Koliko podrške koje stižu izbornim listama iz sveta mogu da promene stav birača pred vanredne izbore? – Politika

To su verovatno i razlozi zbog kojih se u medijima licitira ko je koga podržao. Tako je već na početku izborne kamanje saopšteno da ruski predsenik Vladimir Putin očekuje nastavak saradnje sa Aleksandom Vučićem, kao premijerom. Saopšeno je i da Vučić ima nesumnjivu podršku slovačkog premijera Roberta Fica.

Putinova podrška Vučiću nije za potcenjivanje

Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli, smatra da Putinova podrška Vučiću nije za potcenjivanje, iako ne znači da će svi oni koji u Srbiji vole ili poštuju Putina automatski glasati za SNS i Vučića.

„Ali to jeste važan adut, i zato se, uostalom, toliko i trude da dobiju neku podršku spolja“, kaže naš sagovornik.

On napominje da je za razliku od ranijih izbora izostala podrška Vučiću iz Evrope, čak i iz evropskih srodnih partija (EPP). Jasno je, kaže, da im takva podrška ne bi škodila, mada im u ovom trenutku više znači ona Putinova.

„Vučiću je umesto podrške iz Brisela važnije kakvo tavo prihvatanje rezltata izbora kada ih bude objavio. To je sve što mu treba od Evrope i od Brisela“, kaže Vukadinović i podseća da su nedavno Tramp i Putin podržali Orbana na izborima, ali da mu to nije mnogo pomoglo. Podrška Brisela politici Petera Mađara pokazala se delotvornijom.

Podrška predstavnika evropskih stranaka može poslužiti kao dokaz da je lista Evropska Srbija sposobna da vodi državu

Podršku briselske administracije nije dobila lista Evropska Srbija, ali ova lista je značaj svom evropskom opredeljenju pokušala u kampanji da prikaže i kroz raznorazne podrške iz inostranstva.

Saopšteno je tako, da ovu listu podržava Stefan Lofven (predsednik PES-a i bivši premijer Švedske) i Zita Gurmai (predsednica PES Women), Andreas Šider i Petra Bajer iz Austrije, kao i Tajs Rojten i Aleksandra Moreti iz Evropskog parlamenta, Francuska socijalistička partija. Podrška je stigla i iz Švajcarske od strane najviših zvaničnika Socijaldemokratske partije (SP), među kojima su potpredsednici i poslanici David Rot i Jon Pult, generalni sekretar Tom Kase i međunarodni sekretar Sandro Liniger.

Ove podrške, kako kažu sagovornici Danasa kod opozicionih birača mogu poslužiti kao dokaz da je lista Evropska Srbija sposobna da vodi državu i da će biti prihvaćena na međunarodnoj sceni, dok kod umerenih birača istovremeno smanjuje strah od političke izolacije ili ekonomske nestabilnosti. Međutim, takva vrsta podrške ne može presudno uticati na one koji će 25. oktobra izaći na biralište.

 

Dačić u Moskvu otišao po mrvice i dobio slikanje sa Medvedevim

Suočen po prvi put sa mogućnošću neprelaska cenzusa i Ivica Dačić, lider socijalista, spas i podršku potražio u bratskoj Jedinstvenoj Rusiji. U završnici izborne kampanje on je otputovao u Moskvu, ali nije dobio eksplicitnu podršku, onakvu kakva je stigla Vučiću. Uspeo je da se sretne i fotografiše sa Dimitrijem Medvedevim.

„Ruska karta nema više toliku ultimativnu težinu kod birača vladajućih stranaka, kao što je možda imala, ali je i dalje to važan element. Ne znam koliko Dačiću susret sa Medvedevim može da pomogne, ali sigurno mu mrvice podrške ne mogu da škode, s obzirom na teškoće u kojima se SPS malazi. Svaki glas može im biti koristan. Zato je i zapucao čak u Moskvu“, primećuje Vukadinović.

Studentska lista bez direktne famozne podrške spolja

I dok se stari politički aketeri utrkuju ko će čiju podršku spolja da dobije, dotle „najveći izazivač ovih izbora“ Studentska lista nema tu vrstu formalizovane podrške.

„Tim pre je izazov za Studentsku listu veći, a položaj nešto teži. Naročito ukoliko napravimo paralelu sa padom režima Slobodana Miloševića, koja se često pravi, i danas 26 godina kasnije. Naime, Miloševiću je tog septembra 2000. godine podrška bila svedena na par zemalja istoka predvođena predsednikom Belorusije Lukašenkom, dok je DOS imao značajnu podršku zemalja, nazovimo razvijenijeg sveta, od kojih je tadašnja skraćena Jugoslavija bila izolovana sankcijama, potom bombardovanjem“, napominje za Danas Marko Vujić, profesor na Fakultetu političkih nauka.

Prema njegovim rečima, Vučić danas ima značajniji obim podrške, zaslužen dobrim vladanjem u odnosu na uticajnije sile sveta, jer malo ko nije dobio parče kolača sa trpeze servilnosti doskorašnjeg predsenika Srbije.

„Međutim, reklo bi se da je obim uticaja podrske stranih lidera bilo kojoj politickoj formaciji danas, manje značajan nego početkom veka, bar iz dva razloga. Aktuelni lideri zemalja su se pokazali kao manje ozbiljni i poštovani nego li u veku iza nas, čak i u sopstvenim zemljama. Gafovi mnogih od zapada do istoka služe sve češće za podsmeh, reklo bi se da je reč o globalnoj eroziji političke scene u svetu. Drugo, bitnije za Srbiju, broj glasača koji očekuje pomoć „spolja“ je sve manji, decenije iza nas su nam dale bolne lekcije. Jedna od njih je da nema „besplatnog ručka“, besplatne pomoći, ni dobrih namera u međunarodnim odnosima“, napominje Vujić.

Onaj deo birača, kako dodaje, koji veruju u bezinteresnu dobronamernost spoljnog faktora (posebno sa istoka), mahom je već unutar glasačkog tela SNS. Zato navedene podrške nekoliko stranih lidera ne mogu značajno izmeniti finalni rezultat na izborima.

Izmišljanje podrške spolja da bi se naštetilo protivniku

Sociolog Ivan Živkov, međutim, smatra da u zavisnosti od toga koliko su poznati, popularni ili omraženi, političari iz sveta mogu uticati na izborna dešavanja van svojih država. Zbog toga se ponekad podrške izmišljaju, ili insinuiraju od strane učesnika na izborima, kako bi se naštetilo protivniku.

„Takve su, na primer, tvrdnje ovdašnje desnice da Vučića na vlasti održava EU, odnosno da ima podršku predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen. Možemo samo da zamislimo koliku bi štetu nekom učesniku izbora u Srbiji nanela stvarna podrška Aljbina Kurtija, zbog čega je vlast izmišlja i pripisuje SL, kako ih nazivaju „blokaderima““, kaže Živkov.

Prema njegovim rečima Putin, s druge strane, uživa simpatije značajnog dela stanovništva Srbije pa njegova podrška može da se iskoristi pozitivno.

„On je izgovorio da se nada da će Vučić biti premijer Srbije, što je snažni i ekplicitni uticaj stranog državnika na ovdašnje izbore. Ipak, zbog njegove popularnosti u Srbiji to mešanje u unutrašnja pitanja naše države nije naišlo na oštru osudu čak ni od strane Studentske liste kao najvećeg izbornog protivnika Vučićeve vlasti. Ni jedna do sada pristigla podrška sa Zapada se ne može porediti s Putinovom“, objašnjava Živkov.

On dodaje da su pristigle podrške političkih organizacija i grupacija upućene ideološki srodnim političkim organizacijama u Srbiji, simboličnog dometa.

„Drugačije bi bilo da Tramp ili Makron nekog lično podrže, ali to se najverovatnije neće dogoditi“, ocenjuje Živkov.

Ogroman broj birača je već opredeljen i neće promeniti svoj stav zbog podrške nekih lidera iz inostranstva

Politikolog Zoran Lutovac smatra da se bez relevantnog empirijskog istraživanja teško može utvrditi koliko bi podrška stranaca mogla da utiče na odluku birača.

„Na osnovu nekog dugogodišnjeg iskustva mogu da pretpostavim da bi takva podrška imala uglavnom uticaj na one koji su već opredeljeni da učvrste svoj stav, ali ne i da zbog te podrške promene svoj stav. Sigurno je da podrška Putina ili Fon der Lajen Vučiću neće uticati na birače koji su za promenu vlasti da zbog toga promene mišljenje, a to neće biti ključni razlog i za neodlučne i neopredeljene“, smatra Lutovac.

To, kako kaže, može biti jedino značajno za manji deo pristalica da eventualno ne promene stranu, što je postao stabilan trend, a što nije beznačajno za stranke na vlasti.

„Zato su podelili uloge. Dačić da preko Moskve zadrži deo onih koji su već počeli da uskraćuju podršku vlasti, a Vučić čini to isto preko čuvara stabilokratije u Briselu. Međutim, traženje i dobijanje podrške spolja kod suprotstavljenih strana može postići i negativan efekat u sopstvenom biračkom telu. Ukratko, ogroman broj birača je već opredeljen i podrška spolja to ne može u značajnoj meri promeniti, a kod nekih može čak izazvati kontraefekat“, zaključuje Lutovac.