Nasilje, pljačke i zgrade u plamenu: Više od 1.200 uhapšnih nakon protesta u Francuskoj – BBC News na srpskom

Nasilni protesti izbili su širom Francuske u subotu, tokom čitavog dana demonstracija zbog loših uslova u školama i visokih troškova života.

Najmanje 1.200 ljudi je uhapšeno.

Francuska vlada situaciju opisuje kao ‘eskalaciju nasilja’, dok je, prema procenama, oko 550.000 ljudi izašlo na ulice.

U Parizu su se sukobi s policijskim jedinicama za razbijanje demonstracija nastavili do večernjih sati, a protiv okupljenih korišćeni su suzavac i vodeni topovi.

Zgrade su zapaljene u prestonici i drugim delovima zemlje, uključujući Limoges, gde je veliki požar u gradskoj većnici doveo do delimičnog urušavanja krova.

U nekoliko gradova prijavljene su i pljačke, kao i brojni vandalski napadi na gradske većnice i preduzeća i prodavnice.

Premijer Sebastijan Lekornu rekao je da je u neredima povređeno 150 policajaca.

U Parizu, glavni protestni marš tokom popodneva uglavnom je protekao mirno.

Grupa mladih rekla je za BBC da su „pacifisti“ koji „samo pokušavaju da izdejstvuju promene, ali se ništa ne menja“.

Međutim, kako je dan odmicao, pojedine grupe su palile vatre na ulicama i spaljivale vozila.

Takve slike su zabeležene i na poznatim lokacijama u centru grada, poput Trga Republike.

Opljačkane su prodavnice, najmanje jedan restoran je potpuno izgoreo u požaru, a BBC je video kako među nekim grupama izbijaju sukobi.

Primećeno je i kako policija za razbijanje nereda juriša na jednu grupu ljudi u centru Pariza i pendrecima udara nekoliko osoba.

U Lionu je gradonačelnik Gregori Duse rekao da je paljenje gradskog turističkog biroa ‘tragedija’, rekavši: „To nam slama srce jer je reč o veoma prepoznatljivoj i dobro poznatoj istorijskoj zgradi.“

Lokalna policija saopštila je da su ‘neprijateljski nastrojeni pojedinci’ sprečili vatrogasce da bezbedno gase požar.

Vatrogasci su se borili i s požarom u gradskoj većnici u Limogesu, za koji je lokalna prefektura saopštila da je izazvao urušavanje dela zgrade.

Jednom mladiću je „razneta šaka“ usled eksplozije manje eksplozivne naprave u Sent Etjenu, saopštio je na društvenim mrežama gradonačelnik tog grada na jugoistoku zemlje.

„Takva tragedija nikada nije smela da se dogodi“, dodao je.

Stotine hiljada učenika protestovale su poslednjih nedelja zbog nedostatka nastavnog osoblja i oronulih školskih objekata u francuskim srednjim školama koje pohađaju mladi uzrasta od 15 do 18 godina.

Njima su se pridružili članovi sindikata i druge grupe.

Među njima je i takozvani pokret ‘žuti prsluci’, koji je više od godinu dana, počev od 2018. godine, protestovao zbog rasta troškova života, postavši jedan od najdugotrajnijih protestnih pokreta u francuskoj istoriji.

Francusko ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da su subotnji protesti na pojedinim mestima bili ‘ciljani akti nasilja’ koje su počinili ‘maskirani pojedinci’.

Takvi incidenti zabeleženi su u delovima Pariza, Marseja, Renea, Tuluza.

Šteta na zgradama prijavljena je širom Francuske.

Prodavnice odeće i hrane opljačkane su u Parizu, dok je jedna Epl prodavnica u Lilu obijena i potpuno ispražnjena.

Snimak čiju je autentičnost potvrdio BBC Verify prikazuje turistički vozić u Grenobleu kojim su upravljali maskirani muškarci, vozeći ga uskom ulicom u centru grada prema najmanje trojici policajaca za razbijanje nereda.

Iako Francuskoj nisu strani talasi protesta i nereda, ovaj je buknuo u trenutku kada zemlja ulazi u period duboke političke neizvesnosti.

Francuski predsednik Emanuel Makron napustiće funkciju sledeće godine, a ankete sugerišu da bi predsednički izbori u aprilu mogli da se svedu na duel između liderke Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen i Žan Lika Melanšona iz krajnje levičarske stranke Nepokorena Francuska.

Potonji je učestvovao u demonstracijama u Francuskoj, a kasnije je optužio policijske službenike da su se ‘obrušili’ na demonstrante, istovremeno osuđujući pljačku i podmetanje požara.

Premijer Lekorni je rekao da su takve izjave ‘opasne i cinične’.

Ranije je izjavio da se policija suočila sa ‘nasiljem ekstremnog intenziteta’ i da neke grupe koriste proteste kao „zagrevanje“ za predsedničke izbore, dodajući: „Niko neće nametati svoju političku agendu nasiljem.“

Le Pen je rekla da su ‘opravdani zahtevi’ koje su izneli demonstranti ‘uzeti za taoce od strane krajnje levice’, optužujući Melanšona da podstiče nasilje.

Makron je rekao: „Oni koji su demolirali i napali prefekture, kao i preduzeća, i koji su pljačkali čak i naše gradske većnice, biće krivično gonjeni i kažnjeni.“

Vlada je očigledno pokušala da izađe u susret zahtevima, pošto je ministar obrazovanja Édouard Geffray tokom televizijskog intervjua 8. oktobra obećao dodatnih 3.000 nastavnika na zameni.

Međutim, protesti su nastavljeni i dodatno su se intenzivirali.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]