle novosadske tragedije 2024. i pogibije 16 ljudi, predstavila je program od 11 opštih tačaka, izostavljajući stavove o nekim spoljnopolitičkim pitanjima.

Prema prognozama, na predstojećim izborima upravo će ova lista biti najveći rival Srpskoj naprednoj stranci (SNS), koja neprikosnoveno vlada od 2012.

U prethodnih 36 godina, od povratka višestranačja, održano je 14 parlamentarnih izbora, i retko kad se dešavalo da politički programi budu u prvom planu i da imaju uticaj na birače u Srbiji.

Najubedljiviji primer su izbori za predsednika Savezne Republike Jugoslavije 24. septembra 2000. kada su se birači izjašnjavali između Slobodana Miloševića i kandidata udružene opozicije Vojislava Koštunice.

Tada se u Srbiji stvorila referendumska atmosfera, a iza Koštunice su stale stranke potpuno različitog političkog programa.

U Srbiji trenutno ima 138 registrovanih političkih partija, podaci su Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, što otprilike znači da na svakih 50.000 ljudi postoji jedna stranka.

Neke stranke su u međuvremenu nestale, druge su se utopile u veće, pojedine se javljaju sporadično, treće su se delile kao amebe, a uporedo su se menjali, dopunjavali i stapali politički programi.

Pogledajte video o Vučićevim planovima za prosvetu:

Šta sve utiče na odluku birača?

Koliko programi utiču na birače teško je utvrditi, kaže politikološkinja Pola Leman iz Berlinskog centra za sociološke studije.

„Na odluku utiču njihova očekivanja od budućnosti, prepoznatljivost stranke, da li je kandidat harizmatičan i koliko mu veruju.

„Na koji način svi faktori zbirno utiču zavisi i od specifičnog konteksta – da li je biračima dosta vladajuće stranke, da li glasaju jer su razočarani dosadašnjom politikom ili se pojavila stranka koja ih je ubedila u njenu viziju budućnosti“, objašnjava u pisanim odgovorima za BBC na srpskom.

Pojedini stručnjaci tvrde da glasači i ne čitaju političke programe što u velikoj meri jeste tačno, ali istraživanja su pokazala da njihovoj vidljivosti zapravo najviše doprinose mediji, ukazuje Leman.

„Oni sumiraju njihov sadržaj za publiku i onda možemo da pretpostavimo da njihova poruka ipak stigne.

„Trebalo bi da nas zanima šta piše u tim programima, jer ih stranke shvataju ozbiljno i primenjuju mnogo više nego što većina ljudi misli“, dodaje.

Možda jedan od retkih primera kada su se birači u Srbiji usredsredili na program bilo je početkom 1990-ih kada se kao protivnik predsedniku Miloševiću kandidovao Milan Panić, do tada malo poznati privrednik iz Amerike.

Kao uspešan biznismen „zaista je verovao da posao, novac i ekonomija mogu da reše probleme na Balkanu“, opisao ga je Tim Džuda, britanski novinar.

Iako mu je kampanja trajala tek mesec dana, Panić je na programu oporavka privrede dobio 34 odsto glasova – ipak nedovoljno da ugrozi Miloševića.

Ima li SNS jasan program?

Istorijski gledano, više od dva veka u političkom životu postoji podela na levicu i desnicu, a kasnije je nastao i politički centar.

Dok se opcije na desnom spektru zalažu za konzervativne i tradicionalne vrednosti, nacionalne i državne interese i neoliberalni kapitalizam, levica insistira na boljem položaju radnika, privrednim reformama i ravnopravnijom raspodelom profita.

Ali to je udžbeničko objašnjenje, dok su u praksi granice često nevidljive među političkim akterima.

U Srbiji godinama nema ideologije, zbog čega je teško organizovati partiju, tvrdi politikolog Radosavljević.

„Decenijama izbori uopšte ne postavljaju nijedno političko pitanje, već se nameću identitetske, često pogubne, podele.

„Nije bitno šta piše u programima jer godinama pokazuju dozu nedoslednosti“, ukazuje.

Ideološka fleksibilnost vidi se na primeru SNS-a, stranke koju su oformile dve ključne figure Srpske radikalne stranke (SRS) – Tomislav Nikolić, bivši predsednik Srbije, i Aleksandar Vučić, takođe doskorašnji lider države, bivši premijer i ministar informisanja krajem 1990-ih.

Njihov program u 20 tačaka, predstavljen nekoliko meseci pre izbora 2012. kada su i došli na vlast, obeležen je porukama o borbi protiv korupcije, strategijom za mlade i penzionere, privlačenjem investitora.

Ali istovremeno su se zalagali za evropski put i dobre odnose sa Rusijom, Kinom i Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), što je politika koju i danas vode.

U međuvremenu su pravili saveze sa Pokretom socijalista Aleksandra Vulina, koji je bio ministar u prethodnim vladama, pa i šef srpske tajne policije, pod američkim je sankcijama i protivi se ulasku u EU, a veliki je pobornik dobrih odnosa sa Rusijom.

Prigrlili su i Zavetnike Milice Đurđević Stamenkovski, takođe protivnike članstva u EU i NATO savezu.

Iako je Vučiću i njegovoj partiji svih ovih godina borba protiv korupcije bila na visokom mestu u programu, upravo je u toj oblasti Srbija među najslabije ocenjenim na zapadnom Balkanu, a prošle godine je bila na dnu tabele, prema organizaciji Transparentnost.

U dosadašnjim kampanjama su slali poruke o jačoj, snažnijoj i boljoj Srbiji, uz obećanja o većim platama i penzijama, novim auto-putevima i investitorima – o čemu govore i sada.

Dobri odnosi sa Pekingom, Moskvom i Vašingtonom i dalje su srž spoljne politike, a evropski put – i dalje postavljen kao cilj – blokiran je već četiri godine.

„Bili su za reforme, pa za stabilnost, a hoće i Istok i Zapad i francuske avione i kineske vozove.

„Vučiću je važno da daje pare kako bi se glasalo za njega i da se slika pored auto-puteva – to im je jedini program“, utisak je Miloja Petrovića.

Pogledajte video o predizbornom skupu SNS-a u Beogradu

Najveća programska očekivanja od studentske liste

Lista „Studenti pobeđuju“, debitant na političkoj sceni, predstavila je nove ljude, ali je njen program na skeneru birača.

Uvođenje tužilačke policije, transparentnost javnih nabavki, revizija svih državnih projekata, oslobađanje medija, podrška domaćim preduzetnicima i poljoprivrednicama, neka su od obećanja.

Ima i onih koji od njih traže da se jasno izjasne o odnosu prema Kosovu, uvođenju sankcija Rusiji, članstvu u Evropskoj uniji i kineskim investicijama.

Do sada su samo saopštili da, poput SNS-a, ne žele da uvode sankcije Rusiji.

Za Miloja Petrovića oni nisu ideološki najprecizniji.

„Dok su protestovali bili su pre svega za utvrđivanje odgovornosti za novosadsku tragediju i sklanjali su se od političkih tema.

„Kada su postali politički akter bitno im je da se samo skloni sadašnja vlast i njen aparat, ali i dalje ne znamo kako“, kaže.

Ilija Srdanović, prvi na studentskoj listi, više puta je govorio da im je cilj da pre svega reše unutrašnje probleme, a tek onda spoljnopolitičke.

„Očekivala sam malo detaljniji plan, možda će ga biti kasnije, ali mi je na prvo čitanje bio spisak lepih želja – važnih, ali suštinski ništa novo.

„Možda smo i mi postali previše cinični, pa svemu tražimo manu“, kaže 42-godišnja Danica Pavlović iz Trgovišta, mesta na jugu Srbije.

Pogledajte video: Intervju Ilije Srdanovića za BBC na srpskom

Ima li u Srbiji levice?

Od 1990-ih, u Srbiji nema autentične levičarske partije, jer ne mogu da se definišu prema socijalizmu, samoupravljanju i antifašizmu, kaže politikolog Radosavljević.

Socijalisti, nastavljači nekadašnjeg Saveza komunista, igrali su na kartu levice kojoj su u prvom planu radnici i socijalna pravda.

Ali dela su ih demantovala – delili su vlast sa najvećim rivalima iz prošlosti, Demokratskom strankom i Demokratskom strankom Srbije, podržavali tranziciju društva i reforme, privatizaciju fabrika nekada u društvenom vlasništvu i otpuštanja radnika.

Posle pobede SNS-a 2012, bili su deo svake vlade, a istaknuti zvaničnik Dušan Bajatović, godinama je direktor Srbijagasa, jedne od najznačajnijih firmi za funkcionisanje privrede.

Koaliciju sa naprednjacima, SPS-u zameraju i verne pristalice kakva je Jasmina Gocić iz Niša.

Izlazak u koaliciji sa SNS-om na jedne od prethodnih izbora koštao ih je ne samo birača, već i članova, smatra.

U podeljenom društvu kakvo je danas, čini joj se da se o političkim programima priča mnogo više nego ranije.

„U prodavnici, na stajalištu gradskog prevoza – svuda“, kaže ona za BBC na srpskom.

„Čini se da bi sada zaista moglo da bude važno, posebno kod neodlučnih“, dodaje.

Pogledajte: Intervju Slavice Đukić Dejanović (SPS) za BBC na srpskom

‘Ne možeš istovremeno da budeš i kapitalista i levičar’

„Sve stranke se kao trude da budu autentične, a na kraju nude slične programe“, smatra inženjer Miloš Davitković.

Zamera strankama na učmalosti i zastarelim programima.

„Od izbora do izbora, malo stvari se suštinski promenilo, uglavnom nas godinama muče slična pitanja, pa se stiče utisak da se vrtimo u krug“, kaže za BBC na srpskom.

Programski „jalovoj“ političkoj sceni potrebna je rekonstrukcija do koje bi moglo da dođe u sledeće dve do tri godine, ocenjuje politikolog Radosavljević.

„Značilo bi kada bi se ta scena napravila na osnovu partijskih programa određenih nekom ideologijom jer ne može se istovremeno biti i kapitalista i levičar.

„U programu bi trebalo jasno naznačiti konkretne ciljeve i biti dosledan u njihovom sprovođenju, a ne da pričate jedno kada ste kandidat za predsednika, a drugo kada se borite za poslanički mandat“, kaže on.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]