“Od francuske legije do pravoslavno-slovenskog bloka”: Ruski Insajder otkriva ko su Putinovi ljudi u Evropskom parlamentu – Svet

Ipak, 42 evropska poslanika glasala su protiv rezolucije.

Čak i nakon ruske invazije punog obima na Ukrajinu, u Evropskom parlamentu i dalje je čvrsto prisutna grupa takozvanih Putinversteher – nemački izraz za ljude koji tvrde da „razumeju Putina“ i često racionalizuju politiku Kremlja.

Oni nastavljaju da putuju u Rusiju, ponavljaju narative Kremlja i sastaju se sa zvaničnicima Kremlja i obaveštajnim službenicima uključenim u upravljanje mrežama stranog uticaja.

Istraživački ruski medij Insajder otkrio je da je svaki deseti aktuelni poslanik Evropskog parlamenta posetio Rusiju od aneksije Krima 2014. godine, a da se najmanje dvadesetak njih može opisati kao otvoreno prokremljski orijentisano.

„Če Gevara“ u poseti Spoljnoj obaveštajnoj službi

U aprilu 2026. godine slovački poslanik Evropskog parlamenta Luboš Blaha prošetao je zgradom ruske Državne dume uz pesmu grupe Ljube i osudio ono što je nazvao licemerjem Zapada. Blaha se razume u političku simboliku: dok je obavljao funkciju potpredsednika slovačkog parlamenta, uklonio je zastavu Evropske unije iz svoje kancelarije i na njeno mesto okačio portret Če Gevare, revolucionarnog vođe kubanskog porekla, rođenog u Argentini.

Godinu dana kasnije izabran je u Evropski parlament, gde prima platu od oko 10.000 evra mesečno.

Blaha, saveznik slovačkog premijera Roberta Fica, posetio je Državnu dumu u okviru putovanja za koje je zvanično prijavio da ga je organizovalo Rusko istorijsko društvo. Na čelu tog društva nalazi se Sergej Nariškin, šef ruske Spoljne obaveštajne službe (SVR).

Iako nema naznaka da su se Blaha i Nariškin ovog puta sastali, njih dvojica jesu održala sastanak tokom Blahine posete Moskvi 2025. godine.

Zanimljivo je da, za razliku od njegovih drugih putovanja u Rusiju, ta poseta nije bila objavljena na veb-sajtu Evropskog parlamenta. Ipak, putovanje je potvrđeno i objavama samog političara na društvenim mrežama i podacima o avionskim letovima do kojih je došao ruski Insajder.

Tokom putovanja u Rusiju 2025. godine, poslanik Evropskog parlamenta sastao se i sa ruskim poslanikom Leonidom Sluckim, koji se dovodi u vezu sa pokušajima regrutovanja stranih državljana, kao i sa Genadijem Zjuganovom, liderom Komunističke partije Ruske Federacije.

Blaha se predstavlja kao levičarski političar i tokom poseta Rusiji nastoji da istakne taj svoj identitet – na primer, kada je iz Sočija, ispred spomenika Lenjinu, uputio „srdačan revolucionarni pozdrav“.

Nije jasno šta samoopredeljeni socijalista smatra toliko privlačnim u Rusiji, zemlji u kojoj je ekonomska nejednakost nedavno dostigla rekordni nivo. Blahi, po svemu sudeći, nije smetalo ni to što je Nariškin, na čiji poziv putuje u Rusiju da bi kritikovao Zapad, finansijski podržan od strane oligarha Gota Nisanova.

Malofejevljev operativac i lobista oligarha povezanih sa kriminalom

Francuski poslanik Evropskog parlamenta Tjeri Marijani omiljena je ličnost kremaljske propagande. Ruske državne novinske agencije citiraju ga gotovo podjednako često kao i ruske zvaničnike. Na primer, ruska državna novinska agencija TASS neposredno od Marijanija dobija izjave i komentare.

Marijani je ruski napad na ukrajinski muzej Panorama u Sevastopolju, na Krimu, koji je pod ruskom okupacijom, ocenio kao neprihvatljiv, kritikovao finansijsku pomoć Ukrajini i pozivao na okončanje rata pod uslovima koje postavlja Rusija. Francuski političar već dugo i dosledno zastupa stavove koji idu u prilog ruskim vlastima. Kritički se izjašnjavao čak i o Alekseju Navaljnom dok je opozicioni lider još bio živ i nalazio se u zatvoru.

Poznato je da je Marijanijeva supruga poreklom iz Rusije iz Jekaterinburga. U javnosti se pojavljivala ili pod devojačkim prezimenom Šajhulina ili kao Irina Marijani. Međutim, Insajder je u zvaničnim dokumentima utvrdio da koristi prezime svog bivšeg supruga – Ivanko.

Irina Marijani

Prema zvaničnim podacima, Irina Ivanko nije bila zaposlena nigde pre nego što je upoznala Marijanija u jednom moskovskom restoranu i preselila se u Pariz tokom dvehiljaditih. Danas ima 50 godina i odgaja njihovog sina. Njen brat Sergej Presnjecov, ranije poznat kao Šajhulin, ostao je u Rusiji. Od 2023. do 2025. godine obavljao je funkciju zamenika načelnika uprave grada Verhnjaja Pišma u Sverdlovskoj oblasti.

Sergej Presnjecov

Brat supruge francuskog političara zaposlen je u kompaniji Ural Mining and Metallurgical Company (UMMC), koja je pod kontrolom oligarha Andreja Bokareva i Iskandera Mahmudova. Obojica imaju poslovne interese u Francuskoj. Mahmudov se pojavljivao i kao partner udruženja Francusko-ruski dijalog, kojim rukovodi Marijani. Sa tom organizacijom blisko je povezan i bivši direktor Ruskih železnica Vladimir Jakunjin.

Francuske vlasti su 2021. godine pokrenule dve preliminarne istrage protiv Marijanija zbog njegovih aktivnosti povezanih sa udruženjem Francusko-ruski dijalog. Sumnjalo se na korupciju, zloupotrebu poverenja, pranje novca i nedozvoljeno trgovanje uticajem. Postavljena su i pitanja da li su određene pogodnosti, sumnjive finansijske transakcije i putovanja predstavljali naknadu za zastupanje političkih stavova naklonjenih Kremlju.

Francuske vlasti istraživale su Marijanija zbog sumnje na korupciju, zloupotrebu poverenja i pranje novca.

Udruženje Francusko-ruski dijalog osnovano je 2004. godine pod pokroviteljstvom Vladimira Putina i tadašnjeg francuskog predsednika Žaka Širaka. Uprkos optužbama da je organizacija politički bliska Moskvi, Marijani je nastavio da često putuje u Rusiju, najmanje do 2024. godine.

Dokumenti koji su procureli u javnost pokazuju i da je papirologiju za Marijanijevu posetu Svetskom prvenstvu u fudbalu u Rusiji 2018. godine vodila Marija Rešetova, saradnica Konstantina Malofejeva. Malofejev, koga u Rusiji često nazivaju „pravoslavnim oligаrhom“ zbog njegove ultrakonzervativne verske politike, dugo nadgleda mreže stranog uticaja koje deluju u korist Kremlja.

Rešetova je obrađivala dokumentaciju za Svetsko prvenstvo i za druge strane političare, uključujući francuskog poslanika Evropskog parlamenta Filipa Olivijea, članove porodice Le Pen, austrijskog političara Johanesa Hibnera, nemačkog publicistu krajnje desnice Manuela Oksenrajtera, bugarskog rusofila Nikolaja Malinova, italijanskog političkog operativca Đanluku Savoinija i srpskog političara Boška Obradovića.

Francuska legija u Putinovim redovima

Bivši šef francuske vojne obaveštajne službe Kristof Gomar poslednji put je posetio Rusiju 2016. godine, ali izgleda da su posledice te posete bile dugotrajnije. Godine 2015. privukao je pažnju kontroverznom tvrdnjom da Rusija navodno nikada nije pripremala vojnu invaziju na Ukrajinu. Nakon ulaska u Evropski parlament, Gomar je nastavio da iznosi stavove koji idu u prilog Kremlju.

Penzionisani general Kristof Gomar, danas poslanik Evropskog parlamenta, rukovodio je francuskom Direkcijom za vojnu obaveštajnu delatnost (Direction du renseignement militaire) od 2013. do 2017. godine.

Gomar je govorio o tome da Ukrajina ne može da ostvari pobedu u aktuelnom ratu i hvalio ono što je nazvao ruskom „dubinskom strategijom“. Takođe je pozivao Francusku da ne isporučuje tenkove Kijevu.

Dve francuske poslanice Evropskog parlamenta, Virdžini Žoron i Ketrin Grize, pomogle su da se legitimizuje glasanje o ustavnim promenama u Rusiji 2020. godine, kojim je praktično ponovo započeto računanje Putinovih predsedničkih mandata i omogućeno da ostane na vlasti najmanje do 2036. godine.

One su bile među zapadnim političarima naklonjenim Kremlju koji su otputovali na Krim, koji je Rusija anektirala, kako bi posmatrali glasanje.

Žoron je pozivala da se izbegnu potezi koji bi „dolivali ulje na vatru“ u odnosima sa Rusijom. Tvrdila je da bi Evropa, umesto uvođenja sankcija, trebalo da traži načine za unapređenje i proširenje saradnje. Komentarisala je i slučaj Alekseja Navaljnog: „Kada bi Francuz bio uhapšen zbog takvog prekršaja, to bi se smatralo normalnim.“

Grize, bivša lična asistentkinja Marin Le Pen, bila je umešana u korupcionaški skandal u kojem je Le Pen optužena za nenamensko korišćenje sredstava Evropskog parlamenta. Nekoliko godina kasnije i sama Grize osvojila je mesto u Evropskom parlamentu.

Nemačka „Alternativa“

Podaci granične službe koji su procureli u javnost pokazuju da su i trojica nemačkih poslanika Evropskog parlamenta – Petr Bistron, Markus Buhajt i Tomaš Frelih – putovali u Rusiju. Frelih je nastavio da putuje tamo najmanje do 2024. godine.

Sva trojica predstavljaju krajnje desničarsku stranku Alternativa za Nemačku (AfD), što dodatno učvršćuje reputaciju te stranke kao političke snage sa proruskim stavovima. Buhajt se, na primer, protivi sankcijama Rusiji i isporukama oružja Ukrajini.

Nemački poslanici Evropskog parlamenta Rut Firmenih i Mihael fon der Šulenburg takođe su nastavili da putuju u Moskvu i tokom 2026. godine.

Insajder je ranije izvestio da su poslanici AfD-a dobijali novac i zadatke od Pete službe ruske Federalne službe bezbednosti (FSB), ogranka zaduženog za obaveštajne operacije u inostranstvu na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza i aktivnosti usmerene na ostvarivanje političkog uticaja.

„Braća“ iz Italije

Kada je Evropski parlament raspravljao o rezoluciji kojom se odbija priznavanje ruskih izbora kao slobodnih i poštenih, italijanski poslanik Danilo dela Vale prvi se usprotivio toj rezoluciji. Tvrdio je da u Rusiji postoji opozicija, navodeći stranku Jabloko i Komunističku partiju.

Očigledno nije znao da Jabloku nije bilo dozvoljeno da učestvuje na izborima. Dela Vale je takođe poručio da bi Evropljani trebalo da se zagledaju u sebe, umesto da kritikuju Rusiju.

Dela Vale već dugo kritikuje politiku Evropske unije prema ratu u Ukrajini. Branio je i dirigenta Valerija Gergijeva, dugogodišnjeg Putinovog saradnika, kada su njegovi koncerti otkazani. U periodu od 2015. do 2019. godine često je putovao u Rusiju.

Još jedan čest posetilac Rusije je Antonio Dekaro, bivši gradonačelnik italijanskog grada Barija. Putovao je u Rusiju dok je obavljao funkciju gradonačelnika i tada učestvovao na otvaranju počasnog ruskog konzulata u Bariju.

Poslanik Evropskog parlamenta Karlo Fidanca, predstavnik stranke Braća Italije, putovao je u Rusiju 2017. godine, dok je bio generalni direktor agencije za promociju turizma regije Ligurija i radio na privlačenju ruskih turista. Kasnije je, kao član Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, zagovarao dijalog sa Rusijom.

Pjerćesare Maran posetio je Rusiju 2014. i 2018. godine, dok je bio član gradskog veća Milana.

Dario Nardela ušao je u Evropski parlament 2024. godine, nakon što je prethodno obavljao funkciju gradonačelnika Firence. U tom svojstvu putovao je u Rusiju. U to vreme protivio se uvođenju sankcija Rusiji.

Dobrosusedske veze

Pojedini poslanici Evropskog parlamenta iz zemalja koje se neposredno graniče sa Rusijom ne samo da nastavljaju da putuju u tu zemlju već i otvoreno podržavaju narative naklonjene Kremlju.

Poljski poslanik Gregorž Braun nedavno je prekinuo nastup ruskih opozicionih predstavnika u Evropskom parlamentu. Pozivao je na normalizaciju odnosa sa Rusijom i gazio zastavu Evropske unije.

Litvanski poslanik Petras Gražulis putovao je u Rusiju od 2015. do 2018. godine, dok je bio poslanik litvanskog parlamenta. Tokom tih godina tvrdio je da bi Litvanija i Evropska unija trebalo da slede ruski primer u borbi protiv onoga što je nazivao „netradicionalnim“ vezama – izraza koji se u Rusiji često koristi kao eufemizam za istopolne veze i LGBTQ odnose.

Litvanski poslanik Evropskog parlamenta Petras Gražulis tokom plenarne sednice 2026. godine.

Gražulis je čak bio optužen za podmićivanje ruskih zvaničnika. Nije mu strano ni pojavljivanje u krivičnim postupcima, a prošle godine mu je ukinut poslanički imunitet.

Estonska poslanica Jana Tom ne krije da putuje u Rusiju, uključujući i period nakon početka rata. U širem smislu, zauzimala je relativno odmeren pristup u odbrani interesa ruskih državljana u Estoniji i kritikovanju estonskih vlasti, istovremeno se protiveći Vladimiru Putinu i osuđujući rusku invaziju na Ukrajinu.

I tri finska poslanika Evropskog parlamenta posetila su Rusiju nakon uvođenja sankcija.

Eero Hejnaluoma putovao je tamo 2015. i 2016. godine, dok je bio poslanik finskog parlamenta i predsedavao parlamentarnom „grupom prijateljstva sa Rusijom“. Putin mu je 2017. godine dodelio ruski Orden prijateljstva. Hejnaluoma je 2025. godine pozivao na dijalog sa Rusijom.

Katri Kulmuni putovala je u Rusiju od 2016. do 2019. godine, dok je predsedavala Finsko-ruskim društvom. Zainteresovala se za Rusiju još tokom školovanja: učila je ruski jezik i boravila na studijama u Sankt Peterburgu. Međutim, 2022. godine rusko Ministarstvo spoljnih poslova prekinulo je odnose sa Finsko-ruskim društvom, optužujući ga da zauzima „otvoreno antiruski stav“.

Poslanica Evropskog parlamenta Marija Guzеnina takođe ima lične veze sa Rusijom. Ona je ruskog porekla, iako je rođena u Finskoj, pa se njene posete Rusiji mogu objasniti porodičnim vezama.

Pravoslavno-slovenski blok

Među „zaljubljenicima u Rusiju“ nalazi se znatna grupa političara iz zemalja koje se uglavnom smatraju pretežno slovenskim, pravoslavnim ili i jednim i drugim.

Bugarski poslanik Petar Volgin optuživao je lidere EU za rusofobiju, izjavljujući: „Dok lideri Sjedinjenih Država i Rusije pokušavaju da zaustave rat, Evropska unija čini sve što može da spreči njegov završetak.“

Volgin Rusiju naziva velikom zemljom i zalaže se za „normalizaciju“ odnosa.

Grčka poslanica Elena Kuntura putovala je u Rusiju dok je bila ministarka kulture u Atini. U Evropskom parlamentu odbila je da podrži osnivanje tribunala za krivično gonjenje Rusije.

Drugi grčki poslanik, Lefteris Nikolaou-Alavanos, glasao je protiv osude ruske invazije na Ukrajinu. Kritikovao je Evropsku komisiju, tvrdeći da nema novca za sopstvene građane, dok za Ukrajinu izdvaja milijarde.

Kiparski tiktoker Fidijas Panajotu osvojio je mesto u Evropskom parlamentu nakon kampanje u kojoj se zalagao da politika postane „moderna, zanimljiva i bliža ljudima“. Međutim, pokazalo se da je bliži Moskvi nego Evropi: putovao je u Rusiju 2023. i 2025. godine, uključujući i posetu tokom koje se sastao sa predsednikom ruske Državne dume Vjačeslavom Volodinom. Njegova poslednja poseta bila je 9. maja 2025. godine, kada je prisustvovao godišnjoj ruskoj vojnoj paradi povodom Dana pobede.

Panajotu se zalaže za prijateljske odnose sa ruskim vlastima i taj stav povezuje sa svojom pravoslavnom hrišćanskom verom.

Čeh Antonjin Staněk putovao je u Rusiju dok je bio gradonačelnik Olomouca. Tokom tog perioda prisustvovao je i svečanom otkrivanju spomenika vojnicima Crvene armije u Češkoj, gde se pojavio zajedno sa ruskim predstavnicima. Još jedan češki poslanik, Ondržej Dostál, prisustvovao je paradi povodom Dana pobede u Moskvi 2025. godine.

Slovački poslanik Branislav Ondruš odbio je da podrži osnivanje tribunala protiv Rusije. Drugi slovački poslanik, Milan Uhrik, pozvao je 2024. godine na osnivanje parlamentarnog odbora za saradnju EU i Rusije.

U Rusiju – ali ne iz ljubavi

Insajder je identifikovao i nekoliko desetina drugih poslanika Evropskog parlamenta koji su posetili Rusiju nakon uvođenja sankcija, ali nisu bili poznati po otvorenom iskazivanju simpatija prema Kremlju. U nekim slučajevima, oni su bili izraziti kritičari Vladimira Putina. Tu su poslanici iz Finske, Litvanije, Francuske, Hrvatske,Nemačke, Španije, Italije…

Insajder je poslao pitanja tim poslanicima, tražeći da pruže detalje o svojim putovanjima u Rusiju. Nekoliko njih odgovorilo je pre objavljivanja članka.

Fulvio Martuščelo izjavio je da nikada nije bio u Rusiji: „Nikada nisam išao tamo. Nikada“. Međutim, u bazi podataka o prelascima ruske granice Kordon postoji zapis koji se poklapa sa njegovim imenom i prezimenom, datumom rođenja i državljanstvom. Prema tom zapisu, prešao je rusku granicu 2015. godine: doputovao je avionom iz Brisela, proveo tri dana u Moskvi i vratio se u belgijsku prestonicu. U to vreme već je bio poslanik Evropskog parlamenta.

Martuščelo je primećen kako podržava Ilana Šora, moldavskog oligarha naklonjenog Rusiji. Italijanski poslanik sada je osumnjičen za koruptivne veze sa kineskom telekomunikacionom kompanijom Huavei, a Evropski parlament mu je ukinuo imunitet.

Rajnhold Lopatka izjavio je da je 2018. godine putovao u Rusiju kao posmatrač Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) tokom predsedničkih izbora. Nije pomenuo još jedno putovanje, iz 2021. godine. Insajder je potvrdio da je reč o istoj osobi jer se brojevi pasoša evidentirani prilikom prelazaka granice 2018. i 2021. godine poklapaju.

Iz kancelarija Nilsa Ušakovsa odgovorila je sledeće:   „Gospodin N. Ušakovs je poslanik Evropskog parlamenta od jula 2019. godine. Tokom čitavog mandata nije imao nijednu posetu Ruskoj Federaciji — ni zvaničnu ni privatnu. Shodno tome, ne postoje datumi, svrhe ni organizatori koje bi trebalo prijaviti.“

Međutim, prema podacima kojima raspolaže Insajder, putovanja Ušakovska su se dogodila, ali dok je obavljao funkciju gradonačelnika Rige. Letonske vlasti sumnjiče ga za koruptivna dela počinjena tokom mandata, ali ga poslanički imunitet koji ima kao član Evropskog parlamenta štiti od krivičnog gonjenja u tom svojstvu.

Brižit van den Berg izjavila je da je putovala u Rusiju kako bi pohađala intenzivne kurseve jezika.

Markus Ferber dao je opširne i informativne odgovore, objašnjavajući da je u Rusiju putovao 2016. i 2018. godine kao zamenik predsednika Fondacije Hans Zajdel, a ne kao poslanik Evropskog parlamenta. Rusija tu fondaciju danas označava kao „nepoželjnu organizaciju“. Taj pravni status ruskim vlastima omogućava da zabrane strane organizacije koje smatraju pretnjom državi i otvara mogućnost krivičnog gonjenja osoba povezanih sa njima.

Li Anderson izjavila je da je u Rusiju putovala turistički. „Da, zaista sam, mnogo godina pre nego što sam postala poslanica Evropskog parlamenta, nekoliko puta išla sa prijateljima na kratke vikend-izlete iz Helsinkija u Sankt Peterburg. Moram priznati da je to bilo toliko davno da se ne sećam tačnih datuma, ali mislim da je bilo 2016. i 2019. godine.

Nije bilo ničeg zvaničnog i, naravno, sama sam platila putovanja.

Od tada nisam bila u Rusiji. Poslednjih godina nekoliko puta sam putovala u Ukrajinu kako bih svojim očima videla stravična razaranja izazvana ruskim napadima“.

Karlo Resler putovao je u Rusiju 2018. godine na Svetsko prvenstvo u fudbalu.

Tomaš Zdehovski, koji je javno upozoravao na delovanje agenata kremaljskog uticaja unutar Evropske unije, izjavio je da nikada nije bio u Rusiji, ni pre ni posle 2014. godine. Istu tvrdnju izneo je i Mihal Dvorčik, koji osuđuje rusku invaziju na Ukrajinu.