Protesti s obe strane Atlantika u “ključnom trenutku za Evropu”: Demonstracije u SAD, Italiji, Portugalu, Belgiji, Francuskoj, u Grčkoj, Nemačkoj i Austriji naziru se rane faze pokreta (VIDEO) – Svet

Nekoliko stotina najavljenih događaja predstavljeno je kao nestranačko, iako im je namera bila da se nadovežu na gotovo dve godine marševa i demonstracija pokreta „No Kings“, koje organizuju ljudi nezadovoljni Trampovim predsednikovanjem.

Na stepenicama Linkolnovog memorijala u Vašingtonu, pred okupljenima kojih je, kako se činilo, bilo nekoliko stotina, nastupao je muzički bend. Uprkos hladnom vremenu, mnogi u publici plesali su uz muziku. Okupljeni su podizali brojne transparente, među kojima su bili i natpisi: „GLASAJTE RANIJE“ i „NE DIRAJTE MOJE PRAVO GLASA!“, prenosi NBC njuz.

Na skupu u Atlanti, član Gradskog veća Majkl Džulijan Bond pozvao je okupljene da podstaknu i druge građane da glasaju pre opštih izbora zakazanih za 3. novembar.

„Ustav vam daje jednu moć, zar ne? To je moć da glasate. Hoćete li iskoristiti tu moć?“, rekao je on.

„Ne vidite Supermena kako se odriče svojih moći“, nastavio je Bond. „Ne vidite Crnog Pantera kako se odriče svojih moći. Ne vidite ni Čudesnu ženu kako se odriče svog čarobnog lasa. Zašto biste se onda vi odrekli svog prava, svoje moći i svoje obaveze da glasate? Budite superheroj, iskoristite svoju moć. Izađite na birališta i glasajte“.

Stanovnici San Franciska pridružili su se u subotu događaju „No Kings: Glasajte ranije“, organizovanom u okviru nacionalne inicijative za nestranačko podsticanje građana da učestvuju na izborima.

Tramp već dugo izražava nepoverenje prema glasanju putem pošte i bez dokaza tvrdi da je izborna prevara koštala njegovu kandidaturu pobede na predsedničkim izborima 2020. godine.

Njegova administracija podnela je u četvrtak tužbu protiv izbornih zvaničnika Kalifornije, tražeći od sudije da zabrani toj saveznoj državi da na međuizborima prebrojava glasačke listiće pristigle poštom od osoba koje je savezna vlada označila kao one koje „verovatno“ nisu državljani SAD, sve dok se ne potvrdi njihov imigracioni status.

U petak je Ministarstvo pravde upozorilo lokalne zvaničnike da bi oni koji obrađuju i prebrojavaju glasačke listiće koje su predale osobe za koje se sumnja da nisu američki državljani mogli da se izlože riziku od krivične istrage i mogućeg krivičnog gonjenja.

Istog dana, demokratski senatori Aleks Padilja iz Kalifornije, Šeldon Vajthaus sa Rod Ajlenda i Dik Durban iz Ilinoisa uputili su pismo državnom tužiocu Todu Blanšu, zahtevajući od Ministarstva pravde da se obaveže da neće oduzimati glasačke listiće niti druge izborne materijale pre zvanične potvrde rezultata međuizbora.

S druge strane Atlantika stotine hiljada Evropljana izašlo je na ulice u odvojenim, međusobno nekoordinisanim protestima, izražavajući nezadovoljstvo zbog sve viših troškova života u svojim zemljama.

Talas nemira koji je u subotu zahvatio Belgiju, Francusku, Italiju i Portugal izvršio je pritisak na vlade širom Evropske unije, prenosi Al Jazeera.

Francuska je doživela jedan od najburnijih protestnih dana u poslednjih nekoliko decenija. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, više od 550.000 ljudi učestvovalo je u demonstracijama, dok su se policija i demonstranti sukobljavali širom zemlje.

Marševi, koji su usledili nakon višenedeljnih studentskih protesta, prerasli su u sukobe, pljačke i požare nakon što su radikalne grupe, delujući na marginama protesta, napale javne zgrade, luksuzne butike i supermarkete, kao i policijska vozila i pripadnike policije.

Francuski premijer Sebastijen Lekorni izjavio je da je uhapšeno 1.200 ljudi, dok je 150 policajaca povređeno.

„Pravo je čudo što posledice nisu bile još teže“, rekao je prilikom posete policajcima raspoređenim u centru Pariza.

Prema izveštaju francuske novinske agencije AFP, desetine prodavnica opljačkane su u Parizu, Marseju, Nici, Nantu, Bordou, Limužu, Lilu, Tuluzu i Strazburu.

„Čitave ulice u prestonici su opustošene“, izjavio je gradonačelnik Pariza Emanuel Gregoar.

Predsednik Emanuel Makron objavio je na društvenoj mreži X da će odgovorni biti „krivično gonjeni i kažnjeni“.

Suzavac i vodeni topovi na demonstrante u Belgiji

U Briselu, glavnom gradu Belgije, gde se već nedeljama održavaju studentski protesti protiv povećanja školarina i naknada za upis na univerzitete, policija je upotrebila suzavac i vodene topove kako bi rasterala demonstrante.

Policija ih je optužila da su na nju bacali razne predmete i izazivali požare.

Belgian police fire tear gas to disperse hundreds of protesters taking to the streets of Brussels in spontaneous demonstration, in the wake of a day of protest organised in neighboring France. https://t.co/fyTRaJQTgY

— Al Arabiya English (@AlArabiya_Eng) October 17, 2026

U Liježu, manjem gradu istočno od Brisela, policija je takođe upotrebila vodene topove kako bi prekinula demonstracije. Nije saopšteno koliko je ljudi učestvovalo u protestima.

Protest u Portugalu zbog krize troškova života

U portugalskoj prestonici Lisabonu, prema procenama, desetine hiljada demonstranata marširale su zbog krize troškova života, niskih zarada i sve teže dostupnosti stanovanja u velikim gradovima.

Cene nekretnina u Portugalu više su nego udvostručene od 2017. godine, dok su zakupnine za nove ugovore o najmu porasle gotovo u istoj meri.

PORTUGAL SE SUMA A LA OLA DE PROTESTAS EN EUROPA 🇵🇹🔥

Miles de manifestantes se concentraron en la plaza del Rossio, en Lisboa, para exigir el derecho a la vivienda y rechazar la precariedad laboral. La movilización cobra mayor fuerza tras la reciente represión policial en Oporto contra el intento de acampada, la cual dejó un saldo de 37 heridos.

A ritmo del histórico tema Grândola Vila Morena emblema de la Revolución de los Claveles, los manifestantes alzan la voz y convocan a la ciudadanía a sumarse a las próximas jornadas de protesta y a la huelga general.

— Madelein Garcia (@madeleintlSUR) October 18, 2026

Portugalski ministar za parlamentarne poslove Karlos Abreu Amorim izjavio je u petak da „vlada neće popustiti pred povicima sa ulice“. Demonstranti su, međutim, poručili da su njihovi politički lideri „izgubili dodir sa stvarnošću“ i da ne razumeju probleme građana.

Demonstranti u Lisabonu postavili su šatore na trgu Rosio kako bi ukazali na nedostatak stanova, vrtoglavi rast kirija i niske zarade. Hiljade ljudi marširale su 17. oktobra 2026. kroz centar grada na poziv sindikalne centrale CGTP, protestujući zbog sve težih životnih uslova. Njihovi slogani i zahtevi uglavnom su se odnosili na povećanje plata i penzija, kao i na rast cena stanovanja i goriva.

Sukobi s policijom u Milanu, pljačke prodavnica

U Milanu su se učesnici nasilnih nereda sukobili sa policijom, pljačkali prodavnice i palili imovinu u centru grada. Trg Pjaca del Duomo i luksuzna trgovačka galerija, koji su inače puni kupaca, ispražnjeni su.

Marš protiv ratova i rastućih troškova života počeo je mirno, ali su maskirani demonstranti kasnije počeli da bacaju kamenje, komade kaldrme i druge predmete na policiju za razbijanje demonstracija. Takođe su zapalili barikade napravljene od barskih stolova.

Cost-of-living protests turned violent in Milan for a second day on Sunday.

Police clashed with demonstrators and stores were looted in scenes similar to those in neighbouring France. https://t.co/IPHScCeaDg

— Al Jazeera English (@AJEnglish) October 19, 2026

Policija je upotrebila vodene topove i suzavac kako bi rasterala okupljene.

Prema izveštaju italijanske novinske agencije LaPresse, najmanje dva policajca su povređena, dok je privedeno oko 50 demonstranata, među kojima je bilo mnogo maloletnika.

Italijanska premijerka Đorđa Meloni osudila je nasilje.

„Pravo na demonstracije postoji. Paljenje naših gradova nije prihvatljivo“, napisala je na društvenoj mreži X, optužujući „huligane koji iskorišćavaju demonstracije da bi širili haos“.

Gradonačelnik Milana iz redova levog centra, Đuzepe Sala, izjavio je: „Razlozi za proteste su razumljivi. Nasilje nad pripadnicima policije i ozbiljna šteta naneta gradu ne mogu se opravdati.“

U Bolonji je policija takođe saopštila da su, pored mirnih skupova, pojedini demonstranti bacali kamenje i sukobljavali se sa policajcima.

Iako protesti u ostalim zemljama nisu dostigli razmere demonstracija u Francuskoj, mogli bi da ukazuju na širenje nezadovoljstva, izjavio je za Al Jazeeru Alberto Alemano, profesor prava i javnih politika Evropske unije na poslovnoj školi HEC Paris.

„Francuska je epicentar ovog pokreta… a sada postoje znaci da se on širi i izvan Francuske“, rekao je Alemano.

Prema njegovim rečima, subotnji protesti možda neće biti poslednji u mnogim od ovih zemalja, a mogli bi da se pojave i nova žarišta nezadovoljstva.

U Grčkoj, Nemačkoj i Austriji se naziru „rane faze“ jednog pokreta

U Grčkoj, Nemačkoj i Austriji već se naziru „rane faze“ jednog pokreta, a očekuje se da će mobilizacija građana biti nastavljena „tokom naredne nedelje“.

Alemano je objasnio da nije reč o jedinstvenom pokretu, već o više protesta koji se održavaju istovremeno, a koje povezuju određeni zajednički problemi: nedovoljno finansiranje obrazovanja, rastući troškovi života i, kada je reč o studentima, neizvesnost u pogledu mogućnosti zapošljavanja nakon diplomiranja.

Nemiri se događaju u ključnom trenutku za Evropu, ocenio je Alemano, jer se kontinent priprema za „dosad nezabeležen ciklus nacionalnih izbora“ tokom narednih 12 meseci. Izbori su planirani u Španiji, Francuskoj, Italiji i Poljskoj.

„Neizbežno je da će svi ovi protesti i sva ova okupljanja biti u središtu političkih rasprava“, zaključio je Alemano.