Najveća brodska dizalica na svetu može da podigne 20.000 tona, a izgleda kao plutajući grad – Život

Njihov zadatak nije prevoz putnika niti običnog tereta, već postavljanje i uklanjanje ogromnih naftnih i gasnih platformi, kao i delova infrastrukture za proizvodnju energije na moru. Među njima je i brod „Sleipnir“, jedan od najimpresivnijih primera savremenog pomorskog inženjerstva.

Ovaj brod, koji pripada kompaniji „Herema Marin Kontraktors“, dugačak je 220 metara i širok 102 metra. Njegova glavna odlika su dve rotirajuće dizalice, od kojih svaka može da podigne teret težak do 10.000 metričkih tona. Kada rade zajedno, njihov kapacitet dostiže 20.000 tona. Brod je izgrađen 2019. godine i namenjen je najzahtevnijim operacijama na moru.

Brod koji podiže čelične konstrukcije teške kao dve Ajfelove kule

Koliko su ove mašine moćne najbolje pokazuje operacija izvedena u oktobru 2022. godine, kada je „Sleipnir“ postavio procesni modul za gasno polje „Tira 2“ u danskom delu Severnog mora. Konstrukcija je težila približno 17.000 tona, što kompanija „Herema“ poredi sa težinom dve Ajfelove kule.

Podizanje takvog tereta nije samo pitanje snage dizalica. Reč je o operaciji koja zahteva višegodišnje planiranje, precizno projektovanje i koordinaciju velikog broja stručnjaka. Na brodu je tokom ove operacije radilo više od 260 ljudi, a svaki korak bio je unapred razrađen.

Konstrukcija je na kraju postavljena na predviđeno mesto na morskoj platformi, čime je ostvaren rekord za najteži pojedinačni teret podignut brodskom dizalicom na moru, prema podacima kompanije.

Kako plutajuća dizalica ostaje stabilna na talasima?

Podizanje hiljada tona na kopnu već predstavlja veliki inženjerski izazov. Na moru je zadatak još složeniji, jer se brod neprestano suočava sa talasima, vetrom i promenama opterećenja.

„Sleipnir“ zato nije običan brod sa dve velike dizalice na palubi. Reč je o poluuronjenom brodu za teške terete, čiji se balastni sistem koristi za kontrolu gaza, odnosno dubine do koje trup ulazi u vodu. U odgovarajućim uslovima, delovi trupa mogu da se dodatno potope kako bi se povećala stabilnost tokom operacija.

Brod je opremljen i sistemom za dinamičko pozicioniranje, koji pomoću potisnika i računarskog upravljanja održava njegov položaj bez oslanjanja isključivo na sidra. To je posebno važno kada se teret postavlja na konstrukciju koja već stoji na moru, jer i mala odstupanja mogu da ugroze preciznost operacije.

Plutajuća industrijska baza

Kada se posmatra iz vazduha, „Sleipnir“ više liči na plutajuću industrijsku bazu nego na klasičan brod. Njegova paluba ima površinu od približno 22.440 kvadratnih metara, što odgovara površini od oko tri fudbalska terena standardnih dimenzija. Na njoj se nalaze ogromne dizalice, radni prostori i oprema potrebna za izvođenje složenih operacija na otvorenom moru.

Brod može da primi do 400 ljudi, uključujući inženjere, operatere dizalica i druge stručnjake koji učestvuju u postavljanju ili uklanjanju konstrukcija. Njegova uloga ne završava se na podizanju tereta: može da učestvuje i u uklanjanju zastarelih delova platformi, postavljanju temelja i instaliranju opreme za energiju vetra na moru.

Postoje i brodovi koji podižu još teže konstrukcije

Iako je „Sleipnir“ najveći brod sa poluuronjenom konstrukcijom i dve rotirajuće dizalice ovog tipa, nije jedino plovilo koje pomera granice teške pomorske mehanizacije. Brod „Pajoniring Spirit“, kojim upravlja kompanija „Ol Siz“, koristi drugačiji sistem za podizanje čitavih nadgrađa naftnih i gasnih platformi.

Prema podacima kompanije, njegov sistem može da podigne nadgrađe platforme teško do 60.000 tona, dok je sistem za podizanje nosećih čeličnih konstrukcija predviđen za terete do 20.000 tona. To nije klasična brodska dizalica, već specijalizovan sistem koji prihvata konstrukciju pomoću velikih podiznih elemenata i podiže je kao celinu.

Ovakvi brodovi omogućavaju da se veliki delovi platformi izgrade i opreme na kopnu, a zatim u jednom potezu prenesu na more. Time se smanjuje potreba za dugotrajnim sklapanjem na otvorenom moru, gde su radovi izloženi vremenskim uslovima i dodatnim rizicima.

Zašto su ovakve dizalice važne?

Velike plutajuće dizalice razvijene su zbog sve složenijih projekata na moru. Naftne i gasne platforme zahtevaju masivne čelične temelje i nadgrađa, dok vetroparkovi na moru traže sve veće temelje, električne podstanice i drugu infrastrukturu.

Ista tehnologija koristi se i kada takvi objekti dostignu kraj radnog veka. Umesto da se rastavljaju deo po deo na moru, pojedine konstrukcije mogu da se uklone u jednom komadu i prebace na kopno, gde se materijal obrađuje ili reciklira.

Kada se posmatraju iz daljine, ovi brodovi izgledaju kao gradovi na vodi. Iza njihovih ogromnih dimenzija, međutim, nalazi se precizna kombinacija hidrodinamike, automatizacije, čeličnih konstrukcija i ljudskog rada. Njihova prava snaga nije samo u tome što mogu da podignu teret težak desetinama hiljada tona, već u tome što to mogu da urade na otvorenom moru, na mestu gde se kopnena pravila gradnje više ne mogu jednostavno primeniti.