INTERVJU Markotik: Propaganda više nije incident u sistemu, već jedan od načina na koji on funkcioniše – Kultura

U međuvremenu su pesme stigle do festivalskih bina, nedavno je objavljen četvrti video-singl „Skrivene misli“, a počelo je i snimanje drugog albuma.

Sa Markom Đorđevićem Markotikom, kantautorom, univerzitetskim profesorom i televizijskim producentom, razgovaramo o „Neželjenim dejstvima“, vinilnom izdanju, novim pesmama, ali i društvu koje za nešto više od nedelju dana izlazi na izbore.

Prošlo je gotovo tačno godinu dana od objavljivanja „Neželjenih dejstava“. Kada danas slušate taj album, čujete li istog čoveka koji ga je snimio?

– Ne sasvim. I mislim da je to dobro. Album je neka vrsta zvučne fotografije autora u određenom trenutku. Kada ga završite, više ne možete da popravljate ni sebe ni ono što ste na njemu zabeležili. Ali vremenom počinjete da ga slušate sa izvesne distance, gotovo kao da više nije sasvim vaš. Čujete stvari kojima ste zadovoljni, ali i one koje biste danas možda uradili drugačije. Mislim da je ta kritička distanca prema sopstvenom radu važna, pod uslovom da se ne pretvori u beskrajno preispitivanje.

Zašto vam je vinil toliko važan u trenutku kada najveći deo publike muziku sluša preko telefona?

– Možda upravo zato. Digitalne platforme su promenile ne samo način na koji dolazimo do muzike već i način na koji je slušamo. Posebno kod mlađih generacija, odraslih uz striming, društvene mreže i kratke forme, pažnja je rasuta između ogromnog broja sadržaja. Naravno da ne slušaju svi muziku na isti način, ali danas je sasvim uobičajeno da neko pesmi pruži svega nekoliko sekundi pre nego što pređe na sledeću, dok algoritam već nudi nešto novo. U takvom okruženju album kao celina gubi onu vrstu pažnje koju je nekada podrazumevao. Pripadam generaciji koja je ploču uzimala u ruke, gledala omot, čitala ko je svirao, ko je producirao, ko je napisao pesme. To je podrazumevalo drugačiji odnos prema muzici, sporiji i koncentrisaniji.

Godinu dana kasnije, izgleda li vam društvo drugačije i verujete li još u ono što ste rekli u jednom od ranijih intervjua, da muzika u vremenu kontaminiranom politikom i propagandom može da bude lek?

– Ne mislim da smo postali zdravije društvo. Naprotiv. Nenormalnost je toliko dugo normalizovana da počinjemo da gubimo osećaj koliko su neke stvari zapravo nenormalne. Gledamo urušavanje institucija, pretvaranje politike u permanentni medijski spektakl, tabloidno targetiranje neistomišljenika, proizvodnju neprijatelja i pokušaj svođenja javnog prostora na jednu interpretaciju stvarnosti. Propaganda više nije incident u sistemu, već jedan od načina na koji sistem funkcioniše. Upravo zato i dalje verujem da muzika i umetnost mogu da budu neka vrsta leka.

Do izbora je ostalo nešto manje od nedelju dana. Kako gledate na medijsku i društvenu atmosferu u kojoj se privodi kraju izborna kampanja?

– Sa ozbiljnom zabrinutošću. Mislim da smo odavno prešli granicu normalne političke konfrontacije. Izbori nisu demokratski samo zato što postoji kutija u koju građanin može da ubaci listić. Slobodni izbori pretpostavljaju informisanog građanina, institucije kojima se veruje i društvo u kojem čovek neće strahovati zato što misli drugačije. A mi u izbore ulazimo posle perioda u kojem su politički neistomišljenici demonizovani i proglašavani izdajnicima, stranim plaćenicima i neprijateljima države.

Kada nekoga dovoljno dugo ne predstavljate kao političkog protivnika već kao neprijatelja države, stvarate atmosferu u kojoj nasilje prema njemu može početi da izgleda legitimno. A nasilje više nije metafora. Gledali smo automobile koji uleću u demonstrante, prebijanja studenata i građana, hapšenja i optužbe za prekomernu upotrebu policijske sile. Granica između političkog nasilja u jeziku i stvarnog nasilja na ulici postala je zastrašujuće tanka.

U svojim javnim nastupima otvoreno ste podržavali studentske proteste. Sada je deo studentskog pokreta ušao i u izbornu utakmicu. Kako gledate na tu promenu?

– Studenti su ozbiljno uzdrmali predstavu da je ova generacija apatična, nezainteresovana i zagledana samo u telefone. Kao profesor gledao sam mlade ljude koji su pokazali organizovanost, solidarnost, istrajnost i političku zrelost kakvu im je društvo često unapred osporavalo. Pogotovo posle toliko godina vlasti iza kojih su ostale brojne afere, ozbiljne sumnje u korupciju, urušavanje institucija, pritisci na medije, tabloidno targetiranje neistomišljenika, politički pritisci na pravosuđe i društvo podeljeno gotovo do tačke pucanja.

Zato mi je dragoceno što su studenti u javni govor vratili neke gotovo zaboravljene pojmove: odgovornost, javni interes, institucije i istinu. Ali već sama činjenica da jedna nova generacija više ne pristaje da bude samo posmatrač društva koje će naslediti za mene je jedna od najvažnijih promena koje su nam se dogodile.

Koncert održavate 22. oktobra, poslednjeg dana izborne kampanje. Niste baš uspeli da pobegnete od politike.

– Izgleda da politika nije uspela da pobegne od Markotika. (smeh) Datum nije biran prema izborima, ali ima neke gotovo nepristojne simbolike u tome da poslednje večeri kampanje promovišemo ploču koja se zove „Neželjena dejstva“, a te noći u ponoć počinje i izborna tišina.

Vratimo se koncertu. Ovo je vaš prvi samostalni beogradski nastup. Imate li tremu?

– Naravno. Tokom prethodne godine bilo je dosta koncerata i festivala, ali jedno je kada ste deo zajedničkog programa, a sasvim drugo kada publika dolazi na koncert zbog vas. S druge strane, Markotik danas više nije samo ono što sam sa svojim saradnicima napravio u studiju. Prerastao je studijsku priču i dobio svoj koncertni život sa pratećim bendom, a pesme su kroz nastupe dobile drugačiju dinamiku i energiju. To mi daje i neku novu sigurnost pred ovaj koncert. Te večeri će na bini sa mnom biti Goran Stojiljković, Zoran Vasić, Ružica Vrhovac, Dušan Murišić i Milan Jejina Yeqy.

Hoćemo li čuti samo „Neželjena dejstva“?

– Ne. „Neželjena dejstva“ jesu povod, ali Markotik je već otišao dalje. Snimanje drugog albuma je u toku, radni naslov mu je „Lov na propuštene prilike“, a pesme će ovoga puta izlaziti jedna po jedna. Prvi album je nastajao posle ogromne pauze i u njemu ima mnogo kopanja po prošlosti. Drugi nastaje dok se život događa punom brzinom. Zato će publika u „Spratu“ čuti i nešto od onoga što tek dolazi. A imaće i priliku da prvi put čuje koncertno sjajnog izvođača i umetnika Kosmogenita, koji će biti naš gost.

Znači li naslov „Lov na propuštene prilike“ da žalite zbog više od dvadeset godina pauze u stvaranju autorske muzike?

– Sve manje. Sve manje verujem da su propuštene prilike zauvek propuštene. Da sam „Neželjena dejstva“ snimio sa dvadeset pet godina, to ne bi bio ovaj album. Ne bih imao ista iskustva, pobede i poraze, niti isti odnos prema životu. Možda je Markotik dokaz da čovek ponekad može da zakasni dvadeset godina i ipak stigne na vreme.

I na kraju, koja su najveća neželjena dejstva „Neželjenih dejstava“?

– Prilično su ozbiljna. Ponovo imam bend, provodim večeri na probama, putujem na koncerte, kupujem ploče i gitarsku opremu kao da imam dvadeset godina, snimam drugi album i organizujem muzički festival. Dakle, terapija očigledno nije uspela. A budući da dosadašnja terapija nije dala rezultate, nastavljamo sa istom dozom. Samo smo je ovog puta spakovali na 180 grama roze vinila.