Prese: Studentska lista ne treba da se povodi za mađarskim scenariom – Izbori26

Dnevnik piše da Peter Mađar nije novajlija u mađarskoj politici, i da je dugo obavljao najviše dužnosti u Orbanovoj vlasti pre nego što je napustio tu političku porodicu. Ubedljivom pobedom na izborima, on nije uklonio samo Orbana sa vlasti, nego i raniju, uglavnom levu i liberalnu opoziciju, piše list.

Za razliku od njega, piše Prese, Studentska lista u Srbiji nije nikakav otcepljeni deo vladajućeg tabora, već su to mladi ljudi koji tek ulaze u politiku. Oni izbegavaju stvaranje jasnih hijerarhijskih struktura, organizuju se na fakultetima, pitanja rešavaju na načelima bazične demokratije, pa i uz beskrajne rasprave.

„U Mađarskoj je sve precizno i hijerarhijski orkestrirano. Prvi je Mađar kao lider, a sledi njegova partija kao avangarda – ljudi nemaju pravo glasa. Mogli su da podrže kampanju, ali ne i da odlučuju o partijskim linijama. Mađarova partija do dan danas ne prima nove članove, nju čini svega 28 ‘odabranih’ i ona nastupa kao zatvorena elitna jedinica. Mađarskoj vladajućoj partiji ne nedostaje samo bazična demokratija, nego i svaka vrsta unutarpartijske demokratije“, piše Prese. ;

List navodi da u taktici i retorici između dva pokreta postoje sličnosti, da oba sebe ne vide ni kao levicu, ni kao desnicu. „čime je Mađar uspeo da aprilske izbore predstavi kao referendum o Orbanu, a politička i ideološka pitanja su u najvećoj meri gurnuta u stranu“.

„Kao i Mađar u odnosu na Orbana, i studenti (u Srbiji) ne predstavljaju jasnu ideološku alternativu postojećem sistemu u Srbiji – kritikuje se politička praksa, ali ne i političko usmerenje“, ocenjuje Prese u tekstu Petera Teheta, pravnika i istoričara sa Instituta za Dunavski region i Srednju Evropu u Beču..

Prema oceni dnevnika, Srbiji i Mađarskoj je zajedničko i to što su oba društva relativno „konzervativna i nacionalistička“, čega ne mogu i ne žele da se reše ni opozicioni pokreti. ;

Mađar je o mnogim spornim pitanjima, kao što su Ukrajina, migraciona politika, prava manjina, ćutao, ili je naprosto preuzeo Orbanovu stavove, a znajući ; da će levo i liberalno biračko telo u nedostatku alternative glasati za njega, bila mu je potrebna i konzervativna većina. Zato je koristio snažnu nacionalitičku retoriku i simboliku, piše Prese.

„U Srbiji to još više dolazi do izražaja pošto su antievropski, proruski i nacionalistički stavovi mnogo prisutniji nego u Mađarskoj“, piše austrijski dnevnik, dodajući da „gledano sa strane, neke od parola studenata mogu delovati neshvatljivo, ali da je to srpska realnost iz koje i sami dolaze i u kojoj žele da pobede“.

Prese piše da zato protest u Srbiji nije obavezno poziv za više Evrope, utoliko pre što su se mnogi opozicionari s pravom razočarali u Evropu, koja je „isuviše dugo tolerisala (predsednika Srbije Aleksandra) Vučića kao sagovornika pa i kao poslovnog partnera, koji navodno garantuje stabilnost“.

„A proevropske snage su razjedinjene i istrošene. Njihove parole zvuče elitistički i izanđalo. Za razliku od njih studenti žele da promene život kod kuće, a ne da rešavaju geopolitičke probleme na Zapadnom Blkanu“, piše Prese.

Dnevnik ocenjuje da bi Mađarova taktika da izbore dobije pomoću populizma i pragmatizma mogla da uspe i u Srbiji.

Prese, međutim, dodaje da je Mađar i posle preuzimanja vlasti ostao u režimu predizbone kampanje – da je njegova politika i dalje više predstava nego suština.

„Zato postoji opasnost da iliberalne demokratija ne bude ukinuta nego samo prefarbana. Utoliko sadašnja politika vlade u Budimpešti za srpsku opoziciju pre treba da bude upozorenje, nego uzor“, piše dnevnik.

„Ali Mađar zaista može da garantuje stabilnost – njegova partija raspolaže parlamentarnom većinom dovoljnom za promenu ustava. Vlada protiv Vučića bila bi, sa druge strane, mnogo krhkija i raznolika, tim pre što bi studentima verovatno bili potrebni koalicioni partneri. Ali time bi Srbija mogla da ponovo osvoji nešto što Mađarskoj još uglavnom nedostaje – životnost politike“, zaključuje austrijski Prese.